Connect with us

Domaće

Proširena HPV vakcinacija u Srbiji obuhvatila osobe do 45 godina, cena doze do 18.000 dinara

Oko 51.000 dece i mladih potpuno imunizovano, devetovalentna vakcina dostupna i odraslima, tri doze potrebne za zaštitu

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pexels / Polina tankilevitch

Oko 51.000 dece i mladih potpuno imunizovano, devetovalentna vakcina dostupna i odraslima, tri doze potrebne za zaštitu

U Srbiji je od 16. aprila 2026. godine proširena besplatna imunizacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) i sada obuhvata odrasle do 45 godina. Pravo na besplatnu vakcinaciju, pored dece uzrasta od devet do 19 godina, imaju i osobe od 19 do 26 godina, u zavisnosti od dostupnosti vakcina. Građani starosti od 27 do 45 godina mogu se vakcinisati uz preporuku specijaliste, a preporuku daju ginekolozi, urolozi, dermatovenerolozi ili epidemiolozi, koji procenjuju indikacije za vakcinaciju. Procedura podrazumeva izdavanje uputa specijaliste i upućivanje kod izabranog lekara opšte prakse, nakon čega se vakcina prima u nadležnom domu zdravlja u tri doze tokom godinu dana.

Lekari prilikom procene uzimaju u obzir polno ponašanje, rizik od novih infekcija, eventualni prethodni kontakt sa HPV-om, kao i zdravstvene promene povezane sa ovim virusom (kondilomi, abnormalni Papa testovi). Dodatni faktori su oslabljen imunitet i pušenje. „Zašto uzrast do 45. godine? Zato što su studije o efikasnosti ove vakcine rađene do uzrasta od 45 godina. To ne znači da vakcina nije efikasna i da ne stvarate antitela ukoliko ste stariji, a želite da se vakcinišete, nego prosto studije koje se rade na ogromnom broju ljudi, rađene su samo do uzrasta do 45 godina“, izjavila je prim. dr Mirjana Štrbac iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Devetovalentna HPV vakcina se posebno preporučuje ženama sa prethodnim ginekološkim intervencijama ili promenama, uključujući CIN 2 displazije. Dr Štrbac navodi da se u više od 70 odsto slučajeva može sprečiti ponovna pojava patoloških promena izazvanih HPV-om ako se vakcina primeni uz hirurško lečenje. Vakcina ne leči postojeću infekciju, ali pomaže bržoj eliminaciji virusa, smanjuje rizik ponovnih promena i štiti od novih HPV tipova, kondiloma i genitalnih bradavica u slučaju promene partnera.

Infekcija HPV-om nije uvek trajna, a prim. dr Mirjana Štrbac ističe da se većina žena i muškaraca vremenom spontano oslobodi virusa. Kod određenog procenta ljudi infekcija može da traje duže, ali se ne može unapred znati kod koga i koliko dugo. Dugotrajna zaštita je jedna od ključnih prednosti vakcinacije, jer antitela ostaju stabilna više od 20 godina i pružaju zaštitu tokom celog života.

Devetovalentna HPV vakcina dostupna je i osobama starijim od 45 godina, ali tada nije na teret države. Vakcina se može nabaviti u apotekama po ceni od oko 13.000 do 18.000 dinara po dozi, a za potpunu imunizaciju potrebne su tri doze. Pored državnih ustanova, vakcinacija je omogućena i u privatnim klinikama.

Za četiri godine, otkako je vakcina dostupna o trošku države, potpuno je imunizovano oko 51.000 dece i mladih. U okviru Svetskog dana borbe protiv HPV-a organizovana je tribina „Ti možeš sve“, sa ciljem da se tokom 2026. godine zaštiti najmanje 30.000 devojčica i dečaka koji nisu primili vakcinu.

U većini zemalja EU vakcina je finansirana iz javnih fondova, a „catch-up” vakcinacija za starije tinejdžere i mlade odrasle osobe je besplatna u mnogim državama. Stope vakcinacije su najviše u Švedskoj (97 odsto) i Portugalu (95,9 odsto), a programi poput EU4Health podstiču rast. U Ujedinjenom Kraljevstvu je zabeleženo 87 odsto smanjenja raka grlića materice među mladim ženama, dok je u skandinavskim zemljama, kao što su Švedska, Danska i Norveška, registrovano oko 88 odsto smanjenja invazivnog raka kod žena vakcinisanih pre 17. godine.

