Raketni napad u julu 2023. godine teško je oštetio Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg u Odesi, a zajednica vernika i dalje trpi posledice.

Razaranje pravoslavnog hrama u Odesi izazvalo je duboko uznemirenje među vernicima i građanima ovog ukrajinskog grada. Napad je ostavio ozbiljne posledice na Saborni hram Preobraženja Gospodnjeg, a prema saopštenju, napad se dogodio tokom jula 2023. godine. Tada je raketa pogodila centralni deo ove istorijske svetinje, uništivši veliki deo krovne konstrukcije i izazvavši požar unutar crkve, dok je jedan čuvar ranjen.

Pored fizičkih oštećenja, uništeni su i centralni oltarski prostor, zidovi, stubovi, kao i unutrašnje freske. Ikone i vredni molitveni predmeti su takođe stradali, što je dodatno pogodilo vernike.

Obim štete i reakcija zajednice

Razaranje pravoslavnog hrama u Odesi potvrđeno je i od strane UNESCO-a, što ilustruje značaj ovog objekta ne samo za lokalnu zajednicu već i za svetsku kulturnu baštinu. Iako su štete velike, vernici i građani Odese odmah su započeli obnovu, pokazujući čvrstu solidarnost i odlučnost da sačuvaju svoje duhovno središte.

Protojerej Miroslav Vdovović naglašava da su rat i raketni napadi dodatno ujedinili stanovnike. Prema njegovim rečima, katedrala je duhovno srce i duša grada, a mnogi ljudi nalaze utehu u molitvi i ispovedanju tokom svih ovih godina sukoba. „Mi sveštenici smo primetili da ljudi dolaze ovde u crkvu, mole se, ispovedaju i tako lakše podnose teškoće tokom svih ovih godina rata“, ističe protojerej Vdovović.

Važnost hrama za Odesu i širi kontekst sukoba

Razaranje pravoslavnog hrama u Odesi ima duboke posledice i za samu Odesu, ali i za širu zajednicu vernika u Ukrajini. Hram je vekovima bio simbol duhovnosti i okupljanja, a njegovo oštećenje ostavilo je trag na svakodnevni život stanovnika. Takođe, prema saopštenju, napad na ovaj objekat naglašava kako rat utiče ne samo na infrastrukturu i domove, već i na verske i kulturne objekte od izuzetnog značaja.

Osim toga, zajednica vernika pokazuje spremnost da zajedno prevaziđe teškoće, uprkos razaranju i nesigurnosti koju donosi sukob. Obnova hrama i dalje traje, dok je duhovna podrška sveštenstva postala važnija nego ikada. Na kraju, ovaj događaj još jednom pokazuje koliko je očuvanje kulturne i verske baštine ključno za identitet i otpornost naroda pogođenih ratom.

U Boru je proglašena epidemija malih boginja, među zaraženima su deca i odrasli, a bolnica je privremeno zabranila posete.

U Boru je proglašena epidemija malih boginja, a među obolelima su i bebe koje još nisu u uzrastu za vakcinaciju. Prema zvaničnim podacima, registrovano je 14 slučajeva, od čega je šestoro dece i osmoro odraslih. Zbog epidemije, u borskoj bolnici na svim odeljenjima privremeno su zabranjene posete, kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze među pacijentima i osobljem.

Ova izuzetno zarazna bolest može da izazove ozbiljne komplikacije, kao što su upala pluća i zapaljenje mozga, pa čak i smrtni ishod. Iako se malih boginja uspešno sprečavaju vakcinacijom, poslednje istraživanje Unicefa pokazuje da samo 37 odsto dece u Srbiji primi prvu dozu MMR vakcine do 15. meseca života. To je daleko ispod granice potrebne za kolektivni imunitet.

Kako se razvija epidemija malih boginja u Boru

Epidemiolog Doma zdravlja Bor, Javorka Stankulić, ističe da se infekcija najpre pojavila kod nevakcinisane dece najmlađeg uzrasta, uključujući i bebe mlađe od godinu dana. “Imamo dosta nevakcinisane dece. Roditelji se ponovo pozivaju i svi koji su iz bilo kog razloga propustili vakcinaciju treba sada da se vakcinišu”, naglašava Stankulić.

Bolest obično počinje visokom temperaturom, malaksalošću, gubitkom apetita i pospanošću. Karakterističan osip javlja se tek nekoliko dana kasnije, a osoba može preneti virus i pre nego što se pojave prvi simptomi. Kod male dece često se javlja i tzv. “plačna maska” – lice je crveno, nos curi, oči su suzne. Moguće je i prisustvo Koplikovih mrlja, belih tačkica na sluzokoži usne duplje, koje su važan rani znak bolesti.

