Pritisak i toplota mogu pogoršati venske probleme – konsultacija sa lekarom pre tretmana je obavezna

Proširene vene i izraženi kapilari često pogađaju žene, naročito u srednjim i starijim godinama, i zahtevaju poseban oprez pri izboru estetskih i relaksacionih tretmana. Masaže i anticelulit procedure često se koriste za ublažavanje osećaja težine ili otoka u nogama, ali stručnjaci upozoravaju da kod žena sa venskom insuficijencijom mogu doneti više štete nego koristi. Najčešći uzrok proširenih vena leži u slabosti venskog zida, što može biti nasledno, ali i posledica trudnoće, dugotrajnog sedenja ili stajanja. Kada su krvni sudovi već oslabljeni, dodatni pritisak tokom masaže može pogoršati stanje, proširiti vene i povećati rizik od komplikacija, uključujući i pojavu tromba (krvnog ugruška).

Dr Milica Petrović, specijalista vaskularne hirurgije, ističe: „Kod žena sa proširenim venama ili izraženim kapilarima, intenzivne masaže ili tretmani toplim voskom mogu pogoršati postojeće promene i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.“

Važno je napomenuti da proširene vene nisu uvek vidljive na površini kože jer se deo venskog sistema nalazi duboko u tkivu i može se otkriti samo ultrazvukom. Zato se ne preporučuje oslanjanje isključivo na spoljašnji izgled nogu prilikom odabira tretmana, jer to može dovesti do nenamernog oštećenja nevidljivih vena.

Mnoge žene osete trenutno olakšanje nakon masaže, ali ovaj efekat je kratkotrajan i ne rešava glavni problem. Simptomi se mogu brzo vratiti, a stanje se može pogoršati ako su tretmani izvođeni previše snažno ili nepravilno. Tretmani sa visokim temperaturama, poput depilacije toplim voskom ili termalnih procedura, dodatno opterećuju vene i mogu izazvati pojavu novih kapilara i pogoršati estetski izgled kože.

Dr Petrović savetuje: „Pre bilo kakvog estetskog tretmana, preporučujem da žene sa proširenim venama ili kapilarima obave ultrazvučni pregled i konsultuju se sa lekarom. Tako će izbeći potencijalne komplikacije i sačuvati zdravlje svojih nogu.“

Umesto rizičnih masaža i toplih tretmana, kao sigurnije rešenje preporučuju se moderne medicinske metode, poput laserskog uklanjanja vena, koje obezbeđuju trajno poboljšanje sa minimalnim rizikom i dobrim estetskim rezultatima. Takođe, prevencija igra veliku ulogu – redovno kretanje, izbegavanje dugotrajnog sedenja ili stajanja, kao i nošenje kompresivnih čarapa, mogu pomoći u sprečavanju pogoršanja.

Za tačnu dijagnozu i izbor najbezbednijeg tretmana, obavezno se posavetujte sa lekarom specijalistom kako biste zaštitili svoje vene i izabrali rešenje koje odgovara vašim potrebama.

Sve više žena u Srbiji uključuje psihoterapiju u brigu o sebi zbog stresa, odnosa i emotivne iscrpljenosti

U poslednje vreme, sve veći broj žena u Srbiji odlučuje se da potraži pomoć psihoterapeuta, prevazilazeći ranije predrasude o mentalnom zdravlju. Žene različitih generacija, najčešće između 25 i 55 godina, ali i starije, sve češće se obraćaju stručnjacima kako bi se lakše nosile sa stresom, emotivnom iscrpljenošću i izazovima u porodičnim ili partnerskim odnosima. Ova promena u razmišljanju dolazi u periodu kada su svakodnevni zahtevi na poslu, porodične brige i finansijski izazovi postali izuzetno prisutni i utiču na psihičko blagostanje.

Psihoterapija podrazumeva razgovor sa licenciranim terapeutom, a ženama pomaže u boljem razumevanju sopstvenih osećanja, mirnijoj reakciji u konfliktima i prepoznavanju obrazaca ponašanja koji mogu biti opterećujući. Psihoterapeut dr Ana Jovanović naglašava: “Rad na sebi nije znak slabosti, već hrabrosti i želje za kvalitetnijim životom. Kada žena prepozna svoje potrebe i nauči da ih jasno izrazi, to menja i dinamiku u porodici i među prijateljima.”

