Prihodi budžeta porasli 10,6%, rashodi skočili 18,8%, državni dug premašio 41 milijardu evra

Vlada Srbije odlučila je da poveća akcizu na gorivo nakon što je budžetski deficit u prva tri meseca 2026. godine dostigao gotovo 113 milijardi dinara, četiri puta više nego u istom periodu prethodne godine. U periodu od polovine aprila do polovine maja, akciza na gorivo bila je smanjena za 255 dinara u odnosu na redovan iznos, ali je ova mera trajala nešto više od mesec dana, od 10. aprila do 15. maja.

Tokom tog perioda, vozači su plaćali 54 dinara po litru benzina i 55,53 dinara po litru dizela, dok su redovne akcize iznosile 57,6 i 59,23 dinara, odnosno „pune“ akcize 72 i 74 dinara po litru. Prvobitno umanjenje akcize produženo je do 31. maja, ali je dodatni popust povučen zbog ograničenja iz Zakona o akcizama, koji dozvoljava maksimalno smanjenje od 20 procenata u vanrednim okolnostima.

Prema podacima Ministarstva finansija, budžetski prihodi za prva tri meseca ove godine porasli su 10,6% realno, dok su rashodi zabeležili rast od 18,8%. U tom periodu, akciza je do 13. marta naplaćivana u punom planiranom obimu, nakon čega su usledila smanjenja. Manja akciza direktno je uticala i na prihod od PDV-a, jer se kod akciznih proizvoda PDV naplaćuje na ukupnu cenu, uključujući i iznos akcize.

Procenjuje se da je prosečna mesečna prodaja goriva u Srbiji oko 58 miliona litara benzina i 230 miliona litara dizela. Sa umanjenim akcizama od 12 do 15 dinara po litru benzina i 11 do 16 dinara po litru dizela, država je za dva meseca smanjenih akciza izgubila oko 66 miliona evra prihoda. U istom periodu, državno zahvatanje iz maloprodajne cene goriva palo je sa 105 dinara po litru benzina i 110 dinara po litru dizela u februaru na 87 i 95 dinara do polovine maja, što je pad sa 58/55% na 46/43% udela u maloprodajnoj ceni.

Kako se navodi, budžetski manjak može se pokriti jedino dodatnim zaduživanjem. Krajem aprila emitovane su državne obveznice vredne tri milijarde evra, dok je državni dug od početka godine povećan za 1,8 milijardi evra, premašivši 41 milijardu evra. Prema podacima Uprave za javni dug, deficit je 18. maja 2026. iznosio 962 miliona evra.

Zakon o stvarnim vlasnicima od 1. oktobra, multinacionalne i banke prijavile fizička lica, male firme pod sankcijama

Centralna evidencija stvarnih vlasnika u Srbiji, koja je u primeni od 1. oktobra prošle godine, izazvala je brojne nelogičnosti u praksi, posebno zbog izuzetaka koji omogućavaju velikim bankama i multinacionalnim kompanijama da prijave fizička lica – najčešće srpske državljane – kao vlasnike, dok su male firme podložne visokim kaznama do dva miliona dinara ukoliko to ne urade. Prema važećem zakonu, koji je uveden radi suzbijanja korupcije i kriminala, sva pravna lica imala su rok od 60 dana da usaglase podatke o stvarnom vlasništvu. Međutim, već pet meseci nakon isteka tog roka, primećeno je da su u centralnoj evidenciji vlasnici mnogih multinacionalnih kompanija i stranih banaka upisani srpski državljani koji obavljaju rukovodeće funkcije, iako nemaju stvarnog vlasničkog udela.

Kao razlog za ovakvu praksu navodi se izuzetak pod oznakom „OSV6“, koji dozvoljava da se kao stvarni vlasnik upiše zastupnik ili član upravnog organa kada se pravi vlasnik ne može identifikovati. Prema rečima Darka Majstorovića iz udruženja „Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije“, evidentno je da su strane banke i velike korporacije iskoristile ovu mogućnost, iako su njihovi stvarni vlasnici poznati kroz Centralni registar hartija od vrednosti, koji vodi strukturu akcionara. “Podaci iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika pokazuju nešto potpuno neočekivano – upisani vlasnici su fizička lica i to srpski državljani”, izjavio je Majstorović.