Niska stopa vakcinacije povećava rizik od širenja

Prema istraživanju MICS 7 za 2025. godinu, koje je sproveo Republički zavod za statistiku uz podršku Unicefa i u saradnji sa UNFPA, samo 37 odsto dece u opštoj populaciji dobije prvu dozu MMR vakcine do 15. meseca, dok je u romskim naseljima taj procenat svega 27 odsto. Potpuni nivo imunizacije do uzrasta od 24 do 35 meseci ima 79,2 odsto dece u opštoj populaciji, odnosno 56,3 odsto u romskim naseljima.

Takođe, poslednja epidemija malih boginja registrovana je 2017. godine, a sada je, posle gotovo deset godina, ponovo proglašena epidemija. Bor nije jedino mesto gde su se morbile pojavile. Tokom 2025. godine u Srbiji je registrovano 210 slučajeva, najviše u Novom Pazaru, Tutinu i Beogradu. U pojedinim sredinama, kao što je Obrenovac, prijavljena je i lokalna epidemija.

Stručnjaci apeluju na vakcinaciju kao jedinu zaštitu

Pedijatar Dejan Jonev ističe da je vakcinacija protiv malih boginja zakonom obavezna, ali da i dalje postoje epidemije zbog nedovoljne imunizacije i jakog antivakserskog lobija. “Ako imamo slabu vakcinaciju, imamo bolest. Vakcinacija je jedina prava zaštita”, naglašava Jonev.

Takođe, prema obaveznom kalendaru, osim MMR vakcine, deca primaju i vakcine protiv tuberkuloze, hepatitisa B, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, bakterijskog meningitisa i sepse, kao i pneumokokne infekcije.

Zbog aktuelne epidemije malih boginja u Boru, zdravstvene vlasti i stručnjaci apeluju na roditelje i građane da provere status imunizacije i vakcinišu najmlađe, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na roditelje i mlade da ne prihvataju izazove sa društvenih mreža koji mogu ugroziti bezbednost.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) izdalo je hitno upozorenje roditeljima i deci povodom opasnih izazova koji se šire društvenim mrežama. Kako navode iz MUP-a, ovi izazovi predstavljaju ozbiljnu pretnju bezbednosti dece i mladih, a pojedini slučajevi su već doveli do povređivanja. Zbog toga je važno da roditelji budu upoznati sa digitalnim navikama svoje dece i razgovaraju sa njima o rizicima koje izazovi na mrežama nose.

Prema saopštenju MUP-a, opasni izazovi na društvenim mrežama nisu samo bezazlena zabava. Oni često podstiču decu na rizično ponašanje, što može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje i sigurnost. Takođe, Ministarstvo naglašava da je nekoliko sekundi snimka, želja za lajkovima ili dokazivanjem u društvu nedovoljno važan razlog da bilo koje dete rizikuje svoje zdravlje ili život, kao i bezbednost drugih ljudi.

Kako prepoznati opasne izazove na društvenim mrežama

MUP upozorava da se izazovi najčešće šire putem popularnih platformi i često izgledaju kao zabava ili prilika za dokazivanje. Međutim, posledice ovakvih izazova mogu biti ozbiljne. U nekim slučajevima, deca su povređena pokušavajući da ispune zadatke koje izazovi zahtevaju. Roditelji i staratelji treba redovno da razgovaraju sa decom o tome šta rade na internetu i kakve sadržaje prate.

Osim toga, važno je podstaći decu da prepoznaju opasnost i da ne osećaju pritisak da učestvuju u izazovima radi prihvatanja u društvu. Prema rečima predstavnika Ministarstva: “Nije hrabrost prihvatiti svaki izazov. Hrabrost je znati kada treba reći ‘ne’.” Takođe, roditeljima se preporučuje da prate aktivnosti dece na mrežama i da ih podučavaju o rizicima digitalnog okruženja.

Preporuke za roditelje i decu: kako zaštititi bezbednost

Roditelji bi trebalo da podstiču decu na otvorenu komunikaciju i da ih ohrabre da prijave svaki sadržaj ili izazov koji im deluje sumnjivo ili opasno. Takođe, preporučuje se da roditelji obrate pažnju na promene u ponašanju dece koje mogu ukazivati na pritisak ili stres zbog aktivnosti na internetu. Na taj način mogu pravovremeno reagovati i zaštititi bezbednost svojih najmlađih.

Pored toga, MUP ističe da je važno razvijati svest kod dece o tome da internet izazovi nisu merilo hrabrosti niti način da steknu poštovanje vršnjaka. U međuvremenu, škole i druge obrazovne ustanove mogu pružiti podršku kroz edukaciju o bezbednom korišćenju interneta. Na kraju, zajedničkim delovanjem roditelja, škole i nadležnih institucija moguće je smanjiti rizik i sprečiti povrede izazvane opasnim izazovima sa društvenih mreža.