Prema podacima Batuta, u Srbiji su najveći procenti imunizovanih u Beogradu, Južnobačkom, Zaječarskom, Borskom i Moravičkom okrugu, dok su najniže stope u Novom Pazaru, Tutinu, Pčinjskom i Jablaničkom okrugu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Evropska komisija procenjuje rizik za 560.000 radnih mesta zbog rasta cena energije u 2026.

Nezaposlenost u EU prognozirana na šest odsto za 2026. i 2027. godinu, deficit raste na 3,6% BDP-a

Published

3 hours ago

on

June 3, 2026

By

Nezaposlenost u EU prognozirana na šest odsto za 2026. i 2027. godinu, deficit raste na 3,6% BDP-a

Evropska komisija upozorila je da bi zbog rasta cena energije u 2026. godini moglo biti ugroženo čak 560.000 radnih mesta širom Evropske unije, prema poslednjim podacima iz paketa preporuka za države članice. Posebno su izloženi sektori građevinarstva, metalske, hemijske industrije i transporta.

Istovremeno, evropska automobilska industrija suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog prelaska na električna vozila i konkurencije iz Kine, pri čemu je u ovom sektoru pod rizikom oko 600.000 radnih mesta. U industriji proizvodnje baterija ugroženo je oko 85.000 radnih mesta, dok se u solarnoj industriji procenjuje da je pod pretnjom 59.000 poslova. Mere dekarbonizacije u čeličnoj industriji mogle bi dodatno da utiču na još 4.500 radnih mesta.

Komisija je pogoršala prognoze za tržište rada, procenjujući da će stopa nezaposlenosti iznositi šest odsto (6%) u 2026. i 2027. godini, dok je prethodno očekivala 5,9% za 2026. i 5,8% za 2027. godinu. Fiskalni pritisci takođe rastu, jer se zbirni budžetski deficit država članica očekuje da poraste sa 3,1% BDP-a u 2025. na 3,5% u 2026. i 3,6% u 2027. godini.

Izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine, zapošljavanje i socijalna prava Roksana Minzatu istakla je: „Evropska konkurentnost biće izgrađena kroz ljude, njihove veštine i prilike koje im stvaramo da u potpunosti doprinesu našim ekonomijama i društvima.“

Komisija najavljuje da će po prvi put u okviru Evropskog semestra posebno ocenjivati koliko članice ulažu u obrazovanje, stručno osposobljavanje i razvoj STEM znanja potrebnih za industrijsku transformaciju. U 2023. godini, 68% preduzeća srednje veličine prijavilo je manjak potrebnih veština, a godinu dana kasnije taj procenat porastao je na 77%. Svaki peti radnik u EU zaposlen je u niskoplaćenim sektorima sa slabim rastom produktivnosti, dok se jedan od dvanaest radnika suočava sa rizikom od siromaštva iako je zaposlen.

Evropska komisija zaključuje da će konkurentnost evropske privrede u narednim godinama zavisiti od ulaganja u ljudski kapital i prilagođavanja radne snage tehnološkim i industrijskim promenama.

Pročitaj još

Domaće

DeepSeek planira prikupljanje 7,4 milijarde dolara u prvoj rundi finansiranja

Kineska AI kompanija cilja procenu do 59 milijardi dolara, investitori uključuju Tencent i CATL

Published

5 hours ago

on

June 3, 2026

By

Kineska AI kompanija cilja procenu do 59 milijardi dolara, investitori uključuju Tencent i CATL

Kineska tehnološka kompanija DeepSeek priprema se da u svojoj prvoj rundi finansiranja prikupi približno 50 milijardi juana (7,4 milijarde dolara), navode izvori upoznati sa procesom. Očekuje se da ova runda, čiji su glavni investitori Tencent i proizvođač baterija CATL, proceni vrednost DeepSeeka nakon ulaganja između 350 i 400 milijardi juana, što odgovara iznosu od 52 do 59 milijardi dolara.

DeepSeek, koji je tokom prošle godine stekao međunarodnu prepoznatljivost zahvaljujući modelima V3 i R1, pokazao je sposobnost da konkuriše vodećim američkim rešenjima u oblasti veštačke inteligencije. Ovi modeli su naišli na široke pohvale u Silicijumskoj dolini, posebno jer su doveli u pitanje ranije pretpostavke o inferiornosti kineskih AI rešenja u odnosu na američke konkurente.

