Savet EU ostavio mogućnost uvođenja ciljanih mera protiv pojedinaca i entiteta, trenutno bez aktivnih sankcija

Savet Evropske unije doneo je odluku da produži okvir za sankcije u vezi sa situacijom u Bosni i Hercegovini do 31. marta 2027. godine, saopšteno je zvanično. Ova odluka omogućava EU da, u slučaju potrebe, uvede ciljane sankcije fizičkim licima ili entitetima za koje proceni da podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak ili međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine.

Prema saopštenju Saveta EU, sankcije mogu da uključuju zamrzavanje imovine, zabranu stavljanja sredstava na raspolaganje i zabranu putovanja u države članice Evropske unije. Ovaj okvir sankcija uveden je još 2011. godine i redovno se produžava na određeni vremenski period. Moguće je uvođenje mera i prema onima koji ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum ili narušavaju bezbednost u zemlji.

Za sada, prema navodima Saveta EU, nijednom pojedincu ili entitetu nisu uvedene sankcije po ovom osnovu. Savet prati razvoj situacije u Bosni i Hercegovini i može razmotriti primenu svih raspoloživih sredstava ukoliko dođe do pogoršanja stanja. U saopštenju je naglašena posvećenost EU perspektivi članstva Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, ujedinjene i suverene države.

Bosna i Hercegovina je zahtev za članstvo u Evropskoj uniji podnela 2016. godine, a status kandidata dobila je krajem 2022. godine.

Tursko ministarstvo odbrane potvrdilo incident, pokrenuta zajednička istraga sa Iranom

Balistička raketa lansirana iz Irana ušla je u turski vazdušni prostor i oborena je od strane NATO protivvazdušne i protivraketne odbrane raspoređene u istočnom Mediteranu, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane. Ovaj incident, koji se dogodio tokom aktuelnog američko-izraelskog sukoba sa Iranom, predstavlja četvrti slučaj presretanja iranske rakete iznad Turske od početka krize.

Prema navodima zvaničnika, tri slična incidenta zabeležena su ranije ovog meseca, što je podstaklo turske vlasti da ulože protest i upute zvanično upozorenje Iranu. Teheran je negirao da je odobrio lansiranja raketa u prethodnim slučajevima i predložio Ankari formiranje zajedničke istrage radi rasvetljavanja okolnosti.

“Preduzimamo sve neophodne mere odlučno i bez oklevanja protiv svake pretnje usmerene ka teritoriji i vazdušnom prostoru Republike Turske”, navodi se u saopštenju turskog ministarstva odbrane. Zvaničnici su potvrdili da je bezbednost stanovništva prioritet i da se nastavlja saradnja sa međunarodnim partnerima u cilju očuvanja stabilnosti regiona.

Istraga o incidentu je u toku, a nadležni organi Turske i Irana dogovorili su formiranje zajedničkog tima koji će razmotriti sve okolnosti i utvrditi odgovornost. Zvaničnici su istakli da nisu zabeležene žrtve niti materijalna šteta prilikom presretanja rakete.

Ovaj događaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku i povećane aktivnosti međunarodnih bezbednosnih snaga u regionu, što dodatno komplikuje odnose između uključenih strana.

Zvaničnici potvrdili da je blokada Ministarstva unutrašnje bezbednosti najduža do sada, dok Kongres odlazi na pauzu

Zatvaranje američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost (DHS) produžava se nakon što Predstavnički dom nije prihvatio rešenje usvojeno u Senatu, potvrđuju zvaničnici. Ova blokada, koja traje 45 dana, postala je najduža u istoriji ovog ministarstva, a do nje je došlo iako je ostatak savezne vlade u prethodnim mesecima dobio sredstva za nastavak rada.

Prema dostupnim informacijama, glavna tačka neslaganja između političkih stranaka odnosi se na zahteve za reformama imigracionih agencija, što su predložili demokratski predstavnici nakon dva smrtonosna incidenta u kojima su učestvovali federalni agenti u Mineapolisu. Senat je tokom prošle nedelje postigao dvostranački dogovor i usvojio meru za finansiranje većeg dela DHS, ali nije uključio sredstva za Službu za imigraciju i carine (ICE) i deo Carinske i granične zaštite (CBP).

Senat je prethodno pregovarao sa Belom kućom i demokratskim predstavnicima o reformama u okviru ICE, ali dogovor nije postignut. Zbog toga je Senat promenio strategiju i predložio finansiranje DHS bez ICE, navodeći da je blokada posebno pogodila druge agencije poput Uprave za bezbednost saobraćaja (TSA). Predsednik SAD je najavio da će potpisati izvršnu naredbu kojom bi se omogućila isplata zarada službenicima TSA dok blokada traje. Senat je potom jednoglasno usvojio meru za privremeno finansiranje DHS, izostavljajući sredstva za ICE i deo CBP.

Predstavnički dom, u kojem većinu imaju republikanci, kritikovao je senatski predlog. Predsedavajući Predstavničkog doma, republikanski kongresmen iz Luizijane, izjavio je da je rešenje Senata neprihvatljivo i predložio alternativnu meru kojom bi ceo DHS bio finansiran na privremenoj osnovi. Predstavnički dom je kasno u petak usvojio rezoluciju o produženju finansiranja DHS za narednih 60 dana, uz podršku samo tri demokratska poslanika.

Nijedna od dve kongresne komore neće se vratiti na zasedanje pre nedelje koja počinje 13. aprila, što znači da će blokada DHS trajati najmanje još dve nedelje. U međuvremenu, rad pojedinih agencija i službi DHS ostaje ograničen, a pregovori o dugoročnom rešenju se nastavljaju.