U 13 sela registrovano 1.500 ležajeva, broj turista utrostručen na skoro 19.000 u poslednjih 15 godina

Gastronomski sektor u Pirotu beleži značajan ekonomski rast, oslanjajući se na seoska domaćinstva i preduzetnike, prvenstveno žene koje su započele sopstvene poslove tokom poslednje dve decenije. Najisplativijom delatnošću pokazala se proizvodnja mlečnih proizvoda, sa godišnjom zaradom do 50.000 evra, dok preduzetnice čine većinu u ovom sektoru, naročito one koje su ostale bez zaposlenja tokom privatizacije velikih industrija.

Na tržišnoj mapi Srbije, Pirot je poznat kao najveći proizvođač guma za izvoz kroz kompaniju Michelin, ali paralelno sa industrijskom proizvodnjom razvijena je i gastronomska ponuda kroz 13 seoskih domaćinstava. Ove aktivnosti podržavaju lokalni turizam organizovanjem manifestacija kao što su Sajam pirotske peglane kobasice, Ribolovački kotlić, Pirotska jagnjijada u selu Krupac, Dani hleba, Festival sira i kačkavalja i Festival staroplaninskih jela u Temskoj, dok selo Izvor svake godine organizuje Izložbu vina i rakije.

Broj turista u Pirotu i okolnim selima utrostručen je u poslednjih 15 godina, dostižući skoro 19.000 gostiju prošle godine. U ponudi je 1.500 registrovanih ležajeva, a najviše stranih posetilaca dolazi iz Bugarske, kao i iz Austrije, Nemačke i Grčke. Gastronomska ponuda bazira se na prirodnim resursima – ovčjem, kozjem i kravljem mesu i mleku, žitaricama i samoniklom bilju. Prepoznatljivi proizvodi su pirotski sir, kačkavalj, peglana kobasica, staroplaninsko jagnje i tradicionalna jela ovog kraja.

Prema terenskom istraživanju, 35% preduzetnika proizvodi peglane kobasice, 30% mlečne proizvode, a 20% staroplaninsku hranu. Tek 31% anketiranih nasledilo je posao, dok je 69% prva generacija preduzetnika u gastronomiji, a firme koje su nasledili posluju oko 35 godina, uz porodičnu tradiciju dugu od 50 do 75 godina. Većina ispitanih bavi se proizvodnjom hrane kao osnovnim zanimanjem, dok je za lokalna udruženja to dopunska delatnost.

Gastronomski sektor u Pirotu, naročito zahvaljujući angažovanju žena, ne samo da obezbeđuje ekonomski opstanak domaćinstava, već i čuva lokalnu tradiciju i kulturu, oslanjajući se na resurse karakteristične za područje Stare planine.

Pobeda Petera Mađara otvara pristup milijardama evra iz EU fondova, dok se cilj za oslobađanje od ruske zavisnosti postavlja za 2035.

Pobeda Petera Mađara i njegove partije Tisa na parlamentarnim izborima u Mađarskoj predstavlja veliku političku i ekonomsku promenu, posebno nakon 16 godina vlasti Viktora Orbana. Nova vlada najavljuje hitno pristupanje Kancelariji evropskog javnog tužioca (EPPO), što je prethodna administracija odbijala, sa ciljem obračuna sa korupcijom. Ključni prioritet je i odmrzavanje milijardi evra iz fondova Evropske unije, koji su bili blokirani zbog problema sa vladavinom prava, što je od presudnog značaja za stabilizaciju visoke inflacije i budžetskog deficita u Mađarskoj.

Kao bivši član Fidesa, Peter Mađar pokušava da premosti jaz između ruralne, konzervativne Mađarske i liberalne Budimpešte, zadržavajući deo konzervativnih vrednosti uz proevropski kurs. Za Evropsku uniju, ovo je najvažnija politička vest u poslednjih nekoliko godina, jer se očekuje da Mađarska prestane sa čestim korišćenjem prava veta na ključne odluke, od sankcija Rusiji do pomoći Ukrajini, čime bi se proces donošenja odluka u EU ubrzao.

