Analiza pokazuje da su prosečne maksimalne temperature u više gradova premašile 35 stepeni, a promena klime sve očiglednija.

Ekstreman avgust u Srbiji obeležio je klimatske promene koje su donele ‘nezamislivo’ visoke temperature. Ovaj mesec upisan je kao najtopliji i drugi najsušniji avgust od kada postoje merenja, pokazuju podaci sa gotovo svih meteoroloških stanica u zemlji. Prema rezultatima studije sa Fizičkog fakulteta, ovako izuzetno topao avgust verovatno bi bio gotovo nezamisliv u klimi iz sredine 20. veka, dok se sada može očekivati jednom u sedam godina.

Tokom avgusta, temperatura u Srbiji bila je konstantno iznad proseka za period 1961-1990. godine. Najtoplije je bilo u Ćupriji, gde je prosečna maksimalna temperatura iznosila čak 36,5 stepeni Celzijusa. Osim toga, još pet gradova, uključujući i Beograd i Novi Sad, zabeležili su prosečne maksimalne temperature iznad 35 stepeni.

Ekstreman avgust u Srbiji kroz podatke

Ova pojava izazvala je zabrinutost među naučnicima, koji su analizirali podatke i pokušali da utvrde koliki je uticaj klimatskih promena. Studija atribucije, koju je izradio tim sa Fizičkog fakulteta, pokazuje da bi avgust poput ovog iz 2026. godine u klimi iz 1950. godine bio gotovo nezamisliv. Danas, međutim, prema njihovim procenama, ovakva ekstremna dešavanja mogu se ponoviti u znatno kraćim vremenskim razmacima.

Prema prognozama i analizama, ekstreman avgust nije bio posledica samo nekoliko toplih dana, već je skoro ceo mesec bio iznad višegodišnjeg proseka. Ovaj trend jasno ukazuje na to da su klimatske promene već uticale na vremenske prilike u Srbiji i regionu.

Klimatske promene i posledice za region

Zbog toga naučnici upozoravaju da se reč ‘nezamislivo’ sve češće koristi kada se govori o novim temperaturnim rekordima. To znači da su ovakvi ekstremni vremenski događaji postali učestaliji nego ranije. Takođe, studije atribucije ukazuju na to koliko su klimatske promene doprinele ne samo intenzitetu, već i pojavljivanju celih ekstremnih meseci, kao što je bio avgust 2026. godine.

Zaključak stručnjaka je da je klimatska slika Srbije i Balkana u poslednjim decenijama značajno izmenjena. Zbog toga se u budućnosti može očekivati da će slični klimatski ekstremi postati još učestaliji, a posledice po svakodnevni život i prirodu sve izraženije.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u avgustu je oglašeno 687 poslova za bravare, dok su programeri pali na četvrtu poziciju.

Bravari su postali najtraženije zanimanje u Srbiji, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Tokom avgusta poslodavci su oglasili čak 687 slobodnih radnih mesta za bravare, čime su ova zanimanja preuzela primat koji su prethodnih godina držali programeri. Ova promena na tržištu rada beleži se u trenutku kada se tražnja za nekim drugim profesijama smanjuje, a programeri su sada na četvrtom mestu po broju oglasa.

Najtraženija zanimanja u Srbiji prema broju oglasa

Osim bravara, visoka potražnja zabeležena je i za čistače prostorija – uključujući hotele, kancelarije i toalete – sa 594 konkursa. Operateri na linijama za automatsku proizvodnju su treći, sa 555 oglašenih radnih mesta. Programeri, koji su ranije bili na vrhu liste, sada su na četvrtom mestu sa 531 oglašenim slobodnim radnim mestom.

Pored ovih zanimanja, traženi su i redari (300 oglasa), radnici na utovaru i istovaru (271), kao i lični pratioci dece sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju (263). Građevinski sektor takođe ostaje značajan, pa su tesari sa 244 oglasa, zidari sa 242 i manuelni radnici za niskogradnju sa 221 oglasom visoko pozicionirani na listi.

