Ministar spoljnih poslova Rusije apelovao na političko rešenje krize, zabrinut zbog civilnih žrtava

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je tokom video-konferencije sa ministrima Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva da je neophodan hitan prekid borbenih dejstava na Bliskom istoku. Tokom sastanka, Lavrov je istakao da je poslednja eskalacija vojno-političke situacije u regionu Persijskog zaliva izazvala ozbiljnu zabrinutost i da je rešenje sukoba moguće samo političko-diplomatskim putem, uz uvažavanje interesa svih država u regionu.

Prema saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Lavrov je naglasio da je osnovni uzrok trenutne krize neisprovocirana agresija Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, te da nastavak borbenih dejstava izaziva razaranja i patnje civilnog stanovništva. Ministar je upozorio da je neprihvatljivo uvlačenje zemalja Persijskog zaliva u tuđi rat, kao i napadi na njihovu civilnu infrastrukturu, uključujući energetske i druge vitalne objekte.

Prethodno su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara izvršili napade na ciljeve u Iranu, uključujući Teheran. U tim napadima bilo je i civilnih žrtava. Kao odgovor, Iran je pokrenuo raketne napade na izraelsku teritoriju i na američke vojne objekte u regionu Bliskog istoka.

“Rešenje sukoba moguće je isključivo političko-diplomatskim sredstvima, uz puno uvažavanje legitimnih interesa svih država regiona”, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Program predviđa ulaganja u masovnu proizvodnju oružja, modernizaciju ukrajinske industrije i zajedničke evropske projekte

Evropska komisija donela je danas odluku o usvajanju programa vrednog 1,5 milijardi evra u okviru Evropskog programa odbrambene industrije (EDIP), sa ciljem da se poveća kapacitet proizvodnje oružja i unapredi vojna industrija širom Evrope. Kako je saopšteno, program je osmišljen kao odgovor na aktuelne bezbednosne izazove i fokusiran je na jačanje industrijske baze, intenziviranje saradnje sa Ukrajinom i promovisanje zajedničkih evropskih projekata od strateškog značaja.

Više od 700 miliona evra biće usmereno na povećanje proizvodnje ključnih komponenti, uključujući protivdronske sisteme, rakete i municiju. Od tog iznosa, 260 miliona evra namenjeno je Instrumentu za podršku Ukrajini, što će omogućiti obnovu i modernizaciju ukrajinske odbrambene i tehnološke industrije kroz zajedničke projekte sa evropskim partnerima.

Dodatno, 325 miliona evra biće izdvojeno za Evropske odbrambene projekte od zajedničkog interesa (EDPCI), u kojima mogu učestvovati i Norveška i Ukrajina. Ova sredstva namenjena su jačanju integrisanog i efikasnog evropskog odbrambenog prostora.

Za zajedničko opremanje država članica i Norveške planirano je 240 miliona evra, sa posebnim akcentom na sisteme protivvazdušne i raketne odbrane, kao i na kopnene i pomorske borbene sisteme. Inovacije su takođe deo programa, sa 100 miliona evra za startap kompanije i mala i srednja preduzeća kroz fond FAST, dok će 35,3 miliona evra kroz inicijativu BraveTech EU podržati razvoj naprednih tehnologija za potrebe ukrajinskih oružanih snaga.

Prema zvaničnim informacijama, program EDIP pokriva period od 2026. do 2027. godine i ima za cilj dugoročnu konkurentnost evropske odbrane, ističući da je bezbednost sada prvenstveno industrijsko i tehnološko pitanje.

Ukrajinska platforma sprovodi analizu širenja propagande, institucije demantuju lažne vesti i video-snimke

Pet značajnih slučajeva ruskih dezinformacija otkriveno je tokom protekle nedelje, saopštila je ukrajinska platforma za analizu informacija. Prema zvaničnim navodima, fokus propagande bio je na negiranju vojnih udara, fabrikovanju korupcionaških afera, širenju teorija zavere o Zapadu i korišćenju lažnih identiteta medija.

Najopasnija dezinformacija odnosila se na navodni iranski napad na skladište ukrajinskog oružja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa tvrdnjom da je poginuo 21 državljanin Ukrajine. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izričito je demantovalo ovu informaciju, označivši je kao potpunu fabrikaciju. Sličan pokušaj prebacivanja odgovornosti zabeležen je i povodom udara na stambenu zgradu u Lavovu, kada je propaganda optužila ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, iako su autentični video-snimci potvrdili direktan udar ruskog drona.

Pored toga, lažne informacije o predsedniku Volodimiru Zelenskom, poput tvrdnje da poseduje jedan procenat akcija farmaceutskog giganta, širene su putem fiktivnog portala koji je osnovan za potrebe dezinformacione kampanje. Ove informacije potom su preuzeli koordinisani izvori u pokušaju da obezbede privid masovnosti. Takođe, pojavio se i lažni video-izveštaj sa logotipom poznatog instituta, u kojem se neutemeljeno tvrdi da Kijev nudi vojnu pomoć saveznicima protiv Irana kako bi prikrio unutrašnje skandale, što je institut odmah demantovao.

U Nemačkoj je distribuiran montirani video-snimak sa logotipom poznatog magazina, u kojem se navodi da 62% stanovništva želi Vladimira Putina na mestu kancelara. Proverom je utvrđeno da anketa nije sprovedena, a navodni citati analitičara su izmišljeni. Prema analizi, ovakvi koordinisani pokušaji širenja dezinformacija predstavljaju deo šire strategije destabilizacije i unosa razdora među međunarodnim partnerima.

“Borba protiv digitalnih laži jednako je važna kao i ona na frontu”, navodi se u zvaničnoj analizi.