Connect with us

Domaće

Rusija povećala udeo trgovine u rubljama na 60 odsto u februaru

Plaćanja u nacionalnoj valuti dostigla rekord, dok je udeo prijateljskih valuta pao na 26,9 odsto

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Difotolife

Plaćanja u nacionalnoj valuti dostigla rekord, dok je udeo prijateljskih valuta pao na 26,9 odsto

Ruska Federacija je zabeležila novi rekord u udelu plaćanja u rubljama u spoljnotrgovinskim transakcijama, koji je u februaru dostigao 60 odsto, saopštila je Centralna banka Ruske Federacije. Prema preliminarnim podacima, ovaj procenat predstavlja rast u odnosu na 57,3 odsto u januaru i 58,7 odsto u decembru, navodi se u analizi.

U periodu od marta 2025. godine, više od polovine svih plaćanja za isporuku robe i usluga prema spoljnotrgovinskim ugovorima realizovano je u ruskoj nacionalnoj valuti. Na kraju 2025. godine, 54,2 odsto ukupnih spoljnotrgovinskih plaćanja bilo je obavljeno u rubljama.

Istovremeno, udeo plaćanja u takozvanim prijateljskim valutama smanjen je na 26,9 odsto u februaru, nakon što je u januaru iznosio 28,4 odsto, a u decembru 29,2 odsto. Ovo je najniži nivo u poslednje tri godine, od marta 2023. godine kada je iznosio 24,8 odsto.

Centralna banka Rusije navodi da je udeo valuta iz “neprijateljskih zemalja” u spoljnotrgovinskim plaćanjima Rusije u februaru pao na 13,1 odsto, dok je u januaru iznosio 14,3 odsto.

Prema navodima centralne banke, ovi podaci pokazuju nastavak procesa de-dolarizacije i jačanja rublje u međunarodnim ekonomskim odnosima zemlje.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Evropska komisija procenjuje rizik za 560.000 radnih mesta zbog rasta cena energije u 2026.

Nezaposlenost u EU prognozirana na šest odsto za 2026. i 2027. godinu, deficit raste na 3,6% BDP-a

Published

2 hours ago

on

June 3, 2026

By

Nezaposlenost u EU prognozirana na šest odsto za 2026. i 2027. godinu, deficit raste na 3,6% BDP-a

Evropska komisija upozorila je da bi zbog rasta cena energije u 2026. godini moglo biti ugroženo čak 560.000 radnih mesta širom Evropske unije, prema poslednjim podacima iz paketa preporuka za države članice. Posebno su izloženi sektori građevinarstva, metalske, hemijske industrije i transporta.

Istovremeno, evropska automobilska industrija suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog prelaska na električna vozila i konkurencije iz Kine, pri čemu je u ovom sektoru pod rizikom oko 600.000 radnih mesta. U industriji proizvodnje baterija ugroženo je oko 85.000 radnih mesta, dok se u solarnoj industriji procenjuje da je pod pretnjom 59.000 poslova. Mere dekarbonizacije u čeličnoj industriji mogle bi dodatno da utiču na još 4.500 radnih mesta.

Komisija je pogoršala prognoze za tržište rada, procenjujući da će stopa nezaposlenosti iznositi šest odsto (6%) u 2026. i 2027. godini, dok je prethodno očekivala 5,9% za 2026. i 5,8% za 2027. godinu. Fiskalni pritisci takođe rastu, jer se zbirni budžetski deficit država članica očekuje da poraste sa 3,1% BDP-a u 2025. na 3,5% u 2026. i 3,6% u 2027. godini.

Izvršna potpredsednica Evropske komisije za veštine, zapošljavanje i socijalna prava Roksana Minzatu istakla je: „Evropska konkurentnost biće izgrađena kroz ljude, njihove veštine i prilike koje im stvaramo da u potpunosti doprinesu našim ekonomijama i društvima.“

Komisija najavljuje da će po prvi put u okviru Evropskog semestra posebno ocenjivati koliko članice ulažu u obrazovanje, stručno osposobljavanje i razvoj STEM znanja potrebnih za industrijsku transformaciju. U 2023. godini, 68% preduzeća srednje veličine prijavilo je manjak potrebnih veština, a godinu dana kasnije taj procenat porastao je na 77%. Svaki peti radnik u EU zaposlen je u niskoplaćenim sektorima sa slabim rastom produktivnosti, dok se jedan od dvanaest radnika suočava sa rizikom od siromaštva iako je zaposlen.

Evropska komisija zaključuje da će konkurentnost evropske privrede u narednim godinama zavisiti od ulaganja u ljudski kapital i prilagođavanja radne snage tehnološkim i industrijskim promenama.

Pročitaj još

Domaće

DeepSeek planira prikupljanje 7,4 milijarde dolara u prvoj rundi finansiranja

Kineska AI kompanija cilja procenu do 59 milijardi dolara, investitori uključuju Tencent i CATL

Published

3 hours ago

on

June 3, 2026

By

Kineska AI kompanija cilja procenu do 59 milijardi dolara, investitori uključuju Tencent i CATL

Kineska tehnološka kompanija DeepSeek priprema se da u svojoj prvoj rundi finansiranja prikupi približno 50 milijardi juana (7,4 milijarde dolara), navode izvori upoznati sa procesom. Očekuje se da ova runda, čiji su glavni investitori Tencent i proizvođač baterija CATL, proceni vrednost DeepSeeka nakon ulaganja između 350 i 400 milijardi juana, što odgovara iznosu od 52 do 59 milijardi dolara.

