Novo istraživanje otkriva kako analiza krvi može pomoći ženama da na vreme prepoznaju rizik od ubrzanog starenja

Kako godine prolaze, žene često primećuju promene na svom telu, ali naučnici sada ističu da stvarna brzina starenja ne mora da odgovara broju na ličnoj karti. Najnovije istraživanje obuhvatilo je više od 3.300 osoba uzrasta od 35 do 74 godine i pokazalo da krv može da otkrije 10 ključnih biomarkera koji jasno ukazuju na tempo biološkog starenja. Ovi pokazatelji su naročito korisni ženama u srednjim i starijim godinama jer mogu pomoći u ranom otkrivanju potencijalnih zdravstvenih problema.

Biološka starost ne govori o tome koliko godina imate, već koliko su vaši organi i tkiva zaista opterećeni i istrošeni. Na ovaj proces utiču genetika, način života, bolesti, stres i mnogi drugi faktori. Zbog toga se može dogoditi da dve žene istih godina imaju potpuno različitu biološku starost, što direktno utiče na opšte zdravlje i rizik od različitih oboljenja.

U okviru istraživanja, analizirano je čak 362 različita parametra iz uzoraka krvi – od hemijskih promena i genetskih pokazatelja do ćelijskih procesa i molekularnih signala. Među svim tim podacima, naučnici su izdvojili 10 najznačajnijih biomarkera koji jasno oslikavaju brzinu starenja. Rezultati su pokazali da žene koje koriste hormonsku terapiju, kao i pušači i osobe sa određenim sindromima, imaju izraženije ubrzano ili usporeno biološko starenje u poređenju sa svojim vršnjacima.

Kako ističe dr Marija Moreno-Viljanueva sa Univerziteta u Konstanci: „Proces biološkog starenja je veoma složen i utiče na sva tkiva i organe, nema jedan uzrok.“ Ona naglašava da je za tačno određivanje biološke starosti neophodno posmatrati više pokazatelja istovremeno.

Među biomarkerima, naučnici razlikuju takozvane „pokretače“ starenja, koji ubrzavaju proces, i „posmatrače“, koji signaliziraju da se starenje odvija. Ova podela omogućava lekarima da preciznije procene zdravstveni status žene i predlože odgovarajuće mere prevencije ili terapije.

Za žene je posebno važno da znaju da je moguće usporiti biološko starenje promenom životnih navika: uravnoteženom ishranom, redovnim vežbanjem, smanjenjem stresa i prestankom pušenja. Analiza krvi na biološku starost može pomoći u ranom otkrivanju zdravstvenih rizika i praćenju efekata terapije, naročito tokom menopauze ili kada se menja hormonski status.

Ukoliko kod sebe primetite promene u energiji, izgledu kože ili opštem zdravlju, razgovarajte sa lekarom o opciji detaljne analize krvi. Za stručnu procenu i dijagnozu uvek se obratite svom lekaru.

Naučna studija potvrđuje: tri treninga nedeljno značajno povećavaju BDNF i jačaju kognitivne sposobnosti

Novo istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu pokazalo je da fizička aktivnost igra ključnu ulogu u unapređenju moždanih funkcija kod odraslih žena. Tokom 12 nedelja, 30 osoba koje ranije nisu vežbale, uključile su se u program sa tri treninga nedeljno. Naučnici su pratili nivo moždanog neurotrofnog faktora (BDNF), kao i promene u kondiciji i kogniciji.

Nakon tri meseca, kod svih ispitanika zabeležen je znatan porast BDNF-a. Ovaj molekul je važan za zdravlje nervnog sistema, poboljšava pamćenje, pažnju i emocionalnu ravnotežu. Najveće promene uočene su kod onih koji su ostvarili i najveći napredak u fizičkoj spremnosti. Zanimljivo je da je i kraći, intenzivniji trening od samo 15 minuta dovoljan da podstakne izlučivanje BDNF-a.

