Učesnici od 62 do 92 godine, od kojih 38 sa kognitivnim oštećenjem, pokazali specifične obrasce tokom zadataka pisanja

Novo istraživanje sprovedeno među korisnicima domova za stare u Portugalu pokazalo je da brzina i složenost rukopisa mogu ukazivati na zdravlje mozga kod starijih osoba. U studiji je učestvovalo 58 ispitanika starosti od 62 do 92 godine, a kod 38 njih već je bio dijagnostikovan neki oblik kognitivnog oštećenja.

Tokom testiranja, učesnici su koristili digitalnu olovku i tablet za rešavanje zadataka različite težine. Prvi zadatak, koji je podrazumevao crtanje 10 horizontalnih linija ili najmanje 10 tačaka u roku od 20 sekundi, nije pokazao značajnu vezu sa kognitivnim oštećenjem. Međutim, prilikom složenijih zadataka, kao što je prepisivanje rečenice sa kartice ili pisanje diktirane rečenice, naučnici su uočili jasne razlike, naročito kod diktata.

Tri pokazatelja su bila posebno istaknuta: vertikalna veličina slova, vreme početka pisanja i ukupno trajanje zadatka. Glavna autorka studije, dr Ana Rita Matijaš, vanredna profesorka Univerziteta u Evori, izjavila je: „Pisanje nije samo motorička aktivnost; ono je prozor u mozak.“ Dodala je da starije osobe sa kognitivnim oštećenjem pokazuju specifične obrasce u vremenskom rasporedu i organizaciji pokreta tokom pisanja, te da zadaci diktata dodatno opterećuju kognitivne resurse jer zahtevaju istovremeno slušanje, obradu jezika i koordinaciju pokreta.

Istraživanje sugeriše da bi zadaci pisanja mogli predstavljati praktičan, pristupačan i neinvazivan metod za rano otkrivanje kognitivnog propadanja. Međutim, autori napominju da su potrebne dodatne, dugoročne studije sa većim i raznovrsnijim uzorcima kako bi se ovi nalazi potvrdili i eventualno primenili u kliničkoj praksi.

Poligraf korišćen u građanskim parnicama, 100 odsto preciznosti prema detektivima, dok kompanije traže opsežne bezbednosne provere kadra

Privatni detektivi u Srbiji sve češće se angažuju na poslovima prikupljanja informacija i bezbednosnih provera za kompanije, a poligraf, instrument koji ima istoriju dužu od 100 godina, sada se koristi i u civilnim građanskim parnicama, uz tvrdnju detektiva da je 100 odsto precizan. Direktor Poligraf centra i detektivske agencije Nikola Novak navodi da je poligraf instrument koji ne greši, dok samo ispitivač može da pogreši u tumačenju rezultata. On ističe da je poligraf priznat kao dokaz na sudovima u Japanu, Indiji, Americi i Mađarskoj, a u Srbiji ga sve češće traže klijenti i policijske službe za izradu izveštaja sa pečatom i mišljenjem.

U jednom od slučajeva industrijske špijunaže, privatna detektivska agencija sprovela je 55 testova zaposlenih u jednoj firmi, što je trajalo danima, kako bi identifikovala osobu koja je kontinuirano odavala poverljive informacije konkurenciji. Osoba, koja je bila godinama zaposlena i imala pristup velikom broju informacija, otkrivena je kao deo ‘payroll-a’ konkurentske firme, od koje je mesečno primala novac za dostavljanje imena klijenata i poverljivih podataka. Prema rečima Novaka, zaposleni su bili iznenađeni ovim otkrićem, jer nisu sumnjali na tog čoveka.

Savremeni privatni detektivi u Srbiji ističu da se danas njihov rad više oslanja na analizu i proveru podataka nego na tradicionalno praćenje partnera ili upotrebu filmskih rekvizita. Poligraf meri fiziološke reakcije koje nisu pod kontrolom svesti, a trema i stres ne utiču na rezultate, tvrdi Novak. “Svako ko dođe na poligraf ima tremu, ali nema šanse da poligraf pokaže da neko laže samo zbog neprijatnosti ili stresa. Moj posao je da osobu smirim, a onog ko je kriv ne mogu da smirim, jer se plaši da ne bude otkriven”, navodi Novak.

