Studija predviđa rast radnih mesta u zanatskim sektorima za više od 5 odsto do 2034. godine, prosečna plata vodoinstalatera 62.970 dolara

Američka investiciona kompanija BlackRock objavila je da će SAD do 2033. godine morati da investiraju približno 10 hiljada milijardi dolara u izgradnju tradicionalne infrastrukture, uključujući puteve, luke i pruge, ali i razvoj veštačke inteligencije, pokazuje njihova studija Building America. U izveštaju se navodi da je za realizaciju takvog ulaganja ključan razvoj ljudskog kapitala, a naročito zanatskih zanimanja.

Prema podacima BlackRocka, zanimanja poput električara, vodoinstalatera, instalatera liftova i HVAC tehničara predstavljaju najperspektivniji izbor za sigurnu karijeru u narednoj deceniji. Projekcije američke zvanične statistike pokazuju da će broj radnih mesta u zanatskim sektorima rasti po stopi većoj od 5% do 2034. godine, dok je nacionalni prosek za sva zanimanja 3,1%. Potražnja za električarima beleži rast od 9,5%, dok za HVAC tehničare iznosi 8,1%.

Analitičari BlackRocka ističu da zanatska zanimanja, poput vodoinstalatera, trenutno u SAD ostvaruju u proseku 62.970 dolara godišnje, što je iznad opšteg proseka koji iznosi 49.500 dolara. Studija naglašava da su poslovi u ovom sektoru otporni na automatizaciju i veštačku inteligenciju, jer fizički rad ne može biti prebačen u druge države niti potpuno automatizovan.

„Kao što mi je rekao predsednik i izvršni direktor NVIDIA, Džensen Huang: Svako bi trebalo da bude u mogućnosti da odlično zarađuje za život. Za to vam nije potreban doktorat iz računarskih nauka“, naveo je Larry Fink, izvršni direktor BlackRocka, u pismu investitorima u martu 2026. godine. On dodaje da je jaz u veštinama stvaran i da zahteva kontinuirano ulaganje u obuke i programe šegrtovanja.

BlackRock Foundation je pokrenula filantropsku inicijativu „Future Builders“, vrednu 100 miliona dolara, sa ciljem da u narednih pet godina obuhvati 50.000 radnika u sektoru kvalifikovanih zanata. Fink ističe da je važno promeniti percepciju zanatskih zanimanja u društvu, jer su decenijama uspeh poistovećivali sa fakultetskom diplomom i kancelarijskim poslom, dok novi trendovi na tržištu rada ukazuju na potrebu za širenjem pogleda o vrednosti različitih vrsta rada.

Cena benzina BMB95 ostaje 188 dinara, evrodizel 213 dinara po litru uz smanjenje akcize od 20 odsto

Cena Brent nafte na svetskim berzama tokom ove sedmice porasla je u proseku za pola procenta i završila nedelju na nivou od 110 dolara za barel. U Srbiji, i pored rasta globalnih cena i strahova od nestašice goriva na Mediteranu i u Evropi, maloprodajne cene benzina i dizela gotovo da se nisu promenile, jer su ostale pod uticajem državne regulative.

Na srpskim benzinskim stanicama prethodnih pet dana benzin se prodavao po 188 dinara, a dizel po 212 dinara za litar. Najnovijom odlukom, cena benzina BMB95 ostaje 188 dinara, dok je cena standardnog evrodizela povećana za jedan dinar i sada iznosi 213 dinara po litru. Ova promena važiće do narednog petka.

Stabilnost cena goriva u Srbiji ostvarena je delimično zahvaljujući smanjenju akcize na gorivo za zakonskih 20 odsto, kao i privremenom suspendovanju pravilnika o određivanju cene. Najavljeno je i dodatno ukupno smanjenje akcize za ukupno 60 odsto. Dodatno, administrativno određivanje cena i puštanje robnih rezervi na tržište omogućili su distributerima da nabavljaju gorivo po povoljnijim uslovima.

Prema važećoj Uredbi o ograničenju cena goriva, maloprodajne cene na pumpama formiraju se na osnovu srednje veleprodajne cene koju određuje Ministarstvo energetike i rudarstva. Cena se zasniva na prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji, uz odobrenu maržu i PDV. Prilikom formiranja veleprodajne cene koristi se prosek kotacija sa berze za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, za luku Đenova/Lavera), dok domaća rafinerija trenutno ne radi zbog prekida dotoka nafte koji traje već dva meseca.

