Putnički vozovi na brzoj pruzi mogli bi da krenu do septembra, a investicija u Mađarskoj iznosi oko 2,8 milijardi evra

Brza pruga Budimpešta–Beograd mogla bi da dobije putnički saobraćaj tokom narednih mesec ili dva, izjavio je mađarski premijer Peter Mađar. Tačan datum još nije utvrđen, ali očekuje se da će testiranja i sertifikacija bezbednosne opreme uskoro biti završeni. Prema rečima Mađara, prvi putnički vozovi na ovoj brzoj liniji mogli bi da krenu do početka jeseni.

Investicija od 2,8 milijardi evra i značaj za transport

Mađarski deo brze železničke pruge renoviran je po ceni od jednog biliona forinti, što je približno 2,8 milijardi evra. Ovaj infrastrukturni projekat deo je šireg plana povezivanja centralne Evrope i Balkana modernim železničkim koridorima. Iako je u martu 2026. bilo planirano otvaranje celokupnog putničkog saobraćaja na relaciji Beograd–Budimpešta, puštanje je odloženo zbog propusta u bezbednosnoj opremi na mađarskoj deonici, koje su izvodile kineske firme.

Koordinacija bezbednosnih sistema i inspekcija radova

Mađarski ministar saobraćaja i investicija David Vitezi najavio je posetu Srbiji radi usaglašavanja bezbednosne opreme na brzoj pruzi Budimpešta–Beograd. Uporedo sa tim, kineski izvođači rade na otklanjanju uočenih propusta, dok inspekcija radova treba da bude završena do kraja godine. Ministarstvo saobraćaja Mađarske navelo je da je njihova deonica u finalnoj fazi, ali da je za puštanje putničkog saobraćaja neophodno završiti testiranje ETCS sistema i dobiti TÜV sertifikat. ETCS je evropski sistem kontrole voza, dok je TÜV nemački sertifikat za bezbednost i kvalitet.

Trenutna upotreba pruge i implikacije za sektor

Od oktobra prošle godine srpski deo pruge, od Beograda do Subotice, već je otvoren za putnički saobraćaj. Međutim, na celoj liniji Budimpešta–Kelebija trenutno saobraća samo šest teretnih vozova dnevno. Rekord je zabeležen 27. februara 2026, kada je prošlo 14 teretnih kompozicija. Ova brojka je skromna u odnosu na ukupnu vrednost investicije, što je izazvalo pitanja o isplativosti projekta. S druge strane, Srbija je završila sve infrastrukturne radove na svojoj deonici, uključujući koloseke, elektro i telekomunikacione sisteme, dok se za pojedine stanične objekte još vrše dodatne provere i izdaju upotrebne dozvole.

Perspektive i naredni koraci

Premijer Peter Mađar istakao je da početak putničkog saobraćaja zavisi od završetka testiranja i međunarodne sertifikacije. „Putnički saobraćaj bi mogao da počne u roku od jednog ili dva meseca“, izjavio je Mađar. Očekuje se da će, nakon ispunjavanja svih tehničkih i bezbednosnih zahteva, pruga Budimpešta–Beograd ubrzati protok ljudi i robe, povećati konkurentnost regiona i doprineti ekonomskom razvoju. Projekat je deo kineske inicijative „Pojas i put“, a radove su izvodili kineski i ruski konzorcijumi na srpskim i mađarskim deonicama. Završetak i puna funkcionalnost ove linije imaju potencijal da promene železnički saobraćaj između centralne i jugoistočne Evrope.

Među 800 banaka iz 128 zemalja, Yettel Bank ušla u grupu 40 najinovativnijih, zahvaljujući besplatnim uslugama i digitalnim rešenjima

Yettel Bank proglašena je za najbolju digitalnu banku za korisnike u Srbiji prema izboru prestižnog časopisa Euromoney. Nagrada „Serbia’s Best Digital Bank for Consumers“ dodeljena je na osnovu konkurencije više od 800 banaka iz 128 zemalja. Ovim priznanjem, koje je uručeno u Londonu, Yettel Bank je uvrštena među 40 globalno nagrađenih banaka koje postavljaju nove standarde u digitalnom bankarstvu.

Yettel Bank najbolja digitalna banka za korisnike u Srbiji

Ova nagrada potvrđuje da rešenja razvijena u Srbiji mogu da ispune i najzahtevnije svetske standarde. Prema saopštenju Yettel Bank, ključni elementi uspeha su aplikacija razvijena u Srbiji i inovacije poput druge generacije Liveness tehnologije. Ova tehnologija unapređuje zaštitu od prevara i omogućava korisnicima veću sigurnost u svakodnevnim transakcijama. Tokom prethodne godine, banka je omogućila potpuno besplatno svakodnevno bankarstvo za milion i po korisnika, bez naknada. Takođe, uvedena je instant digitalna kartica koja omogućava plaćanje telefonom odmah po otvaranju računa.

