Investicije u AI infrastrukturu podižu osnovnu PCE inflaciju za 20 baznih poena, cene memorijskih čipova i struje rastu

Britanska banka Barclays podigla je svoju procenu osnovne inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, mereno indeksom ličnih potrošačkih izdataka (core PCE), na 3,3 odsto do kraja 2026. godine, sa ranije procenjenih 2,8 odsto sa početka godine. Analitičari ukazuju da je glavni pokretač inflatornih pritisaka sada sektor veštačke inteligencije, a ne energenti kao ranije, što komplikuje posao Federalnih rezervi SAD u pokušaju da obuzdaju inflaciju.

Prema analizi Barclays-a, ulaganja u AI infrastrukturu poslednjih meseci podigla su cene memorijskih čipova, računarske opreme i električne energije, dok je povećana potražnja za data-centrima dodatno pritisnula tržište. Kategorije povezane sa AI sektorom dodale su oko 20 baznih poena osnovnoj PCE inflaciji i 25 baznih poena ukupnoj PCE inflaciji u poslednje vreme. Cena barela nafte tipa brent pala je na četvoromesečni minimum nakon postizanja primirja između SAD i Irana, ali analitičari Barclays-a smatraju da pad cena energenata više nije dovoljan za dezinflaciju.

Federalne rezerve kao ključni pokazatelj inflacije koriste upravo core PCE indeks, koji daje veću težinu softveru, hardveru i povezanoj opremi nego tradicionalni CPI indeks. Analitičari Barclays-a naglašavaju da je američka privreda pokazala otpornost, omogućujući kompanijama da povećane troškove prenesu na krajnje potrošače putem viših cena, zbog snažne maloprodaje i visokog nivoa potrošnje. „Inflacija se sve teže svodi na jedan uzrok i jedno rešenje“, navodi se u analizi.

Procenjuje se da će investicije u data-centre za AI tokom ove godine premašiti 700 milijardi dolara, što dodatno poskupljuje memorijske čipove, procesore i električnu energiju. Ekonomski analitičari očekuju da će ovaj trend održavati rast cena barem do kraja godine. Iako se ne očekuje skok inflacije kakav je zabeležen između 2021. i 2023. godine, kada je inflacija dostigla 9,1 odsto, Barclays ističe da masovna ulaganja u AI infrastrukturu održavaju inflatorne pritiske iznad nivoa koji bi Federalne rezerve želele.

Ovakav razvoj događaja znači da bi kamatne stope mogle ostati povišene duže nego što se prvobitno pretpostavljalo, osim ako se osnovni pritisci na cene ne smanje. Barclays upozorava da je ovaj talas investicija u AI strukturalnog karaktera, za razliku od privremenih naftnih šokova, što ga čini manje predvidljivim i trajnijim izazovom za monetarnu politiku.

Prosečna cena paklice cigareta u Nemačkoj porašće sa oko 8 na 11,78 evra, a budžet očekuje 800 miliona evra više prihoda godišnje

Vladajuća koalicija u Nemačkoj najavila je povećanje akciza na duvanske proizvode koje prevazilazi ranije planirane iznose, pa bi prosečna cena paklice cigareta do 2030. godine mogla porasti za skoro 50 odsto. Prema novim predlozima, cena će sa sadašnjih približno 8 evra dostići skoro 12 evra. Paklica malboroa, koja trenutno košta oko 9 evra, dostigla bi 13,5 evra, što je gotovo tri puta više od sadašnje cene u Srbiji.

Kako prenose nemački mediji pozivajući se na dokument Ministarstva finansija Nemačke, povećanje akciza biće veće od plana koji je savezna vlada usvojila pre nedelju dana. Prema novoj strategiji, prosečna cena paklice cigareta u Nemačkoj treba da poraste na 9,10 evra u 2027. godini, dok je prethodni predlog predviđao 8,77 evra. Postepena poskupljenja nastaviće se do 2030. godine, kada bi prosečna cena iznosila 11,78 evra.

Izmene u politici akciza očekuju se da donesu dodatnih 800 miliona evra budžetskih prihoda godišnje u odnosu na prethodni predlog. Šef Savezne kancelarije Nemačke, Torsten Fraj, izjavio je da je povećanje akciza povezano sa dodatnom finansijskom podrškom bolnicama, koju je savezna vlada nedavno odobrila u okviru mera za stabilizaciju sistema zdravstvenog osiguranja.

