Studenti i profesori predstavili su svoja viđenja književnosti, nauke i izdavaštva kroz bogat program u Bijelom Polju.

Predstavnici Univerziteta u Novom Pazaru učestvovali su na 56. Ratkovićevim večerima poezije u Bijelom Polju, gde su kroz studentsku tribinu, panel o savremenom izdavaštvu i razgovor o regionalnoj poeziji predstavili svoja književna promišljanja i akademska iskustva. Ovaj susret književnosti, nauke i mladih okupio je akademsku zajednicu iz više gradova regiona, kako je objavljeno.

Studentkinje Departmana za umjetnost i filološke nauke Taida Dupljak, Saima Latifović, Adna Nurović i Džejlana Pramenković predstavile su Univerzitet u Novom Pazaru na tribini „Studenti čitaju kroz savremeni ključ“. Program je spojio studente iz Univerziteta u Novom Pazaru i Filološkog fakulteta u Nikšiću, koji su kroz odabrane književne tekstove prikazali savremene pristupe tumačenju poezije. Nakon izlaganja, usledila je diskusija sa učesnicima i publikom, tokom koje su razmenjena mišljenja o značenju predstavljenih tekstova i različitim mogućnostima njihovog čitanja. Takođe, otvoren je prostor za dijalog između mladih iz dve akademske sredine.

Akademsko izdavaštvo i izazovi savremenog obrazovanja

Na panel diskusiji posvećenoj savremenom izdavaštvu učestvovao je rektor Univerziteta u Novom Pazaru, prof. dr Suad Bećirović. On je govorio o značaju izdavaštva u visokom obrazovanju i nauci, sa posebnim osvrtom na savremene izazove i perspektive akademskog izdavaštva. Pored toga, istaknuta je važnost kvalitetnog objavljivanja naučnih i stručnih publikacija. Kroz razgovor je naglašena uloga izdavaštva u razvoju akademske zajednice, širenju naučnih rezultata i afirmaciji naučnoistraživačkog rada.

Ratkovićeve večeri poezije: susret regiona i novih poetskih tokova

Univerzitet u Novom Pazaru imao je predstavnika i u programu „Književne paralele“, gde je tokom okruglog stola „Poezija regiona u hronotopu dvijehiljaditih“ učestvovao prof. dr Jahja Fehratović. Ovaj deo programa okupio je profesore, književne teoretičare, pesnike i kritičare iz regiona. Učesnici su razgovarali o savremenim tokovima regionalne poezije, tematskim i estetskim promenama, kao i o načinima na koje poezija poslednje dve decenije odražava vreme, prostor i društvene okolnosti.

Zbog toga je učešće studenata i profesora Univerziteta u Novom Pazaru povezalo nekoliko ključnih tema ovogodišnje manifestacije – od novih čitanja književnosti i razmene studentskih iskustava, do akademskog izdavaštva i savremenog pesničkog stvaralaštva. Na taj način, Ratkovićeve večeri poezije postale su važan prostor za susret mladih, nauke i umetnosti, ali i za dijalog između različitih akademskih sredina regiona.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski otkrila obeležje kod Prokuplja, povodom 640 godina od velike pobede

Otkrivanje spomenika u čast boja na Pločniku postalo je važan događaj za očuvanje srpske istorije i kulture pamćenja. Na svečanosti u mestu Pločnik kod Prokuplja, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski otkrila je impozantno spomen-obeležje, podignuto povodom 640 godina od ove značajne pobede srpske srednjovekovne vojske. Prema zvaničnom saopštenju, spomenik visine 6,4 metra simbolizuje 640 godina od boja na Pločniku i predstavlja još jedan korak u negovanju istorijskog pamćenja.

Boj na Pločniku: istorijski značaj i simbolika

Sam boj na Pločniku, koji se dogodio pre Kosovske bitke, ima posebno mesto u srpskoj istoriji. Ministarka Đurđević Stamenkovski istakla je da je otkrivanje ovog spomenika važan podsetnik da je, pre svega, boj na Pločniku pokazao da osmansko napredovanje nije bilo nezaustavljivo. “Posle 640 godina Pločnik dobija obeležje dostojno svog mesta u srpskoj istoriji. Ovaj spomenik podižemo da jednu veliku pobedu otrgnemo od zaborava, da naša deca znaju da je pre Kosova postojao Pločnik”, navela je ministarka.

Takođe, ona je naglasila da su tadašnji događaji pokazali kako se na ovom prostoru nije branila samo teritorija, već i pravo naroda na opstanak, kao i hrišćanska vera i civilizacija kojoj je narod pripadao. Prema njenim rečima, Pločnik i Kosovo nisu odvojene stranice prošlosti, već dva poglavlja iste istorijske drame, u kojima je prvo pokazano da je otpor moguć, a zatim i koliko takav otpor može da košta.

Spomenik na Pločniku: zajednički poduhvat države, crkve i lokalne zajednice

Spomen-obeležje na Pločniku podignuto je sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Eparhijom Niškom i Gradom Prokupljem. Tom prilikom su, uz ministarku, prisustvovali Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit niški gospodin Arsenije i gradonačelnik Prokuplja Miroslav Antović. Đurđević Stamenkovski je zahvalila svim partnerima na saradnji, ističući da je očuvanje srpske kulture sećanja zajednička odgovornost države, crkve i lokalne samouprave.

