Trener Juanfran Funes odlučio je da omogući ekipi Malage odmor do ponedeljka, dok par povreda i reprezentativne obaveze utiču na sastav.

Juanfran Funes, trener ekipe Málaga CF, doneo je odluku koja će osvežiti tim pred nastavak sezone. Posle jutarnjeg treninga održanog u Anexu stadiona La Rosaleda, fudbaleri su dobili čak tri slobodna dana. Ova odluka dolazi u trenutku kada se zbog par povreda i reprezentativnih obaveza kompletna ekipa ne nalazi na okupu. Paron selekcija omogućio je stručnom štabu da pruži igračima vreme za odmor i mentalno osveženje.

Pauza u treninzima zbog reprezentativnog perioda

Trening ovog četvrtka kasnio je zbog saobraćajnih gužvi izazvanih zatvaranjem MA-20 puta kod tunela Carlos Haya prema Torremolinosu. Zbog te situacije, nekoliko fudbalera stiglo je kasnije nego što je planirano. Ipak, to nije poremetilo radni ritam ekipe. Na terenu su viđene poznate slike — Ramón nastavlja individualni program rada kako bi optimalno rasporedio opterećenje. Carlos Puga vratio se delimično radu sa grupom posle perioda oporavka.

Povrede i reprezentativne obaveze menjaju sastav Malage

Dok Juan Cruz nastavlja sa rehabilitacijom pod nadzorom klupskih stručnjaka, nekoliko igrača ostaje van stroja. Aznou trenutno brani boje Maroka U-23 selekcije, koja danas od 14 časova igra protiv Etiopije u okviru kvalifikacija za Afrički kup nacija U-23. S druge strane, Rafita, Aarón Ochoa i Lobete još nisu spremni za povratak treninzima zbog svojih povreda.

Sledi odmor pa priprema za Pamplonu

Najvažnija vest za sve igrače Malage svakako je trodnevni odmor koji im je dodelio Juanfran Funes. Treninzi se nastavljaju tek narednog ponedeljka, kada će početi pripreme za gostovanje u Pamploni. Zahvaljujući paronu reprezentacija, blanquiazules imaju priliku da se potpuno isključe iz svakodnevnih obaveza tokom celog vikenda. Nema zakazanih treninga ni petkom, ni subotom ni nedeljom — što dodatno doprinosi odmoru ekipe pred izazove koji ih očekuju.

Fadil Vokri, legenda Partizana, ispraćen je iz Bajrakli džamije, a njegov kovčeg bio je prekriven šalom i dresom kluba.

Fudbalska javnost se danas u Beogradu oprostila od velikana — Fadila Vokrija. Poslednji ispraćaj održan je 12. novembra u Beogradu, četiri dana nakon što je ovaj legendarni fudbaler preminuo u 70. godini. Na emotivnoj ceremoniji, kovčeg sa telom bio je prekriven šalom i dresom Partizana, što je izazvalo snažne emocije među prisutnima i dodatno naglasilo vezu između kluba i svog nekadašnjeg asa.

Oproštaj od fudbalske legende u Beogradu

Mnoge poznate ličnosti iz sveta fudbala, prijatelji i bivši saigrači okupili su se u Bajrakli džamiji na Dorćolu kako bi odali poslednju počast Fadilu Vokriju. Pre svega ostalog, prisutni su istakli koliko je njegov doprinos Partizanu bio veliki tokom bogate karijere. Emotivne scene obeležile su ispraćaj kada su šal i dres crno-belih položeni preko kovčega, čime su simbolično iskazali zahvalnost za sve što je Vokri dao klubu.

Takođe, atmosfera tokom ceremonije bila je dostojanstvena ali veoma emotivna. Prisutni nisu krili tugu zbog gubitka jednog od najboljih igrača koji su ikada nosili dres Partizana. Ovaj gest još jednom potvrđuje koliko duboko mesto zauzima Fadil Vokri u istoriji kluba i srcima navijača.

Značaj Fadila Vokrija za Partizan

Tokom svoje karijere, Fadil Vokri ostavio je neizbrisiv trag u crno-belom dresu. Kao jedan od najvoljenijih igrača svoje generacije, bio je poznat po izuzetnom zalaganju na terenu i privrženosti klupskim bojama. Njegov doprinos nije bio samo sportski — često se isticalo da je svojim ponašanjem van terena ostavio primer mladim generacijama.