Inovacije i korisničko iskustvo kao prednost

Pored toga, strategija digitalizacije bankarskih procesa omogućila je korisnicima da otvore račun za nekoliko minuta i samostalno upravljaju novcem bez odlaska u poslovnice. Ove inovacije izdvajaju Yettel Bank na domaćem tržištu i predstavljaju odgovor na rastuće zahteve korisnika za brzim i sigurnim digitalnim uslugama. Prema Kantar BrandZ bazi, Yettel Bank je već svrstana među tri odsto najbrže rastućih brendova u svetu. To dodatno potvrđuje njen međunarodni potencijal.

Izjave rukovodstva i značaj nagrade

„Priznanje iz Londona potvrđuje da znanje, ideje i tehnologija razvijeni u Srbiji mogu da postavljaju svetske standarde. Naša aplikacija nastala je na domaćem terenu, razvijali su je naši ljudi i danas može da stane rame uz rame sa najboljim digitalnim bankama na svetu. Naša dodatna vrednost istaknuta je i ranije jer smo, prema Kantar BrandZ bazi, svrstani među tri odsto najbrže rastućih brendova na svetu. Ovo su postignuća po kojima smo međunarodno prepoznati, ali naš cilj ostaje isti – da u Srbiji gradimo najbolju banku za korisnike i nastavimo da pomeramo granice onoga što očekuju od bankarstva“, izjavio je Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank.

Euromoney nagrada i tržišni kontekst

Nagrada Euromoney Awards for Excellence predstavlja jedno od najprestižnijih priznanja u globalnoj finansijskoj industriji. Dobitnike bira međunarodni stručni žiri na osnovu poslovnih rezultata, nivoa digitalnih inovacija, kvaliteta korisničkog iskustva i dugoročnog uticaja na razvoj tržišta bankarstva. S obzirom na digitalizaciju bankarskog sektora, priznanje Yettel Bank potvrđuje da domaće banke mogu konkurisati na globalnom nivou. Kao rezultat toga, očekuje se da će inovacije poput besplatnih usluga i naprednih digitalnih rešenja dodatno doprineti razvoju tržišta digitalnog bankarstva u Srbiji.

Očekivani radni vek u Holandiji, Švedskoj i Estoniji znatno duži od proseka EU, dok je u Rumuniji najkraći

Prosečan radni vek u Evropskoj uniji prošle godine dostigao je 37,5 godina, pokazuje Anketa o radnoj snazi Evropske unije. Ovaj pokazatelj, poznat kao očekivani radni vek, meri koliko godina osoba može očekivati da provede radeći tokom života. U 2025. godini, najduži radni vek zabeležen je u Holandiji, gde građani rade 44 godine, dok Švedska beleži 43,4 godine, a Estonija 41,5 godina. S druge strane, najkraći radni vek imaju Rumunija sa 32,7 godina i Italija sa 33 godine.

Očekivani radni vek po državama i trendovi u Evropskoj uniji

Na nivou cele Unije, očekivani radni vek muškaraca iznosio je 39,5 godina, dok je kod žena iznosio 35,4 godine. Kao rezultat, ukupni prosek bio je 37,5 godina. Od 2016. godine, ovaj pokazatelj beleži rast; tada je iznosio 35,2 godine. U Danskoj se radi 42,6 godina, dok Kroatija beleži 35,1 godinu, a Grčka 35,3 godine. Većina članica EU beleži rast očekivanog radnog veka u periodu od 2016. do 2025. godine.

Najveće povećanje zabeležile su Malta, sa rastom od 4,9 godina, Mađarska sa 4,2 godine, Irska sa 4,2 godine i Holandija sa 4,1 godinu. Malta i Mađarska su iznadprosečne vrednosti postigle prelaskom proseka EU, dok se na Malti posebno izdvaja rast radnog veka žena za 7,8 godina, što je najviše među svim članicama Unije.

Rodne razlike u očekivanom radnom veku

U svim državama članicama postoje razlike između očekivanog radnog veka muškaraca i žena, pri čemu muškarci uglavnom imaju duži radni vek. Međutim, u Litvaniji, Letoniji i Estoniji žene rade duže od muškaraca, za 1,3, 0,9 odnosno 0,7 godina. Najmanja razlika zabeležena je u Finskoj, gde muškarci rade samo 0,7 godina duže od žena. Nasuprot tome, najveći rodni jaz primećen je u Italiji (8,9 godina), Rumuniji (6,9 godina), Grčkoj (6,7 godina) i Malti (6,3 godine).

Pored toga, u većini država članica EU radni vek žena raste brže nego kod muškaraca. Izuzetak su Danska, Rumunija, Švedska i Grčka, gde je rast bio ravnomerniji ili čak u korist muškog radnog veka. U Sloveniji, Kipru, Bugarskoj i Belgiji povećanja su približno jednaka za oba pola.

Šira ekonomska slika i značaj produžavanja radnog veka

Stalni rast očekivanog radnog veka u Evropskoj uniji odražava promene na tržištu rada i demografske izazove sa kojima se region suočava. Povećanje radnog veka doprinosi održivosti penzionih sistema i fiskalnoj stabilnosti. Osim toga, duži radni vek može imati uticaj na zaposlenost mladih i rodnu ravnopravnost. Iako su razlike među državama značajne, trend produžavanja radnog veka pokazuje opšti pravac razvoja tržišta rada u EU, sa posebnim izazovima i prilikama za svaku zemlju članicu.