Sa srpskog stanovišta, ove cene izgledaju visoko, ali u Londonu je paklica već oko 20 evra, a ista cena je uobičajena i u Francuskoj. U Srbiji je u toku proces usklađivanja akciza sa standardima Evropske unije, a potpuno izjednačenje se očekuje do jula 2030. godine. Specifična akciza trenutno iznosi oko 110 dinara po paklici, minimalna akciza je oko 245 dinara, a proporcionalna akciza iznosi 33 odsto od maloprodajne cene, uz dodatak PDV-a od 20 odsto. Cilj je da specifična akciza do jula 2030. dostigne 120,4 dinara po paklici, u skladu sa obavezama iz procesa pristupanja EU i evropskim direktivama o akcizama na duvanske proizvode.

Depoziti porasli na 21,2 milijarde evra do kraja aprila 2026, investitori sve više biraju diverzifikovane portfolije

Stanovništvo u Srbiji nastavilo je da povećava štednju u bankama, pa su ukupni depoziti na kraju aprila 2026. godine dostigli 2.485 milijardi dinara (približno 21,2 milijarde evra). Prema najnovijim podacima, dinarski depoziti zabeležili su međugodišnji rast od 18 odsto, što predstavlja njihov najbrži godišnji rast od početka 2025. godine, navodi Narodna banka Srbije.

Centralna banka ističe da bankarski depoziti predstavljaju samo jednu od dostupnih mogućnosti za čuvanje i ulaganje imovine. U edukativnim materijalima navodi se da građani investiraju i u državne hartije od vrednosti, investicione fondove, akcije i investiciono zlato, u zavisnosti od svojih finansijskih ciljeva, investicionog horizonta i tolerancije na rizik.

Na globalnom nivou, prema izveštaju Svetskog saveta za zlato „Gold ETF Commentary“ od 8. jula 2026. godine, zlatni ETF fondovi fizički pokriveni zlatom zabeležili su neto odlive od 8,9 milijardi američkih dolara tokom juna, nakon više meseci priliva kapitala. Ipak, tokom prve polovine 2026. godine, zabeležen je neto priliv od 8 milijardi američkih dolara u ove fondove, dok su ukupne zalihe zlata povećane za 18 tona i dostigle 4.047 tona. Posebno se izdvaja Azija, sa prilivima od 12 milijardi dolara, što je najuspešnija prva polovina godine za taj region.

„U kompaniji Tavex već dugo ističemo da je jedna od najvećih grešaka koje investitori mogu napraviti koncentrisanje celokupne štednje u jednoj klasi imovine. Bilo da je reč o bankarskim depozitima, nekretninama, akcijama ili investicionom zlatu, svaka vrsta imovine ima svoje prednosti i slabosti. Diverzifikacija ostaje jedan od najefikasnijih principa očuvanja bogatstva na dugi rok“, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.

Prema njegovim rečima, podaci Svetskog saveta za zlato potvrđuju širi trend: „Kada posmatramo samo jedan mesec, možemo uočiti prilive ili odlive u bilo kojoj pojedinačnoj klasi imovine. Ono što je zaista važno jeste dugoročna perspektiva. Uprkos privremenim odlivima tokom juna, zlatni ETF fondovi su i dalje zabeležili pozitivne neto prilive u prvoj polovini godine, što pokazuje da investitori nastavljaju da posmatraju zlato kao važnu komponentu diverzifikovanog investicionog portfolija, a ne kao samostalnu investiciju.“

Hristov ističe da se i individualni investitori sve više okreću izgradnji uravnoteženih portfolija. „Sve više ljudi počinje da shvata da investiranje ne podrazumeva pronalaženje jedne vrste imovine koja će uvek nadmašivati sve ostale. Suština je u izgradnji uravnoteženog portfolija koji može ostvarivati rezultate u različitim tržišnim uslovima. Upravo zbog toga diverzifikacija je postala jedan od temeljnih principa kojih se pridržavaju i institucionalni i privatni investitori širom sveta.“

Prema ekonomskim analizama, savremeno investiciono okruženje zahteva širu perspektivu i kombinovanje više klasa imovine. Diverzifikacija ne eliminiše rizik niti garantuje prinose, ali doprinosi dugoročnoj otpornosti portfolija i omogućava investitorima da se lakše prilagode promenljivim ekonomskim uslovima.