Potražnja za profesijama sa manjim brojem oglasa

Na suprotnom kraju liste nalaze se zanimanja za koja je potražnja niska. U avgustu je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, za više od 20 profesija oglašen jednocifren broj radnih mesta. Među njima su nastavnici ruskog jezika, vodoinstalateri, automehaničari, defektolozi, arhitekte, stomatolozi, veterinari, farmaceuti i pekari. Ovo ukazuje na veliku konkurenciju u ovim sektorima i manju potrebu za otvaranjem novih radnih mesta.

Vrste ugovora i statistika nezaposlenosti

Od ukupno 13.133 radnika koje su poslodavci tražili tokom avgusta, za 8.905 je ponuđen radni angažman na određeno vreme. Za 3.713 radnika ponuđen je posao na neodređeno vreme, što govori o strukturi tržišta i preferencijama poslodavaca.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje tokom avgusta nalazilo se ukupno 330.453 nezaposlenih lica. Većinu su činile žene – 186.501. Ova statistika ističe i dalje prisutne izazove na tržištu rada, kao i promene u traženim zanimanjima.

Kao rezultat, bravari su najtraženije zanimanje u Srbiji tokom avgusta, dok su programeri, koji su godinama bili vodeći, sada u drugom planu. Ovakav trend može uticati na dalji razvoj obrazovnih i stručnih programa, kao i na strateško planiranje zapošljavanja u narednom periodu.

Nova odluka o privremenom smanjenju akciza važi od 14. do 20. septembra i donosi niže iznose po litru benzina i dizela.

Vlada Srbije usvojila je odluku o privremenom smanjenju akciza na derivate nafte koja će važiti od 14. do 20. septembra. Prema zvaničnom saopštenju, akciza za olovni benzin sada iznosi 57,41 dinar po litru, za bezolovni benzin 54,00 dinara, dok je za gasna ulja određena na 55,53 dinara po litru. Ova odluka je rezultat povećanja proizvođačkih cena derivata nafte zbog rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu.

Zbog promena na tržištu, država je dodatno umanjila akcize, prelazeći sa prethodnih 20% na ukupno 25% umanjenja u odnosu na zakonski osnovne iznose. U poređenju sa prethodnim privremenim iznosima, novo smanjenje za bezolovni benzin iznosi oko 3,60 dinara po litru, dok za dizel (gasna ulja) iznosi oko 3,70 dinara po litru. Kada se doda pripadajući PDV od 20%, ukupno smanjenje tereta iznosi približno 4,32 dinara po litru benzina i 4,44 dinara po litru dizela.

Akcize na gorivo: detalji odluke i primena

Odluka o privremenom smanjenju akciza na gorivo doneta je 11. septembra i objavljena u Službenom glasniku. Kako navodi Vlada Srbije, cilj ove mere je da ublaži rast maloprodajnih cena goriva koji bi nastao usled poskupljenja nafte na svetskim berzama. Na taj način, država se odriče dela svog prihoda od akciza kako bi zaštitila građane od većeg finansijskog opterećenja na pumpama.

Osim toga, prema saopštenju, navedeni iznosi važe isključivo u periodu od 14. do 20. septembra. Tokom tog vremena, očekuje se da će vozači u Srbiji plaćati manje za litar benzina i dizela, što bi trebalo da doprinese stabilizaciji cena na tržištu goriva.

Uticaj smanjenja na potrošače i budžet

Prema trenutnim izračunima, smanjenje akciza na gorivo omogućava da rast svetskih cena nafte ne bude direktno prenesen na potrošače. Iako država gubi deo prihoda od akciza, ovakva mera ima za cilj da amortizuje udar na kućne budžete građana. Ipak, iz Vlade napominju da je reč o privremenom rešenju, a dalji koraci zavisiće od kretanja cena sirove nafte na globalnom nivou.

Konačno, akcize na gorivo su redovna fiskalna kategorija koja se prilagođava ekonomskim okolnostima. Odluka o smanjenju za septembar deo je šireg odgovora Vlade Srbije na izazove koje donose promene na međunarodnom tržištu nafte. Vozači i privreda mogu u narednim danima očekivati niže cene goriva na pumpama, dok će se eventualne nove mere donositi u skladu sa daljim kretanjima na tržištu.