Udruženje za međunarodni transport predlaže da se profesionalnim vozačima iz regiona računa stvarno vreme provedeno u šengenskom prostoru

Udruženje za međunarodni transport iz Srbije predložilo je da se brojanje efektivnog vremena boravka uvede kao nova praksa za profesionalne vozače iz Zapadnog Balkana kojima se izdaju D vize. Prema rečima predsednika Udruženja Neđe Mandića, sadašnji sistem podrazumeva da se dan ulaska i dan izlaska iz šengenskog prostora računaju kao puni dani boravka, bez obzira na stvarno vreme provedeno u zoni. Kao rezultat, vozači često gube dvadesetak i više radnih dana godišnje, što direktno utiče na transportnu i izvoznu privredu regiona.

Brojanje efektivnog vremena boravka

Prevoznici iz regiona smatraju da bi prelazak na brojanje efektivnog vremena boravka, umesto kalendarskih dana, mogao rešiti problem u 50 do 60 odsto slučajeva. Naime, kako je istakao Mandić, zahvaljujući potpunoj primeni EES sistema (Elektronski evidencioni sistem), vreme ulaska i izlaska vozača iz šengenskog prostora sada se meri u minut i sekund. Zbog toga bi vozači mogli tačno da evidentiraju 24 sata boravka, što bi im omogućilo da tokom 180 dana maksimalno iskoriste svih 90 dozvoljenih dana u šengenskoj zoni.

Problemi zbog neujednačene primene pravila

Jedan od ključnih izazova za transportne kompanije sa Zapadnog Balkana je neujednačena primena pravila o D vizama među državama članicama Evropske unije. Neke zemlje primenjuju stroža, a druge blaža pravila, što stvara nesigurnost kod vozača i logističkih kompanija. „Svakodnevno proveravamo koliko dana boravka imaju naši vozači i nailazimo na različite podatke – nekada je to 90, nekada 45, a nekada 80 dana“, upozorio je Mandić. Ovakva situacija, prema njegovim rečima, dodatno komplikuje poslovanje i stvara ozbiljne zastoje u međunarodnom transportu i izvozu.

Specifičnosti D viza za vozače

Prema postojećim propisima, D viza se standardno izdaje osobama koje žive ili rade u zemlji izdavanja. Hrvatska je novim Zakonom o strancima omogućila da i državljani trećih zemalja, koji ne žive i ne rade u Hrvatskoj, ali prevoze robu za njenu privredu, mogu dobiti ovu vrstu vize. Ipak, pravila izdavanja još nisu precizno definisana, što ostavlja mnogo prostora za administrativne i praktične probleme. Evropska komisija je u odgovoru prevoznicima sa Zapadnog Balkana navela da se vozačima preporučuje da se prilagode sistemu 90 dana boravka u 180 dana, ali prevoznici navode da takvo tumačenje otežava snabdevanje industrije i stanovništva u EU i regionu.

Uticaj na privredu i transportnu delatnost

Transport robe između Zapadnog Balkana i Evropske unije uglavnom obavljaju prevoznici iz regiona. Zbog toga ograničenja u brojanju dana boravka neposredno utiču na izvoz, snabdevanje i rad celokupne privrede. Prevoznici iz Evropske unije retko preuzimaju transport prema Balkanu zbog višednevnih zadržavanja na granicama i carinskih procedura, pa je teret snabdevanja evropskog i regionalnog tržišta uglavnom na vozačima sa Balkana. Mandić ističe da profesionalni vozači iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije nisu turisti, već ključna radna snaga za industriju, izvoznike i uvoznike. Neprecizna pravila i neujednačena praksa, međutim, onemogućavaju punu efikasnost ovih kadrova u međunarodnom transportu.

Perspektive i moguća rešenja

Predstavnici prevoznika sa Zapadnog Balkana su 29. juna uputili zajedničko pismo Evropskoj komisiji, tražeći jasno i jedinstveno rešenje za primenu D viza. Odgovor je stigao brzo, ali ponuđeno rešenje ne zadovoljava potrebe transportnih kompanija. „Odgovor je sve fino objasnio, ali nismo zadovoljni ni tumačenjem D vize, ni savetom da se prilagodimo ograničenju od 90 dana“, naglasio je Mandić. U međuvremenu, prevoznici insistiraju da brojanje efektivnog vremena boravka postane standard, kako bi se omogućio nesmetan rad profesionalnih vozača i stabilno snabdevanje tržišta.

Poreska uprava Srbije zabeležila je pad broja obveznika godišnjeg poreza na dohodak na 27.900, dok prihodi vodećih dostižu 1,6 milijardi dinara

Poreska uprava Srbije objavila je da će godišnji porez na dohodak građana za 2025. godinu platiti ukupno 27.900 građana. To znači da se broj građana sa visokim prihodima u Srbiji smanjio za skoro 2.000 u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima, prošle godine ovaj porez platilo je 29.533 građana.

Broj građana sa visokim prihodima u Srbiji opada u odnosu na svetske trendove

Istovremeno, u svetu se broj milionera konstantno povećava. Prema UBS Global Wealth Report 2026, globalni broj dolarskih milionera porastao je za skoro milion u prethodnoj godini, što je oko 2.600 novih milionera dnevno. S druge strane, broj građana sa visokim prihodima u Srbiji opada. U 2025. godini, svega 2% zaposlenih spada u ovu kategoriju. Porez na dohodak građana plaćaju fizička lica čiji oporezivi dohodak, nakon odbitka poreza i doprinosa, prelazi 5.439.096 dinara (oko 46.330 evra). To odgovara mesečnoj bruto plati od najmanje 3.860 evra posle olakšica.