Govoreći o značaju očuvanja istorijskog pamćenja, ministarka je poručila da ozbiljni narodi ne odriču se svoje prošlosti, već je čuvaju sa ponosom. “Ne tražimo tuđe. Ne tražimo da drugi zaborave svoje pretke da bismo mi mogli da pamtimo naše. Šta je to što Srbi traže, a da im ne pripada? Da čuvaju svoje ime, jezik, svetinje i istoriju? Da naš narod ima pravo na bezbednost, dostojanstvo i opstanak? To nisu privilegije – to su prava koja svaki slobodan narod podrazumeva za sebe”, naglasila je Đurđević Stamenkovski.

Budućnost kroz prošlost: uloga istorije u savremenoj Srbiji

Ministarka je podvukla da odgovornost prema precima ne znači život u prošlosti, već obavezu današnje generacije da gradi snažnu i uspešnu Srbiju. Prema njenim rečima, jaka Srbija je ona koja poznaje svoju prošlost i na tom temelju gradi budućnost. “Nije dovoljno pozivati se na slavne pretke – moramo biti dostojni onoga što smo od njih nasledili. Danas se Srbija čuva snažnom ekonomijom, znanjem, porodicom, jakim institucijama i državom sposobnom da štiti svoje interese”, istakla je ona.

Na kraju, Đurđević Stamenkovski je poručila da se spomenici ne podižu da bi narod ostao zarobljen u prošlosti, već da bi prošlost ostala deo zajedničkog pamćenja. “Neka ovaj krst, 6,4 metra za 640 godina pamćenja, svedoči generacijama koje dolaze o onima koji su ovde branili svoju zemlju, slobodu i veru”, zaključila je ministarka.

Prema saopštenju Instituta Batut, do sada je potvrđeno 37 slučajeva, a virus je prisutan u devet okruga širom Srbije.

Virus Zapadnog Nila u Srbiji sve više zabrinjava zdravstvene vlasti, jer je broj zaraženih za samo nedelju dana porastao na 37. Prema saopštenju Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, većina obolelih ima teži oblik bolesti, što dodatno komplikuje situaciju. Ova sezonska bolest, koju prenose komarci, ove godine je prisutna u devet okruga Srbije, sa najvećim brojem slučajeva u Beogradu.

Najnoviji podaci pokazuju da je u periodu od 1. juna do 6. septembra registrovano ukupno 37 slučajeva groznice Zapadnog Nila. Od toga, čak 34 osobe razvile su neuroinvazivni oblik bolesti, što znači da su simptomi ozbiljniji i zahvataju nervni sistem. Prosečna starost obolelih je 66,7 godina, a među zaraženima su 24 muškarca i 13 žena.

Gde je virus Zapadnog Nila najzastupljeniji?

Prema izveštaju Instituta Batut, virus Zapadnog Nila u Srbiji potvrđen je u devet okruga. Najviše obolelih registrovano je na teritoriji Grada Beograda (10 slučajeva), zatim u Južnobačkom okrugu (9), Šumadijskom (5), Srednjobanatskom i Južnobanatskom (po 4), Severnobanatskom (2), te po jedan slučaj u Zapadnobačkom, Rasinskom i Braničevskom okrugu. Ova distribucija pokazuje da je virus široko rasprostranjen, ali i dalje najviše pogađa urbana i gusto naseljena područja.

Virus Zapadnog Nila, prenosi domaći ili rečni komarac iz vrste Culex pipiens, koji je veoma čest u Srbiji. Sezona transmisije u našoj zemlji obično traje od juna do novembra, što znači da je rizik od novih slučajeva još uvek prisutan.

Evropski kontekst širenja virusa

Groznica Zapadnog Nila nije problem samo za Srbiju. Od početka sezone transmisije, zaključno sa 3. septembrom, u 13 evropskih zemalja identifikovano je ukupno 135 područja zahvaćenih ovim virusom. Najviše slučajeva zabeleženo je u Italiji (62) i Grčkoj (19), dok su Rumunija, Francuska, Holandija, Hrvatska, Španija, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Albanija, Austrija i Kipar takođe prijavili prisustvo virusa.

Kao rezultat toga, zdravstvene vlasti širom Evrope prate razvoj situacije i preduzimaju mere kako bi što više smanjile rizik širenja bolesti. U međuvremenu, građanima Srbije se savetuje oprez tokom boravka na otvorenom, naročito u periodima povećane aktivnosti komaraca.

Pored toga, Institut Batut naglašava važnost praćenja simptoma kod starijih osoba, jer su oni posebno ugroženi teškim oblicima bolesti. Iako se većina zaraženih može oporaviti bez težih posledica, slučajevi neuroinvazivnog oblika zahtevaju ozbiljno medicinsko praćenje.

Konačno, ostaje da se vidi kako će se situacija sa virusom Zapadnog Nila u Srbiji razvijati do kraja sezone. Zdravstvene institucije nastavljaju sa nadzorom i apelom na građane da budu oprezni u cilju sprečavanja novih slučajeva.