Mnoge korisnice psihoterapije izveštavaju o većoj emocionalnoj stabilnosti, smanjenju anksioznosti i lakšem postavljanju granica. Umesto da potiskuju osećanja, uče da ih prepoznaju i izraze na zdrav način, što doprinosi harmoničnijoj atmosferi u kući. Stručnjaci ističu da rad na sebi često vodi ka boljim odnosima sa partnerima i decom, manje nepotrebnih sukoba i jačem uzajamnom poverenju.

Važno je istaći da odlazak kod terapeuta nije namenjen samo onima koji prolaze kroz velike životne krize. Terapija može biti dragocena i u svakodnevnim izazovima kao što su balansiranje poslovnih i porodičnih obaveza, prevazilaženje ličnih nesigurnosti ili jačanje samopouzdanja. Dr Jovanović dodaje: “Kada ulažemo u svoje mentalno zdravlje, time činimo dobro i sebi i onima koji nas okružuju.”

Žene koje prvi put razmišljaju o psihoterapiji trebalo bi da se obrate licenciranom psihoterapeutu ili psihologu. U zavisnosti od potreba, terapija može biti individualna, partnerska ili porodična, a prvi korak je informativni razgovor tokom kog se dogovara dalji plan i ciljevi rada.

U savremenom životu, gde su stres i emotivni umor česta pojava, mentalno zdravlje postaje isto toliko značajno kao i redovni medicinski pregledi. Za sve dileme ili simptome koji utiču na svakodnevni život, najbolje je potražiti savet stručnjaka radi precizne dijagnoze i podrške.

Priča o legendarnoj dermatološkinji, njenoj borbi i posveti oca Jadrana Lazića, podseća na snagu ljubavi i važnost pregleda

Prošlo je četrdeset dana otkako nas je napustila dr Tamara Lazić, izuzetna srpska dermatološkinja koja je svojim radom i ličnim primerom ostavila snažan uticaj na žene širom sveta. Dr Lazić, koja je preminula u 44. godini života, četiri godine je hrabro vodila borbu sa karcinomom četvrtog stadijuma. Njen otac, poznati fotograf Jadran Lazić, podelio je dirljivu poruku i sliku na kojoj pali sveće svojoj ćerki, što je izazvalo saosećanje mnogih. U svojoj poruci napisao je: „Nije prošao nijedan izlazak ni zalazak sunca, niti jedan dah, a da tvoje prisustvo ne živi duboko u mom srcu. Bila si ljubav, svetlost, dobrota, lepota i duša o kojoj se ne može samo rečima pričati. Svet je postao mnogo tiši bez tvog osmeha, ali tvoj duh i dalje sija kroz svaki trenutak, svaku fotografiju i svako sećanje koje si ostavila. Jedan deo mene je otišao sa tobom tog dana, ali će deo tebe zauvek ostati uz mene tokom čitavog života, dok se ponovo ne sretnemo.“

Tamara je još kao srednjoškolka napustila Beograd i upisala medicinu na prestižnom univerzitetu u Njujorku, gde je diplomirala kao najbolja u svojoj generaciji. Svoju karijeru nastavila je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je stekla reputaciju jednog od najcenjenijih dermatologa i otvorila sopstvenu ordinaciju. Posebno je bila poznata po toplom odnosu prema pacijentima, a ženama je bila oslonac i savetnica u teškim trenucima.

U privatnom životu, Tamara je bila u braku sa neurohirurgom Džonom Strugarom, sa kojim je imala dvoje dece, Miju i Luku. Uspešno je balansirala između zahtevne karijere i porodičnih obaveza, a čak i tokom borbe s bolešću zadržala je pozitivan duh, inspirišući druge da ne gube nadu. Posmrtno je dobila priznanje za izuzetnu ženu zbog profesionalne i lične posvećenosti.

Njen otac Jadran, koji je radio sa svetskim zvezdama i živeo između Splita i Los Anđelesa, bio je veoma vezan za Tamaru. Vila na Hvaru, gde su provodili leta, nosi njeno ime, a tokom njene bolesti Jadran joj je posvetio umetničku izložbu kao podršku. Tamara je poslednje dane provela mirno, okružena porodicom i ljubavlju.

Ova priča osvetljava važnost redovnih pregleda i samopregleda, kao i snagu podrške u borbi sa teškim dijagnozama. Svim ženama se savetuje da obrate pažnju na promene na koži i druge simptome i blagovremeno potraže stručnu pomoć. Za pravu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.