Naftna industrija Srbije beleži pad broja kupaca u veleprodaji, dok nafta i dalje čini 30 procenata globalne potrošnje energije

Naftna industrija Srbije (NIS) u prethodnom periodu suočila se sa otežanim poslovanjem, smanjujući prodaju u maloprodaji i veleprodaji, dok je u segmentu veleprodaje izgubila oko 20 odsto kupaca, izjavio je profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac. On je naglasio da trenutna kriza i globalna dešavanja ne utiču na cenu NIS-a, ističući da se vrednost ovakve kompanije procenjuje sa dugoročnom perspektivom.

Prema Banjčevim rečima, prodaja NIS-a od strane ruskog “Gaspromnjefta” prema MOL grupi odvija se u okviru produženog roka koji je dala američka kancelarija OFAK, što ukazuje na napredak pregovora i mogućnost finalizacije kupoprodaje. Banjac je naveo da MOL grupu karakteriše složena vlasnička struktura, pri čemu 25 odsto akcija pripada mađarskoj vladi, dok oko 50 procenata drže međunarodne finansijske institucije, uključujući i američke.

“Kada govorimo o MOL-u, često se misli da je reč o mađarskoj kompaniji, ali samo četvrtina akcija pripada vladi, dok ostatak uglavnom drže međunarodne institucije”, naglasio je Banjac. Prema njegovim rečima, to može biti dodatna garancija za završetak sporazuma i kapacitet MOL-a da preuzme većinski paket NIS-a.

Govoreći o uticaju energetske krize, Banjac je istakao da nafta i dalje ima ključnu ulogu na globalnom tržištu, sa učešćem od 30 procenata u svetskoj potrošnji energije. On je dodao da kupovina ovakve kompanije predstavlja investiciju za najmanje tri decenije, te da trenutna tržišna kretanja nemaju odlučujući uticaj na njenu vrednost.

Banjac je ocenio da Rusija nevoljno prodaje NIS i da je taj proces uslovljen političkim i geopolitičkim okolnostima. “Rusi nevoljno prodaju NIS, jer je reč o kompaniji koja donosi prihode i u koju je dosta uloženo”, rekao je Banjac. Takođe je istakao da bi Rusija mogla nastojati da dobije na vremenu ukoliko joj to aktuelna situacija odgovara.

Kada je reč o trenutnom stanju na tržištu, Banjac je naglasio da NIS već duže vreme posluje pod sankcijama, što je dovelo do gubitka partnera i dužih rokova isporuke. “NIS otežano radi od januara prošle godine, od uvođenja sankcija, gubi partnere i smanjio je prodaju u veleprodaji za 20 odsto”, izjavio je Banjac. On je dodao da, zahvaljujući intervencijama Međunarodne agencije za energetiku, nema opasnosti od nestašice nafte, a Srbija trenutno ima rezerve dovoljne za oko 60 dana, dok je evropski prosek 90 dana.

Francuski grad izabran među devet kandidata, prevoznici sa Balkana ubuduće šalju žalbe na ovu adresu

Saveta Evropske unije i Evropski parlament doneli su odluku da se novo sedište Carinske uprave Evropske unije (EUCA) otvori u francuskom gradu Lilu. Lil je izabran u konkurenciji devet zemalja i gradova, među kojima su bili Rim, Varšava, Zagreb i Bukurešt. Prema podacima Evropske komisije, očekuje se da će nova uprava imati oko 250 zaposlenih i biti odgovorna za koordinaciju rada nacionalnih carinskih organa u svim državama članicama Evropske unije. Uspostavljanje EUCA deo je šire reforme carinskog sistema EU, koji se prema ocenama smatra previše podeljenim za efikasno suočavanje sa savremenim izazovima. Odluka o izboru Lila ulazi u zvaničnu regulativu o reformi carina, dok se tačan datum početka rada nove institucije tek očekuje. Lil će postati nova adresa za žalbe drumskih prevoznika iz Srbije i sa Zapadnog Balkana, koji nastavljaju da se zalažu za priznavanje svog profesionalnog statusa i slobodan rad unutar EU, u skladu sa Šengenskim i EES pravilima.

Kristin Lagard najavila brzu reakciju banke, cene gasa niže nego 2022, kamatne stope rastu za 25 baznih poena

Evropska centralna banka (ECB) spremna je da brzo i odlučno reaguje ukoliko rast cena energenata, izazvan konfliktom na Bliskom istoku, podstakne inflaciju u evrozoni, izjavila je predsednica ECB Kristin Lagard na konferenciji u Frankfurtu. Odluke o monetarnoj politici biće donošene tek nakon što banka prikupi dovoljno podataka o intenzitetu i trajanju potencijalnog šoka za privredu.

Lagard je naglasila da ECB u slučaju energetskih šokova primenjuje tri ključna principa: procenu prirode, veličine i trajanja šoka; fokusiranje na rizike, a ne samo na osnovne projekcije; i postepeni pristup u izboru mera, u zavisnosti od intenziteta i trajanja šoka. Prema njenoj oceni, trenutni šok je manji nego 2022. godine, kada su cene gasa i nafte u Evropi dostigle ekstremne vrednosti zbog rata u Ukrajini. Danas su cene prirodnog gasa značajno niže, a makroekonomski okvir u evrozoni stabilniji, uz neutralan monetarni i fiskalni stav, navodi se u saopštenju ECB.

Najnovije projekcije predviđaju da bi inflacija u evrozoni mogla dostići 2,6 odsto u 2026. godini, dok bi ekstremni scenario sa dugotrajnim poremećajima u snabdevanju energentima povećao inflaciju čak do 6,3 odsto. Analitičari investicione banke Goldman Sachs očekuju da će ECB u aprilu i junu povećati kamatne stope za po 25 baznih poena, prenosi Rojters.

“Prvo procenjujemo prirodu, veličinu i trajanje šoka, drugo fokusiramo se na rizike a ne samo na osnovnu projekciju, i treće, koristimo postepeni pristup u zavisnosti od intenziteta i trajanja šoka”, izjavila je Lagard. ECB će, prema njenim rečima, nastaviti da prati sve relevantne ekonomske pokazatelje kako bi pravovremeno reagovala na moguće promene na tržištu energenata.