Pobeda Mađara slabi osovinu „neliberalnih“ lidera u Evropi i oduzima podršku liderima poput Roberta Fica u Slovačkoj. Nova vlada je jasno najavila nameru da Mađarsku uvede u evrozonu čim se ispune ekonomski uslovi, signalizirajući dublju evropsku integraciju.

Sa druge strane, za Rusiju je ovo značajan geopolitički gubitak. Viktor Orban je bio viđen kao saveznik Vladimira Putina unutar EU; gubitak te podrške znači da Rusija ostaje bez glasa koji bi zagovarao ublažavanje sankcija ili prekid vojne pomoći Ukrajini. Nova vlada planira postepeno smanjenje uticaja ruskog gasa i nafte, uz jasan cilj da se do 2035. godine potpuno prekine uvoz ruskih energenata, dok je Brisel postavio rok do 2027. godine.

Analitičari upozoravaju da nova mađarska administracija neće biti lak partner za Brisel. Stranka Tisa se i dalje protivi evropskom paktu o migracijama i azilu, a Muk u Kremlju ne znači potpuni raskid veza sa Moskvom. Premda će finansijska pomoć Kijevu biti odblokirana, vojna pomoć i oružje neće biti poslati Ukrajini. Svi ovi koraci ukazuju na novu fazu u mađarskoj spoljnoj i ekonomskoj politici, sa direktnim uticajem na odnose sa EU i Rusijom.

Rat izazvao globalni šok, najteže pogođene zemlje Azije i uvoznici energije, posledice trajaće i tokom godine

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da je rat na Bliskom istoku izazvao veliki globalni ekonomski šok, uz poremećaje u snabdevanju energentima i značajan rast cena širom sveta. Kako je istakla direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva, posledice će trajati i tokom godine, pri čemu su posebno pogođene zemlje u blizini sukoba, uvoznici energenata i države bez finansijskih rezervi.

Prema Georgijevoj, MMF razmatra više scenarija u zavisnosti od trajanja rata, dok je značajna šteta na energetskoj infrastrukturi takva da će oporavak potrajati godinama. Rast cena energenata, koji je u jednom trenutku dostigao 50 odsto, predstavlja negativan šok ponude i dodatno opterećuje potrošače, naročito one sa nižim primanjima.

Posebno su pogođene zemlje Azije, gde su uvedene restrikcije potrošnje energije i vanredne mere, a poremećaji u snabdevanju utiču i na industriju poluprovodnika, medicinske usluge i poljoprivredu. Georgijeva je upozorila na moguće povećanje cena hrane zbog nestašice đubriva.

Prihodi od doznaka su takođe smanjeni, jer radnici iz Indije i Bangladeša ne mogu da šalju novac iz regiona Zaliva, dok su transport i turizam pogođeni u državama poput Šri Lanke. Sjedinjene Američke Države su, prema njenim rečima, manje pogođene jer su izvoznik energenata, ali rast cena utiče na sve, uz rizik da bi pad inflacije mogao biti odložen.

Georgijeva je naglasila da će posledice krize ostati i nakon eventualnog primirja zbog već nastalih poremećaja u snabdevanju i velike štete na infrastrukturi, uključujući energetska postrojenja i rafinerije. “Oporavak neće biti brz, posebno u regionima sa najvećim poremećajima”, rekla je Georgijeva, dodajući da bi mir ubrzao stabilizaciju.

MMF savetuje državama da ne uvode trgovinska ograničenja na energente i da pomoć usmere ciljano ka najugroženijima, uz oprez zbog ograničenog fiskalnog prostora. Georgijeva je istakla da je svetska ekonomija pokazala otpornost uprkos brojnim krizama, zahvaljujući privatnom sektoru, jačim institucijama i tehnološkom napretku, ali da rizik od recesije i dalje postoji.

Ona je takođe upozorila na rast sajber rizika u finansijskom sistemu i potrebu za međunarodnom saradnjom i jačanjem zaštitnih mehanizama, a naglasila je i značaj smanjenja trgovinskih tenzija između najvećih ekonomija. Međunarodne institucije, prema njenim rečima, moraju da se prilagode brzim promenama kako bi očuvale stabilnost globalnog finansijskog sistema.