U Abu Dabiju održava se dvodnevni sastanak predstavnika SAD, Rusije i Ukrajine sa ciljem prekida rata

Sjedinjene Države, Rusija i Ukrajina započele su pregovore u Abu Dabiju u utorak, sa ciljem okončanja rata koji traje od 2022. godine. Ovi razgovori predstavljaju prvi takav susret od februara i fokusirani su na pitanje sigurnosnih garancija, što je dugogodišnji zahtev predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.

Detalji pregovora i zahtevi strana

Prema saopštenju, dvodnevni sastanak u Abu Dabiju deo je nastojanja da se pronađe rešenje koje bi omogućilo trajan mir i stvorilo uslove za suverenu, sigurnu i prosperitetnu Ukrajinu, unutar stabilnijeg evropskog bezbednosnog okvira. Jared Kushner, savetnik i specijalni izaslanik, istakao je da su aktuelni razgovori samo početni korak, ali mogu poslužiti kao osnova za buduće pregovore. On je naveo da bi eventualni dogovor mogao uključiti bezbednosne aranžmane sa evropskim državama i Rusijom.

Pozicije Rusije i Ukrajine u pregovorima

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je zahtevao da Ukrajina povuče svoje snage iz Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona – četiri oblasti koje je Moskva anektirala u septembru 2022. godine, ali nikada u potpunosti nije zauzela. Osim toga, Putin je tražio da Ukrajina odustane od članstva u NATO, da prihvati ograničenja u svom vojnom kapacitetu i ukine restrikcije prema ruskom jeziku i Moskovskoj pravoslavnoj crkvi u zemlji. S druge strane, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio je da pristane na bilo kakvo ustupanje teritorije koju Rusija nije zauzela na bojnom polju. Takođe, Zelenski je odbacio sve zahteve koji bi ograničili vojni potencijal Ukrajine ili saradnju sa zapadnim partnerima, smatrajući ih ključnim za sprečavanje ponovnog napada iz Rusije.

Dosadašnji tok pregovora i potencijalni razvoj događaja

Ukrajinska strana naglašava da je prekid vatre neophodan prvi korak ka postizanju šireg dogovora i smatra da se pitanja teritorijalnog integriteta mogu rešiti samo direktnim sastankom između Putina i Zelenskog. Do sada su tokom ove godine održana još tri trilateralna susreta, u januaru i februaru, ali su diplomatski napori uglavnom usporeni nakon što su Sjedinjene Države pokrenule vojne akcije u Iranu. U međuvremenu su specijalni izaslanici održavali pojedinačne susrete sa liderima Rusije i Ukrajine. Prema saopštenju iz oktobra, kancelarija Melanije Tramp navela je da je tom prilikom postignuto privremeno primirje na terenu.

Fokus pregovora: sigurnosne garancije i evropska bezbednost

Analitičari ističu da su ključna pitanja tokom pregovora sigurnosne garancije za Ukrajinu i uključenost evropskih država u buduće bezbednosne aranžmane. Iako su trenutni pregovori u ranoj fazi, predstavnici svih strana izrazili su nadu da bi ovi razgovori mogli doprineti stabilizaciji situacije i otvoriti put za nove runde pregovora. Time bi se, prema navodima učesnika, stvorili uslovi za trajno rešenje sukoba koji je značajno izmenio bezbednosnu arhitekturu Evrope.

Novi mirovni pregovori Rusije, Ukrajine i SAD počinju danas, dok Rusija ne želi predstavnike EU za glavnim stolom.

Novi krug mirovnih pregovora o Ukrajini počinje danas u Abu Dabiju, uz prisustvo delegacija Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država. Ovi pregovori trajaće dva dana, 10. i 11. novembra, a fokus će biti na bezbednosnim garancijama i potencijalnim rešenjima za okončanje rata. Prema navodima, radi se o prvim trilateralnim razgovorima ovog tipa od februara ove godine.

Evropska unija je potvrdila da će njeni predstavnici, zajedno sa delegacijama Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, takođe doputovati u Abu Dabi. Međutim, Rusija se protivi njihovom direktnom prisustvu za glavnim pregovaračkim stolom. Zbog toga još nije jasno da li će evropski zvaničnici imati priliku da učestvuju u razgovorima sa ruskom delegacijom.

Stav Kremlja o učešću Evropske unije

Savetnik Kremlja za spoljnu politiku, Jurij Ušakov, izričito je naglasio da evropskim predstavnicima neće biti dozvoljen ulazak u prostoriju u kojoj se vode pregovori između Rusije, Ukrajine i SAD. “Niko ih neće pozvati za pregovarački sto”, izjavio je Ušakov. On je dodao da čak i u slučaju dolaska evropskih zvaničnika u Abu Dabi, oni neće imati pristup glavnim razgovorima.

Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, juče je ponovio da Moskva ne planira evropsko učešće u ovoj fazi pregovora. On je dodatno objasnio da Amerikanci i Ukrajinci imaju svoje kanale komunikacije sa evropskim partnerima, te da verovatno postoji zaseban mehanizam za koordinaciju.

