Studija Univerziteta Kolorado ukazuje na potencijalne rizike po krvne sudove, ali su potrebna dalja istraživanja

Eritritol, popularni veštački zaslađivač koji se često nalazi u bezšećernim proizvodima, ponovo je u centru pažnje zbog novih naučnih saznanja. Nedavno sprovedena studija na Univerzitetu Kolorado u Boulderu, objavljena u aprilu 2026. godine, sugeriše da konzumacija eritritola može biti povezana sa povećanim rizikom od problema sa krvnim sudovima, uključujući i šlog. Istraživanje je obuhvatilo laboratorijske analize ćelija koje su pokazale moguće promene povezane sa većom verovatnoćom nastanka šloga. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je neophodno sprovesti dodatna istraživanja na ljudima pre nego što se donesu konačne preporuke o upotrebi ovog zaslađivača.

Eritritol je šećerni alkohol koji je poslednjih godina postao izuzetno popularan kao zamena za šećer, zahvaljujući nižoj kalorijskoj vrednosti i minimalnom uticaju na nivo šećera u krvi. Najčešće se nalazi u bezšećernim napicima, proteinskim pločicama i sladoledima sa smanjenim brojem kalorija. Ovi proizvodi su posebno traženi među ženama koje vode računa o ishrani i kontroli telesne težine.

Nutricionistkinja Džesika Kording ističe da je eritritol postao čest izbor kao alternativa starijim vrstama zaslađivača. “Koristi se jer obezbeđuje manje kalorija i ne podiže nivo šećera u krvi kao običan šećer”, objašnjava ona. Međutim, nova otkrića o mogućem uticaju na zdravlje krvnih sudova zahtevaju dodatnu pažnju i dalja ispitivanja.

Kardiolog dr Čeng-Han Čen naglašava važnost ovih rezultata, ali upozorava: “Ovakvi nalazi su važni, ali potrebno je da budu potvrđeni na većim i raznovrsnijim uzorcima ljudi pre nego što promenimo preporuke o upotrebi eritritola.” Neurolog dr Kliford Segil dodaje: “Važno je da žene budu informisane, ali i da shvate da laboratorijska istraživanja ne znače automatski i isti efekat u svakodnevnom životu.”

Ženama koje žele da smanje unos šećera savetuje se da obrate pažnju na količinu i učestalost konzumacije proizvoda sa veštačkim zaslađivačima, ali i da ne donose nagle odluke bez konsultacije sa lekarom ili nutricionistom. Posebno je važno da osobe sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti prate ishranu i preporuke stručnjaka.

Ukoliko imate dileme oko upotrebe zaslađivača ili ste zabrinuti za svoje zdravlje, preporučuje se da potražite savet lekara ili nutricioniste koji će dati individualne preporuke.

Nekontrolisano uzimanje vitamina može izazvati ozbiljne posledice, posebno kod žena u različitim životnim fazama

Sve veći broj žena u Srbiji koristi suplemente i vitamine kako bi ojačale imunitet, očuvale energiju i unapredile zdravlje. Iako mnogi veruju da su vitamini uvek korisni, stručnjaci upozoravaju da nekritična ili prekomerna upotreba može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Vitamini rastvorljivi u mastima – A, D, E i K – predstavljaju poseban rizik jer se zadržavaju u organizmu, posebno u jetri i masnom tkivu. Kod žena je preveliki unos vitamina A povezan sa mučninom, glavoboljama, oštećenjem jetre i čak gubitkom koštane mase. Sa druge strane, preterivanje sa vitaminom D, iako je ključan za kosti, može izazvati previše kalcijuma u krvi, što može voditi problemima sa bubrezima i srcem.

“Veoma je važno da žene, posebno one koje su trudne, doje ili su u menopauzi, ne uzimaju suplemente na svoju ruku. Pre svega, potrebno je proveriti da li zaista postoji deficit nekog vitamina ili minerala u organizmu,” ističe dr Jelena Petrović, specijalista interne medicine.