Advokat Dušica Jež Bojović ističe da je zakon stvorio veliku tenziju u poslovnoj zajednici, jer je rok za usklađivanje bio 60 dana i nije postojala praksa na osnovu koje bi firme mogle pravilno postupiti. U međuvremenu, male domaće firme koje su u obavezi da prijave stvarnog vlasnika, u slučaju neprijavljivanja snose kazne do dva miliona dinara, dok velike kompanije koriste zakonske rupe. “To isto malo privredno društvo radi pod pretnjom nerealno velikih kazni za neprijavljivanje stvarnih vlasnika, dok se ogromne korporacije kriju iza zakonskih odredbi”, komentariše Majstorović.

Zakon je donet radi efikasnije kontrole vlasničke strukture i sprečavanja zloupotreba, ali trenutna praksa pokazuje da povlašćeni subjekti mogu zaobići celu proceduru, dok su manji privrednici izloženi finansijskom riziku zbog restriktivnih sankcija.

Program finansijske pismenosti realizovan u 43 škole uz podršku 9 kompanija i 54 biznis mentora

Program finansijske pismenosti koji zajednički sprovode Nordeus fondacija i Dostignuća mladih u Srbiji obuhvatio je 1.550 učenika u školskoj 2025/2026. godini. Ovaj edukativni projekat realizovan je u 22 grada, 43 srednje škole i 56 učionica, uz angažman 47 nastavnika i 54 biznis mentora iz 9 partnerskih kompanija, saopštila je Nordeus fondacija.

Tokom prethodne četiri godine, kroz program je prošlo više od 4.500 srednjoškolaca iz preko 25 gradova širom Srbije. U tom periodu učestvovalo je više od 120 nastavnika, 182 biznis mentora i 11 partnerskih kompanija, a nastava je sprovedena u 163 učionice. Program je namenjen jačanju praktičnih veština mladih u oblastima kao što su planiranje kućnog budžeta, štednja, krediti, osiguranje i investiranje.

U školskoj 2025/2026. godini, program je bio prisutan u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Kruševac, Pančevo, Leskovac, Valjevo, Zrenjanin, Šabac, Sremska Mitrovica, Ivanjica, Guča i Vrnjačka Banja. U program su bile uključene gimnazije, ekonomske, tehničke, medicinske, poljoprivredne i stručne škole, što ukazuje na široko interesovanje učenika iz različitih obrazovnih profila.

“Najvrednija lekcija zapravo nije nešto što ću trenutno raditi sa novcem, nego u daljem životu. Sada znam šta treba da uradim sa prvom platom, a radionica o kućnom budžetu mi je pomogla da saznam koliko je novca stvarno potrebno izdvojiti za određene stvari. Verujem da ću se, kada se osamostalim, na dobar način ophoditi prema novcu i njime uspešno raspolagati”, izjavila je Tamara Milić, učenica Devete beogradske gimnazije.

U realizaciji programa tokom četiri godine učestvovalo je ukupno 182 biznis mentora, dok je samo u školskoj 2025/2026. bilo angažovano 54 mentora. “Rad sa mentorima iz industrije mnogo znači. Jedno je kada u učionici kroz teoriju prenosite poslovni svet, a sasvim je druga slika i atmosfera kada osoba koja je deo tog sveta bude deo naših radionica. Tu učenici zapravo mogu da pitaju sve što ih interesuje i vide kako taj poslovni svet funkcioniše u praksi”, naglasila je Ivana Janjić, nastavnica izbornog predmeta Ekonomija i biznis u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.

Projekat se realizuje uz podršku kompanija Banca Intesa, Erste Banka, Generali Osiguranje Srbija, Mastercard, Wiener Städtische osiguranje, OTP banka, Telekom Srbija, UniCredit Bank i Triglav osiguranje. Program povezuje škole, nastavnike, kompanije i poslovne mentore kako bi mladima pružio znanja i veštine za odgovorno upravljanje ličnim finansijama.