Evropljani možda kasnije za stolom

Ipak, Peskov je priznao da će predstavnici Evropske unije u nekoj kasnijoj fazi pregovora morati biti uključeni, s obzirom na to da se razgovara i o budućem bezbednosnom poretku čitavog kontinenta. To znači da, iako je sada u pitanju isključivo trilateralni format, moguće je proširenje sastava kada se budu razmatrale šire evropske bezbednosne teme.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, potvrdila je da će Evropska unija biti prisutna u Abu Dabiju. Kako je navela, “EU će biti prisutna zajedno sa našim partnerima”. Njena izjava naglašava da, bez obzira na ograničenja, Unija smatra važnim da prati događaje iz neposredne blizine i bude spremna za potencijalni nastavak dijaloga.

Pregovori o Ukrajini u Abu Dabiju — važan trenutak

Pregovori o Ukrajini u Abu Dabiju predstavljaju važan trenutak za sve strane, jer je ovo prvi pokušaj trilateralnih razgovora u poslednjih nekoliko meseci. Tokom ova dva dana, delegacije će se baviti ključnim pitanjima koja bi mogla uticati na bezbednost i stabilnost ne samo regiona, već i šire Evrope.

Iako je još neizvesno da li će evropski zvaničnici dobiti mogućnost za direktno učestvovanje, jasno je da njihova uloga ostaje važna za nastavak razgovora u budućnosti. Proces mirovnih pregovora o Ukrajini, sa ograničenim učešćem Evropljana, mogao bi da odredi pravac evropske bezbednosti u narednim godinama.

Dva ribara pronašla zaposlenog kompanije Rojal Karibijan kod ostrva Katalina, nakon što je devet sati plutao okeanom.

Pijanista sa kruzera je nestao u blizini obale Kalifornije, a pronađen je nakon devet sati provedenih u vodi. Ovaj slučaj, poznat kao nestanak sa kruzera kod Kalifornije, privukao je pažnju javnosti zbog izuzetne izdržljivosti zaposlenog kompanije Rojal Karibijan. Dva ribara su ga pronašla kako se održava iznad površine vode, oko 32 kilometra od obale, kod ostrva Katalina.

Prema zvaničnim navodima, veruje se da je pijanista pao sa palube broda u ranim jutarnjim satima i da je, zahvaljujući izuzetno toploj vodi ove godine, uspeo da preživi više od devet sati plutanja u Tihom okeanu. Ribari Grent Geret i Šon Norton uočili su muškarca u moru dok su plovili tim područjem. „Pomislio sam: ‘Da, to je čovek. Zaustavi brod, hajde da promenimo pravac’“, prisetio se Geret trenutka u kojem su spazili osobu u vodi.

Spasavanje pijaniste i reakcije ribara

Norton je rekao da mu je muškarac zahvalio što su ga spasili, dodajući: „Mislio sam da ću umreti“. Prema izjavama ribara, spašeni je naveo da radi kao pijanista na kruzeru ‘Ovacija morima’, brodu sa 14 spratova. U trenutku pronalaska, identitet muškarca još nije bio utvrđen, ali je on bio svestan i u stabilnom stanju. Hitna pomoć ga je prevezla u bolnicu u Njuportu, gde je potvrđeno da je radio na kruzeru.

Obalska straža je saopštila da je primila izveštaj o „dobrom Samarićaninu koji je izvadio svesnu osobu iz vode“. Takođe, spasioci veruju da je incident počeo oko 2.30 posle ponoći, a pijanista je pronađen oko devet sati kasnije, što je dodatno potvrdilo težinu situacije u kojoj se našao.

Klimatski uslovi pomogli preživljavanju

Ribari smatraju da je pijanista preživeo zahvaljujući neuobičajeno visokoj temperaturi vode za ovo doba godine. „Imamo super ludi El Ninjo ove godine. Ovaj momak je bio u vodi verovatno 10 sati, ali je temperatura vode 24 stepena Celzijusa“, izjavio je Norton. On je dodao da u nekim drugim godinama osoba ne bi imala šanse da preživi tako dugo u vodi.

Stručnjaci potvrđuju da je klimatski fenomen El Ninjo ove godine izrazito izražen, zbog čega su temperature okeana oko tri stepena Celzijusa iznad proseka za ovo doba godine. To je bio ključni faktor koji je omogućio zaposlenom kompanije Rojal Karibijan da izdrži devet sati u vodi.

Istraga o incidentu i podrška kompanije

Obalska straža je potvrdila da sprovodi istragu o okolnostima pod kojima je došlo do pada sa broda. Kompanija Rojal Karibijan je u saopštenju navela da pruža podršku zaposlenom tokom ovog izazovnog perioda. „Kako bismo poštovali njegovu privatnost, nećemo deliti više detalja“, poručili su iz kompanije.

Nestanak sa kruzera kod Kalifornije završio se srećno zahvaljujući brzoj reakciji ribara i povoljnim klimatskim uslovima, ali istraga će utvrditi sve okolnosti ovog neobičnog događaja.