Suplementi gvožđa i kalcijuma su među najčešće korišćenim kod žena, ali i oni nose određene rizike. Prekomeran unos gvožđa može oštetiti jetru i srce, dok previše kalcijuma povećava šansu za bubrežne kamence i poremećaje srčanog ritma. Čak i vitamini rastvorljivi u vodi, poput vitamina C i B grupe, u velikim količinama mogu dovesti do stomačnih problema, poremećaja rada bubrega i nervnog sistema.

Posebno je važno paziti na kombinovanje više različitih dodataka, jer preklapanje sastojaka može dovesti do prekoračenja preporučenih dnevnih doza. “Najvažnije je da se suplementacija sprovodi pod nadzorom lekara i na osnovu laboratorijskih analiza. Ne postoji univerzalna doza koja odgovara svima. Individualni pristup je ključan,” naglašava dr Petrović.

Ženama koje razmišljaju o suplementima savetuje se:

– Pre početka uzimanja uraditi laboratorijske analize
– Konsultacija sa lekarom ili farmaceutom
– Pratiti preporučene dnevne doze i birati proverene proizvode
– Nastojati da se vitamini pre svega unesu kroz pravilnu ishranu

Uvek imajte na umu – preterana upotreba suplemenata može biti opasnija od povremenog manjka. Za preciznu dijagnozu i savet obavezno se obratite lekaru.

Stručnjaci ističu da male promene u načinu života mogu značajno doprineti zdravlju žena svih uzrasta

Povodom Svetskog dana zdravlja, stručnjaci su naglasili koliko je važno da žene prepoznaju prve znake zdravstvenih problema i redovno brinu o sebi. Kardiolog prof. dr Ivana Nedeljković i psihijatar dr Jelena Popović ističu da svakodnevni izbori mogu imati veliki uticaj na zdravlje srca i jačanje imuniteta, naročito u današnjem ubrzanom i stresnom životu.

Statistika pokazuje da su kardiovaskularne bolesti najčešći razlog oboljevanja i smrtnosti među ženama. Mnogi rani simptomi, poput umora, pritiska u grudima ili bola u levoj ruci, često prođu neopaženo jer ih žene pripisuju svakodnevnim obavezama ili stresu. Kako naglašava prof. dr Ivana Nedeljković: „Simptomi kardiovaskularnih bolesti kod žena mogu biti blaži i drugačiji nego kod muškaraca, zbog čega je važno da na svaku promenu obratite pažnju“. Kod žena se mogu javiti simptomi kao što su slabost, mučnina, vrtoglavica, bol u vratu, vilici ili između lopatica, umesto tipičnog bola u grudima.

Često su povišen pritisak, visok holesterol ili šećerna bolest prisutni godinama bez jasnih znakova, ali polako oštećuju krvne sudove i srce. „Mnogi poremećaji godinama ne pokazuju znake, ali vremenom oštećuju krvne sudove i srce. Zato su redovni preventivni pregledi od izuzetne važnosti”, ističe prof. dr Nedeljković.

Stres je još jedan važan faktor rizika, posebno za žene koje balansiraju između posla i porodice. Hronični stres može uzrokovati povišen pritisak, poremećaje srčanog ritma i smanjiti otpornost organizma. Dr Jelena Popović objašnjava: „Dugotrajna izloženost stresu može oslabiti imunitet i povećati rizik od raznih bolesti. Nije retko da žene češće obolevaju u periodima intenzivnog stresa, jer tada organizam ne može adekvatno da se odbrani.”

Dobra vest je da i male svakodnevne promene mogu mnogo značiti. Preporučuje se redovno kretanje prilagođeno mogućnostima, ishrana bogata povrćem, voćem i integralnim žitaricama, ograničen unos soli i šećera, kao i prestanak pušenja. Podjednako je važno pronaći vreme za odmor i kvalitetan san. „Preventiva počinje svakog dana: slušajte svoje telo, ne ignorišite simptome i ne odlažite odlazak kod lekara”, poručuje prof. dr Ivana Nedeljković.

Ukoliko primetite bilo kakve tegobe vezane za srce ili zdravlje generalno, ne odlažite i obavezno se obratite svom lekaru za savet i detaljnu procenu.