Detektivi takođe sprovode specijalizovane testove za špijunažu i sabotažu kada kompanije sumnjaju na curenje informacija. Bez upotrebe tehničkih sredstava, laž se može otkriti kroz tehniku postavljanja pitanja, pri čemu istina može biti ispričana iz više uglova, dok laž zahteva mehanično ponavljanje iste priče. Novak naglašava da su u realnom poslu dvogledi i mantili beskorisni, jer privlače pažnju, a detektivski rad zahteva diskreciju i analitičnost.

Prosečan javni dug evropskih zemalja mogao bi da dostigne 130 procenata BDP-a, dok deficit već iznosi 87,8 odsto BDP-a

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da bi javni dug Evropske unije mogao da dostigne 130 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2040. godine, što je gotovo dvostruko više nego danas, ukoliko se ne preduzmu ozbiljne fiskalne mere. Prema analizama MMF-a predstavljenim ministrima finansija EU, trenutni javni dug evrozone iznosi 87,8 odsto BDP-a, dok su fiskalni pritisci u rastu zbog potreba za povećanom potrošnjom u oblastima odbrane, energetike i penzija.

U izveštaju MMF-a se navodi da bi, bez promena politike, prosečne evropske zemlje do 2040. godine bile suočene sa znatno većim zaduženjem, što može negativno uticati na ekonomsku stabilnost Unije. Fond je preporučio kombinaciju strukturnih i fiskalnih reformi, kao i zajedničko zaduživanje i fiskalnu konsolidaciju, kako bi se odgovorilo na rastuće troškove i sprečilo dalje povećanje duga.

“Ako se ne kontroliše, javni dug će se naći na neodrživoj putanji. Pristup snalaženja od danas do sutra, koji su mnoge zemlje do sada usvojile, dostiže svoje granice i čini se da je neophodan strateški odgovor kako bi se reagovalo na rastuće pritiske na potrošnju”, navodi MMF u dokumentu prezentovanom tokom neformalnog sastanka u Nikoziji.

Predstavnici Evropskog revizorskog suda takođe su upozorili ministre finansija da pasivnost nije opcija, ističući nužnost fiskalne konsolidacije. MMF je preporučio podsticanje rada i zapošljavanja širom EU, pojednostavljenje štednje građana u investicije, integraciju energetskih tržišta i sprovođenje projekata otpornih na klimatske promene. Dodatno, penzione reforme i povećanje starosne granice za odlazak u penziju ocenjeni su kao ključni elementi za održivost javnih finansija.

U dokumentu se navodi da bi EU trebalo da se složi da su inovacije, energetika i odbrana javna dobra i da ih treba finansirati kroz zajedničko zaduživanje. Ipak, Unija i dalje nema konsenzus po pitanju podele duga, pri čemu Španija, Italija, Grčka i Francuska podržavaju ovu inicijativu, dok Nemačka i dalje izražava protivljenje.

“Suočeni smo sa novim i stalnim potrebama za potrošnjom”, istakao je komesar EU za ekonomiju Valdis Dombrovskis, naglašavajući da je raspoloživi fiskalni prostor već ograničen, a nivoi duga visoki. Prema njegovim rečima, starenje stanovništva dodatno pogoršava fiskalne izazove. “Ovo nije apstraktni problem. To je veoma konkretan i hitan politički izazov sa kojim se ovde suočavamo. Rešenje je ukratko veći rast i bolja potrošnja”, poručio je Dombrovskis.

On je dodao da je zajedničko zaduživanje već primenjeno za finansiranje projekata jačanja odbrambenih kapaciteta EU, kao i za zajam za podršku Ukrajini.