Za žene koje se često susreću sa mentalnim zamorom, nedostatkom koncentracije ili zaboravnošću, ove informacije su dragocene. Povećanje BDNF-a direktno je povezano sa boljim kognitivnim performansama, a redovno kretanje pomaže i u regulisanju emocija. Kako navodi dr Flaminia Ronca, autorka studije: „Naši rezultati pokazuju da svako, bez obzira na početni nivo fizičke aktivnosti, može poboljšati funkcionisanje mozga putem vežbanja.“

Preporučuje se da žene biraju fizičku aktivnost koja im prija – bilo da je to brza šetnja, vožnja bicikla ili grupni fitnes. Ključ je u redovnosti, jer dosledno vežbanje donosi dugoročne benefite za mozak i telo. Dr Amalia Peterson ističe: „Povećanje BDNF-a može pozitivno uticati na raspoloženje i sposobnost pamćenja, što ženama može pomoći u svakodnevnom životu i radu.“

Za postizanje boljeg mentalnog zdravlja savetuje se da se nivo fizičke aktivnosti povećava postepeno, u skladu sa ličnim mogućnostima. Prilikom uvođenja novog režima vežbanja, posebno ukoliko postoje hronične bolesti, preporučuje se konsultacija sa lekarom. Za sve dileme i precizne savete, obavezno se obratite stručnjaku.

Posni sir postaje trend u ženskoj ishrani zbog visokog sadržaja proteina i ključnih vitamina

U poslednjih nekoliko meseci, sve više žena različitih uzrasta odlučuje se da uključi posni sir u svoju dnevnu ishranu. Ovaj mlečni proizvod je postao izuzetno popularan i na društvenim mrežama, gde ga mnoge preporučuju kao osnovu za zdravije obroke, kontrolu telesne mase i povećanje unosa proteina. Nutricionistkinje naglašavaju da je, pored benefita koje posni sir nudi, bitno razumeti šta on zaista može doprineti našem zdravlju.

Posni sir je već dugo poznat kao namirnica koja zauzima važno mesto u niskokaloričnim dijetama, naročito među ženama. Nova popularnost dolazi i zahvaljujući raznim receptima u kojima se posni sir koristi kao dodatak jelima – od testenina i omleta, do zdravijih verzija peciva. Nutricionistkinja Skajlar Vir ističe: „Još u detinjstvu sam gledala kako članice porodice dodaju posni sir u salate ili ga jedu sa voćem, upravo zbog njegove lagane teksture i osećaja sitosti.“

Osim što je dobar izvor proteina, posni sir sadrži i aminokiselinu leucin, važnu za očuvanje i obnovu mišića. Takođe, bogat je vitaminima i mineralima, uključujući kalcijum, fosfor, kalijum, gvožđe i vitamin B12, koji su od suštinskog značaja za zdravlje kostiju i normalno funkcionisanje tela. Nutricionistkinja Lesli Bonči napominje: „na dijetalnim menijima uvek bile zastupljene kombinacije sa posnim sirom, jer pruža osećaj sitosti i lako se kombinuje sa povrćem i mesom“.

Ipak, važno je znati da posni sir, iako bogat proteinima, nije najbogatiji izvor ovog nutrijenta među mlečnim proizvodima. Ako želite veći unos proteina, preporučuje se da u obroke uključite i druge namirnice kao što su jogurt, jaja ili određene vrste tvrdih sireva. Nutricionistkinja Karisa Lim savetuje: „Posni sir je odličan za raznovrsnu ishranu, ali nije jedini izbor ako želite više proteina. Ključ je u balansu i kombinovanju različitih namirnica.“

Za žene koje žele da smanje kalorijski unos ili poboljšaju unos kalcijuma i vitamina B12, posni sir može biti odličan dodatak jelovniku. Preporučuje se biranje varijanti sa manje soli, posebno za osobe sa povišenim krvnim pritiskom, i obraćanje pažnje na količinu. Ukoliko razmišljate o promenama u ishrani, najbolje je da se posavetujete sa nutricionistom ili lekarom kako biste izabrali najadekvatnije rešenje za svoje potrebe.