DeepSeek, koji je tokom prošle godine stekao međunarodnu prepoznatljivost zahvaljujući modelima V3 i R1, pokazao je sposobnost da konkuriše vodećim američkim rešenjima u oblasti veštačke inteligencije. Ovi modeli su naišli na široke pohvale u Silicijumskoj dolini, posebno jer su doveli u pitanje ranije pretpostavke o inferiornosti kineskih AI rešenja u odnosu na američke konkurente.

Nova runda finansiranja predstavlja značajan zaokret u strategiji DeepSeeka, koji je do sada izbegavao eksterno finansiranje zahvaljujući podršci osnivača Lianga Venfenga i njegovog kvantnog hedž fonda High-Flyer. Međutim, ubrzani razvoj AI industrije i prelazak sa četbotova otvorenog koda na naprednije AI agente, koji zahtevaju veću računarsku snagu, motivisali su kompaniju na promenu pristupa.

Prema izvorima, Liang Venfeng je lično investirao 20 milijardi juana u ovu rundu, dok Tencent razmatra ulaganje od 10 milijardi juana, a CATL 5 milijardi juana. Pregovori su u toku i sa kineskim nacionalnim fondom za veštačku inteligenciju, kao i kompanijama NetEase i JD.com, uz napomenu da je planirani broj investitora manji od 10. Uz to, među potencijalnim investitorima su i IDG Capital i Monolith Management iz Hong Konga.

Iako je ova runda jedna od najvećih privatnih investicija u tehnološke projekte u Kini, ona je ipak manja u poređenju sa investicijama američkih rivala, poput 65 milijardi dolara koje je Anthropic prikupio prošlog meseca ili 122 milijarde dolara koje je OpenAI prikupio u martu. DeepSeek se istovremeno suočava sa geopolitičkim ograničenjima, jer američke zabrane izvoza tehnologije ograničavaju pristup najnaprednijem hardveru, što utiče na strategiju razvoja i finansiranja kompanije.

Kompanija planira da završetak runde finansiranja bude u narednih nekoliko nedelja, a finansijski detalji i konačan sastav investitora još uvek su predmet pregovora. DeepSeek do sada nije iznosio planove za izlazak na berzu, dok konkurenti OpenAI i Anthropic već razmatraju inicijalnu javnu ponudu.

Pročitaj još

Domaće

MOL traži dodatnih 30 dana za kupovinu 56,15 odsto udela u NIS-u

Operativna licenca NIS-a važi do 16. juna, cena nafte porasla na 98 dolara po toni

Published

4 hours ago

on

June 3, 2026

By

Operativna licenca NIS-a važi do 16. juna, cena nafte porasla na 98 dolara po toni

Mađarska naftna kompanija MOL zatražila je od američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) produženje roka za završetak pregovora o kupovini većinskog ruskog udela od 56,15 odsto u kompaniji NIS, na još 30 dana. Prema rečima ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, zahtev je upućen jer trenutni rok za sklapanje ugovora ističe 6. juna, dok operativna licenca za rad NIS-a važi do 16. juna.

“Gospodin Djukov je potvrdio nastavak aktivnih pregovora između Gaspromnjefta i MOL-a i da je MOL danas zatražio dodatno vreme od 30 dana za završetak tih pregovora. To mi je potvrdio i prvi čovek MOL-a, Žolt Hernadi”, izjavila je Đedović Handanović na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Prema njenim rečima, sa mađarske strane postoji spremnost za nalaženje rešenja, dok je sa ruske strane potvrđeno da će NIS zatražiti produženje operativne licence, koja ističe 16. juna. Time bi se kompaniji omogućio nastavak prerade nafte i drugih regularnih aktivnosti, uključujući rafinerijsku preradu, uvoz sirove nafte, poslovne i tehničke transakcije.

NIS trenutno obavlja rafinerijsku preradu od 10.000 tona nafte mesečno. Ministarka je istakla da je država u prethodnom periodu, smanjenjem akciza i puštanjem strateških rezervi na tržište, održala sigurnost snabdevanja i stabilnost cena goriva. “Videli smo da je danas barel nafte povećan na 98 dolara po toni, što i dalje stvara pritisak na evropsko tržište, ali nismo imali većih cenovnih oscilacija ni nestašica”, navela je Đedović Handanović.

MOL Grupa je 19. januara saopštila da je postigla glavne odredbe okvirnog sporazuma sa Gaspromnjeftom o kupovini udela od 56,15 odsto u NIS-u, dok su pregovori u toku i sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata (ADNOC), o njenom mogućem ulasku u vlasničku strukturu kao manjinskog akcionara. Prethodni rok za sklapanje ugovora bio je 22. maj, a SAD su uvele sankcije NIS-u 9. oktobra 2025. godine zbog većinskog ruskog vlasništva.

Operativna licenca NIS-a izdana je od strane američkog Ministarstva finansija i omogućava nastavak poslovanja i ključnih ugovora do 16. juna, uključujući uvoz sirove nafte i obavljanje transakcija neophodnih za sigurnost snabdevanja. Takođe, zabrana izvoza naftnih derivata je produžena kako bi se povećale zalihe u zemlji i očuvala stabilnost tržišta u slučaju daljih rizika vezanih za poslovanje NIS-a.

Pročitaj još

U Trendu