U međuvremenu, mnogi su istakli da će se ime Fadila Vokrija zauvek pamtiti među navijačima Partizana ali i širom regiona. Osim toga, ovakav oproštaj pokazuje koliko je fudbal više od igre — on spaja ljude i ostavlja neizbrisive uspomene koje traju generacijama.

Bivši golgeter otkriva kako ga izostanak sa Mundijala 2002. godine doveo do problema sa alkoholom i drogom

Mario Žardel, nekadašnji sjajni brazilski napadač, iskreno je govorio o posledicama koje je na njegov život ostavilo izostavljanje iz reprezentacije Brazila za Svetsko prvenstvo 2002. godine. U intervjuu za italijansku Gazzettu dello Sport, Žardel je priznao da ga je to iskustvo gurnulo u ozbiljnu depresiju, koja je kasnije dovela do problema sa alkoholom i drogom. Tokom karijere, Žardel je bio jedan od najubojitijih napadača Evrope, posebno u dresovima Porta i Sportinga iz Lisabona, ali nikada nije dobio šansu na najvećoj fudbalskoj sceni.

Nakon što nije dobio poziv selektora Luiza Felipea Skolarija za Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji, Mario Žardel otvoreno priznaje da mu se život potpuno promenio. “Bio sam među pet najboljih napadača sveta. Dao sam 55 golova na 42 utakmice sa Sportingom i osvojio Zlatnu kopačku, ali niko mi nikada nije objasnio zašto nisam pozvan. Tu se moj život završio”, istakao je Brazilac.

Kako je odbijanje uticalo na karijeru Maria Žardela

Prve posledice ovog razočaranja bile su mentalne prirode. Kako kaže, upao je u tešku depresiju koja ga je naterala da posegne za alkoholom, a potom i za drogama. “Upao sam u depresiju i počeo previše da pijem. Leta 2003. prvi put sam probao kokain. To mi je davalo osećaj da sam živ i da nisam tužan”, ispričao je Žardel.

Kao rezultat toga, njegovo ponašanje postajalo je sve autodestruktivnije. “Jednom sam bio budan nedelju dana bez prestanka”, otkriva bivši golgeter Sportinga. Na kraju tog perioda usledila je predoziranje zbog kog mu je život visio o koncu: “Posle toga sam doživeo predoziranje i zamalo umro”.

Povratak iz ponora: podrška porodice kao ključ stabilnosti

Nakon tih teških trenutaka, Mario Žardel morao je da potraži stručnu pomoć kako bi se oporavio od posledica krize kroz koju je prošao. Mesecima mu je bila potrebna psihijatrijska podrška da bi se vratio normalnom životu.

Danas ima 53 godine i tvrdi da mu stabilnost daje supruga Sandra, kao i povlačenje iz profesionalnog fudbala daleko od svetla reflektora. Ipak, teško iskustvo ostavilo je dubok trag na njegovu ličnost.

Zanimljivi detalji iz karijere: neuspeh u Italiji i poređenje sa Haalandom

Pored svog priznanja o borbi sa demonima posle nepozivanja u reprezentaciju Brazila, Mario Žardel podseća na jedan od najneobičnijih momenata svoje karijere – boravak u italijanskom Anconi tokom sezone 2003/04.

“Imam samo loša sećanja. Nisu mi isplatili platu šest meseci i igrao sam svega tri utakmice”, kaže on o tom periodu provedenom u klubu koji će kasnije bankrotirati.

Posebno pamti neobičan incident sa predstavljanja pred navijačima: “Pozdravio sam pogrešnu tribinu jer su boje bile slične pa su me neki navijači ismevali nazivajući me ‘Lordel'”.

Štaviše, uprkos svemu što se desilo, Mario Žardel još ističe nivo igre koji je dostigao tokom najboljih godina karijere — čak vidi sličnosti između sebe tadašnjeg i današnje zvezde Erlinga Haalanda. Podseća na četiri gola koja je postigao Milanu u Ligi šampiona i otkriva interesantnu anegdotu kako ga je Silvio Berluskoni želeo videti među Rosonerima.