Struktura i geografska raspodela obveznika godišnjeg poreza

Ove godine, Poreska uprava je četvrti put omogućila elektronsko podnošenje prijava, čime je proces pojednostavljen. Najveći broj obveznika su menadžeri, direktori, inženjeri, ekonomisti, IT stručnjaci i pravnici. Muškarci čine čak 88% ukupno prijavljenih obveznika. Kada je reč o teritorijalnoj raspodeli, čak 18.302 prijave podnete su iz Beograda, dok Novi Sad prednjači među ostalim gradovima sa 3.609 prijava. Ostali gradovi sa značajnim brojem prijava su Niš (942), Kragujevac i Zaječar (538), Pančevo (369), Subotica (363) i Čačak (323).

Prihodi najbogatijih i trendovi po gradovima

Prvih 100 obveznika ostvarilo je prihode od 148 miliona do čak 1,6 milijardi dinara. Većina, njih 96%, su domaći državljani. Najveći broj prijava u Beogradu zabeležen je u centru grada (5.012), zatim na Novom Beogradu (4.645), Voždovcu (2.003) i Zvezdari (1.851). U ostalim delovima Srbije broj prijava značajno je manji, što pokazuje izraženu koncentraciju visokih prihoda u glavnom gradu.

Trendovi i značaj za domaću ekonomiju

Pad broja građana sa visokim prihodima u Srbiji ukazuje na stagnaciju domaćeg tržišta u poređenju sa globalnim trendovima. Iako se broj milionera u svetu uvećava, u Srbiji je smanjen obim ljudi sa zaradama iznad praga za godišnji porez. Ova dinamika može imati dugoročne posledice po fiskalne prihode i strukturu potrošnje. Poreska uprava ističe da neće objavljivati dodatne statističke podatke u vezi sa godišnjim porezom na dohodak građana za 2025. godinu. Osim toga, svi podaci odnose se isključivo na prijave podnete elektronskim putem, što potvrđuje nastavak digitalizacije poreskog sistema.

Višak energije u okeanima 2025. godine porastao je za 50 odsto u odnosu na 2021, što dodatno ubrzava globalno zagrevanje i utiče na klimatske i ekonomske tokove širom sveta.

Okeani su tokom 2025. godine apsorbovali energiju od čak 23 zetadžula, što odgovara količini od 7,6 milijardi vrelih šolja čaja svake sekunde. Ovaj podatak, prema istraživanju klimatologa Liđinga Čenga i njegovih kolega, ukazuje da okeani preuzimaju oko 90% viška toplote zadržane na Zemlji zbog efekta staklene bašte. Fokus_keyphrase „okeani apsorbovali 23 zetadžula toplote“ jasno osvetljava razmere globalnog energetskog disbalansa.

Rast apsorpcije toplote u okeanima

Tokom 2021. godine, okeani su, prema istim izvorima, apsorbovali oko 15 zetadžula energije. Već tada je ova količina predstavljala ekvivalent 4,8 milijardi šolja čaja svake sekunde. Uvođenje jedinice „gigamug u sekundi“ (GMug/s) dodatno približava javnosti obim energetskih promena – tada je zabeleženo 4,8 GMug/s, dok je u 2025. ova vrednost narasla na 7,6 GMug/s. Ukratko, okeani danas akumuliraju 50% više toplote nego pre samo četiri godine, i to izmereno kroz precizne satelitske i okeanske instrumente.

Ekonomija energije i klimatske posledice

Za poređenje, ukupna godišnja potrošnja energije čovečanstva iznosi nešto više od pola zetadžula, što je znatno manje od toplote koju okeani upijaju svake godine. Količina CO2 i drugih gasova sa efektom staklene bašte, koju je čovečanstvo emitovalo od početka industrijske revolucije, premašuje bilion tona. Ova emisija direktno utiče na rast nivoa mora, ubrzava topljenje ledenih pokrivača i dovodi do češćih morskih toplotnih talasa. Osim toga, čistiji vazduh i eventualno smanjenje oblačnosti omogućavaju dodatnu apsorpciju sunčeve energije, što podstiče pozitivnu povratnu spregu zagrevanja.

Šira slika: Uporedo sa rastom emisija, rizici za ekonomiju rastu

Okeani danas funkcionišu kao glavni regulator globalne temperature, ali rast apsorbovane toplote stvara dodatne rizike za privredu i društvo. Višak energije u morima podiže nivo mora, utiče na ribarstvo, transport i infrastrukturu obalskih gradova. Kao rezultat, ekonomski troškovi klimatskih promena rastu, dok ulaganja u fosilna goriva i dalje ne opadaju. Poređenje sa šoljama čaja jasno prikazuje razmere problema: energija koju svaka osoba na Zemlji može proizvesti svake sekunde i dalje je manja od viška toplote koji završava u okeanima.

Zbog toga je razumevanje podatka „okeani apsorbovali 23 zetadžula toplote“ ključno za planiranje buduće energetske i klimatske politike. Sve češće odlaganje obaveza za klimatsku neutralnost naglašava potrebu za hitnim ekonomskim i regulatornim merama. Ovaj trend apsorpcije toplote u okeanima, koji je izmeren i potvrđen aktuelnim analizama, indikator je ubrzavanja klimatskih promena sa širokim posledicama.