U regionu, vlade različitim merama pokušavaju da ublaže posledice energetske krize izazvane sukobom u Iranu i zatvaranjem Hormuškog moreuza. Dok su neke zemlje, poput Srbije, smanjile akcize na gorivo, druge su smanjile poreze, uvele administrativnu kontrolu cena ili ograničile potrošnju, uglavnom za strane državljane.

Uredba o ograničenju cena goriva u Srbiji doneta je sredinom februara 2022. godine, a poslednje produženje važi do 23. juna 2026. godine.

Akcionari MinRexa zadržavaju 50,7% udela, dok Electrum dobija 49,3% u novoj rudarskoj kompaniji

Kanadska kompanija Electrum Discovery Corp, koja vodi istraživačke projekte zlata i bakra u Srbiji, dobila je gotovo jednoglasnu podršku investitora za spajanje sa australijskom kompanijom MinRex Resources Ltd, čime je napravljen ključan korak ka formiranju nove međunarodne rudarske firme. Na vanrednoj skupštini 24. marta 2026. godine, čak 99,99% akcionara glasalo je za transakciju, pa su ispunjeni svi uslovi za nastavak realizacije dogovora.

Prema dogovorenim uslovima, akcionari Electruma dobiće akcije MinRexa prema unapred definisanom odnosu zamene. U novoj kompaniji, akcionari Electruma imaće 49,3% udela, dok akcionari MinRexa zadržavaju 50,7%. Takođe, sve opcije i slični finansijski instrumenti Electruma biće konvertovani u akcije MinRexa. Završetak transakcije očekuje se početkom aprila, nakon dobijanja sudskog odobrenja i saglasnosti regulatora. Nakon završetka, Electrum postaje potpuno zavisno društvo MinRexa, a njegove akcije biće povučene sa berzi.

Nova zajednička kompanija imaće tržišnu vrednost od oko 28 miliona australijskih dolara, što je svrstava među manje rudarske istraživače. Za poređenje, veliki rudarski sistemi koji posluju u Srbiji, kao što je Zijin Mining Group, mere se u milijardama dolara. To pokazuje da je zajednička kompanija i dalje u ranoj fazi razvoja, fokusirana pre svega na istraživanja, a ne na eksploataciju mineralnih sirovina.

Electrum u Srbiji ima dva istražna projekta na ukupno 645 km² – projekat Istočni Timok kod Bora na 123 km² i projekat Novo Tlamino kod Bosilegrada na 522 km². Na lokalitetu Tlamino procenjeni mineralni resursi iznose oko 670.000 unci ekvivalenta zlata sa prosečnim sadržajem od 2,9 grama po toni. Projekat je već prošao kroz preliminarnu ekonomsku analizu, a planirana su dodatna istražna bušenja, posebno u zoni Barje radi povećanja resursa.

Projekat Timok Istok, bakarno-zlatno nalazište u okviru Zapadnog Tethys pojasa blizu rudarskog kompleksa Zijin Bor, ima značajan istraživački potencijal. Pre godinu i po dana, kompanija je objavila da je na oko pet kilometara od ležišta Veliki Krivelj otkrila bakarno-zlatnu anomaliju Bambino, dužine do 550 metara i širine preko 100 metara, sa bakrom u tlu u rasponu od 500–8238 ppm i uzorcima sa 2,85% do 0,32% bakra, kao i do 203 ppb zlata. Kasnije je Bambino proširen na 1,8 kilometara, a otkrivene su dve paralelne anomalije zlata dužine 600 metara i jedan kilometar.

Prema podacima kompanije iz oktobra 2024, identifikovana je mineralizacija bakra i zlata visokog kvaliteta i na 3 kilometra severno od Bambina. Testovi su pokazali sadržaj zlata od 3,35 do 14,2 g/t, dok uzorci stena sa bakrom i zlatom sadrže 4,93 g/t zlata i 0,57% bakra, odnosno 2,62 g/t zlata i 1,21% bakra. Otkriven je i potencijal srebra, u rasponu od 9 do 71 g/t.

Electrum (bivši Medgold Resources) nedavno se pojavio i kao aplikant za istraživanje metala na Kosmaju, na lokalitetu Stojnik, prema nacrtu Prostornog plana za Avalu i Kosmaj, gde je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo geološka istraživanja. Ministarstvo je saopštilo da na Avali i Kosmaju nije planirano otvaranje rudnika.

Stručnjaci ističu da bi spajanje moglo doneti ubrzanje geoloških istraživanja u Srbiji, ali da budući razvoj projekata zavisi od strateških odluka nove kompanije, tržišnih uslova i rezultata daljih istraživanja.