Mačke često važe za nezavisne životinje koje pažnju poklanjaju samo kada njima odgovara. Ipak, vlasnici ovih ljubimaca znaju da njihovo ponašanje ponekad može biti iznenađujuće nežno, posebno kada se čovek ne oseća dobro.

Da li mačke zaista mogu da prepoznaju kada smo tužni?

Istraživanja ukazuju na to da mačke mogu da prepoznaju određene ljudske emocionalne signale. One obraćaju pažnju na ton glasa, pokrete, izraze lica i promene u ponašanju svojih vlasnika.

To ne znači da razumeju tugu na potpuno isti način kao ljudi, ali mogu da primete kada se nešto razlikuje od uobičajene svakodnevne rutine.

Neke mačke tada postaju privrženije. Dolaze u krilo, predu, trljaju se o noge ili se smeštaju pored vlasnika. Druge, međutim, mogu reagovati povlačenjem ili jednostavno nastaviti da se ponašaju kao i obično.

Prema stručnjacima za ponašanje životinja, mačke su veoma osetljive na rutinu. Ako osoba koja inače ustaje rano odjednom duže ostaje u krevetu, ili ako se promeni vreme hranjenja i igre, ljubimac može primetiti te razlike.

Posebno je zanimljivo mačje predenje. Ono se najčešće povezuje sa zadovoljstvom i opuštenošću, ali mačke mogu presti i u drugim situacijama, uključujući stres ili nelagodnost.

Zbog toga predenje ne treba tumačiti kao siguran dokaz da mačka razume naše emocije.

Ipak, zajednički život sa mačkom može doneti mnogo lepih trenutaka. Njihovo prisustvo, igra i svakodnevne navike mnogim ljudima pružaju osećaj bliskosti i sigurnosti.

Možda nikada nećemo sa sigurnošću znati šta se tačno događa u mačjoj glavi kada smo tužni, ali jedno je sigurno – njihovo društvo mnogima znači mnogo više nego što mogu da objasne rečima.

Nekada je bilo dovoljno da svratimo do prijatelja, pozvonimo na vrata komšije ili sednemo u kafić i provedemo nekoliko sati u razgovoru. Danas su nam gotovo svi ljudi dostupni na nekoliko dodira ekrana, ali se sve češće postavlja pitanje da li smo zaista postali povezaniji.

Telefoni su promenili način na koji komuniciramo. Poruke, društvene mreže i video-pozivi omogućavaju nam da održavamo kontakt sa ljudima koji žive daleko, ali istovremeno mogu da umanje kvalitet neposrednih susreta.

Sve češće možemo videti grupu prijatelja koja sedi za istim stolom, a svako od njih gleda u svoj telefon. Razgovor se prekida zbog obaveštenja, fotografisanja ili proveravanja sadržaja na društvenim mrežama.

Problem nije samo u vremenu provedenom pred ekranom. Važan je i način na koji koristimo tehnologiju.

Društvene mreže stvaraju utisak da stalno znamo šta se događa u životima drugih ljudi. Međutim, gledanje fotografija, komentarisanje objava i slanje kratkih poruka ne mogu u potpunosti da zamene pravi razgovor.

Psiholozi često ističu značaj kvalitetnih međuljudskih odnosa za mentalno zdravlje. Razgovor uživo omogućava nam da primetimo ton glasa, izraz lica i govor tela, što komunikaciji daje dodatnu dubinu.

Ipak, tehnologija sama po sebi nije neprijatelj druženja. Ona može biti odličan način za održavanje kontakta, posebno kada udaljenost predstavlja prepreku.

Možda je rešenje jednostavnije nego što mislimo: kada smo sa nekim, pokušajmo da budemo zaista prisutni.

Ponekad je dovoljno da tokom kafe ostavimo telefon u džepu i saslušamo osobu preko puta nas.

Jer nije najvažnije koliko ljudi imamo na listi kontakata, već koliko njih zaista poznajemo.

Sivi oblaci, kiša koja ne prestaje i nedostatak sunčeve svetlosti kod mnogih ljudi izazivaju osećaj bezvoljnosti. Čak i kada nemamo konkretan razlog za loše raspoloženje, ponekad nam se čini da nam čitav dan prolazi sporije čim se vreme promeni.

Da li vremenske prilike zaista mogu da utiču na naše raspoloženje?

Odgovor nije isti za sve, ali određena veza postoji.

Sunčeva svetlost ima važnu ulogu u regulaciji našeg biološkog ritma. Kada su dani kraći i kada manje vremena provodimo na prirodnom svetlu, može doći do promena u obrascima spavanja, budnosti i raspoloženja.

Kišni dani često znače i manje aktivnosti na otvorenom. Umesto šetnje, druženja ili odlaska u prirodu, mnogi ostaju kod kuće. Vremenom se smanjuje fizička aktivnost, a to može dodatno uticati na osećaj energije.

Kod pojedinih ljudi promene vremena povezane su i sa glavoboljama ili pojačanom osetljivošću na promene atmosferskog pritiska. Međutim, reakcije su individualne i naučni dokazi nisu jednako snažni za sve simptome.

Posebno je zanimljiv fenomen sezonskog afektivnog poremećaja, oblika depresije koji se kod nekih ljudi javlja u određenom delu godine, najčešće tokom jeseni i zime.

Ipak, obična neraspoloženost tokom kišnog dana ne znači da osoba ima ovaj poremećaj.

Stručnjaci savetuju da i tokom oblačnih dana pokušamo da održimo uobičajenu rutinu. Kratka šetnja, fizička aktivnost, druženje i boravak pored prozora sa prirodnim svetlom mogu biti korisni.

Možda ne možemo da biramo kakvo će vreme biti napolju, ali možemo da pokušamo da ne dozvolimo da nam svaki oblačan dan pokvari raspoloženje.