Nova runda finansiranja predstavlja značajan zaokret u strategiji DeepSeeka, koji je do sada izbegavao eksterno finansiranje zahvaljujući podršci osnivača Lianga Venfenga i njegovog kvantnog hedž fonda High-Flyer. Međutim, ubrzani razvoj AI industrije i prelazak sa četbotova otvorenog koda na naprednije AI agente, koji zahtevaju veću računarsku snagu, motivisali su kompaniju na promenu pristupa.

Prema izvorima, Liang Venfeng je lično investirao 20 milijardi juana u ovu rundu, dok Tencent razmatra ulaganje od 10 milijardi juana, a CATL 5 milijardi juana. Pregovori su u toku i sa kineskim nacionalnim fondom za veštačku inteligenciju, kao i kompanijama NetEase i JD.com, uz napomenu da je planirani broj investitora manji od 10. Uz to, među potencijalnim investitorima su i IDG Capital i Monolith Management iz Hong Konga.

Iako je ova runda jedna od najvećih privatnih investicija u tehnološke projekte u Kini, ona je ipak manja u poređenju sa investicijama američkih rivala, poput 65 milijardi dolara koje je Anthropic prikupio prošlog meseca ili 122 milijarde dolara koje je OpenAI prikupio u martu. DeepSeek se istovremeno suočava sa geopolitičkim ograničenjima, jer američke zabrane izvoza tehnologije ograničavaju pristup najnaprednijem hardveru, što utiče na strategiju razvoja i finansiranja kompanije.

Kompanija planira da završetak runde finansiranja bude u narednih nekoliko nedelja, a finansijski detalji i konačan sastav investitora još uvek su predmet pregovora. DeepSeek do sada nije iznosio planove za izlazak na berzu, dok konkurenti OpenAI i Anthropic već razmatraju inicijalnu javnu ponudu.

Pročitaj još

Domaće

MOL traži dodatnih 30 dana za kupovinu 56,15 odsto udela u NIS-u

Operativna licenca NIS-a važi do 16. juna, cena nafte porasla na 98 dolara po toni

Published

5 hours ago

on

June 3, 2026

By

Operativna licenca NIS-a važi do 16. juna, cena nafte porasla na 98 dolara po toni

Mađarska naftna kompanija MOL zatražila je od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) produženje roka za završetak pregovora o kupovini većinskog ruskog udela od 56,15 odsto u kompaniji NIS, na još 30 dana. Prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, zahtev je upućen jer trenutni rok za sklapanje ugovora ističe 6. juna, dok operativna licenca za rad NIS-a važi do 16. juna.

“Gospodin Djukov je potvrdio nastavak aktivnih pregovora između Gaspromnjefta i MOL-a i da je MOL danas zatražio dodatno vreme od 30 dana za završetak tih pregovora. To mi je potvrdio i prvi čovek MOL-a, Žolt Hernadi”, izjavila je Đedović Handanović na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Prema njenim rečima, sa mađarske strane postoji spremnost za nalaženje rešenja, dok je sa ruske strane potvrđeno da će NIS zatražiti produženje operativne licence, koja ističe 16. juna. Time bi se kompaniji omogućio nastavak prerade nafte i drugih regularnih aktivnosti, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, poslovne i tehničke transakcije.

NIS trenutno obavlja rafinerijsku preradu od 10.000 tona nafte mesečno. Ministarka je istakla da je država u prethodnom periodu, smanjenjem akciza i puštanjem strateških rezervi na tržište, održala sigurnost snabdevanja i stabilnost cena goriva. “Videli smo da je danas barel nafte povećan na 98 dolara po toni, što i dalje stvara pritisak na evropsko tržište, ali nismo imali većih cenovnih oscilacija ni nestašica”, navela je Đedović Handanović.

MOL Grupa je 19. januara saopštila da je postigla glavne odredbe okvirnog sporazuma sa Gaspromnjeftom o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u, dok su pregovori u toku i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata (ADNOC), o njenom mogućem ulasku u vlasničku strukturu kao manjinskog akcionara. Prethodni rok za sklapanje ugovora bio je 22. maj, a SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva.

Operativna licenca NIS-a izdana je od strane američkog Ministarstva finansija i omogućava nastavak poslovanja i ključnih ugovora do 16. juna, uključujući uvoz sirove nafte i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja. Takođe, zabrana izvoza naftnih derivata je produžena kako bi se povećale zalihe u zemlji i očuvala stabilnost tržišta u slučaju daljih rizika vezanih za poslovanje NIS-a.

Pročitaj još

U Trendu