Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća dostigla 49 miliona evra, izvoz u EU čini 59 odsto ukupnog izvoza sektora

Sektor cvećarstva u Srbiji ostvario je promet od 49 miliona evra na domaćem tržištu tokom prošle godine, uz rast izvoza ruža na 3,4 miliona evra, prema podacima Privredne komore Srbije. Najveći rast potražnje zabeležen je uoči 8. marta, dok je ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja u 2025. godini iznosila 49 miliona evra, sa izvozom od 6,7 miliona evra i uvozom od 42,3 miliona evra.

U 2024. godini izvoz ruža iz Srbije iznosio je 2,5 miliona evra, dok je u 2025. godini povećan na 3,4 miliona evra. U istom periodu, uvoz ruža je porastao sa 7,04 miliona evra u 2024. na 7,95 miliona evra u 2025. godini, što ukazuje na rast izvoza, ali i dalje značajan deficit. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni povećan je usled većeg rasta uvoza u poređenju sa izvozom tokom poslednje četiri godine.

Najvažnije izvozno tržište za srpsko cveće i ukrasno bilje je Evropska unija, sa 59 odsto udela u izvozu, zatim CEFTA region sa 21 odsto i Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 odsto. U prošloj godini u EU je izvezeno cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 miliona evra, najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku, dok je u zemlje CEFTA regiona izvezeno 1,43 miliona evra, pretežno živog cveća. Uvoz iz EU čini 78 odsto ukupnog uvoza cveća i ukrasnog bilja u Srbiju.

Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije ističe: „Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko 8%, uz promet koji premašuje 30 milijardi evra na svetskom i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu.” Ona navodi da je evidentno povećanje površina pod proizvodnjom cveća i ukrasnog bilja, uz intenziviranje proizvodnje. „Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača”, navodi Mićanović, dodajući da su pored postojećih državnih podsticaja potrebne i nove inicijative za proširenje površina i jačanje proizvođača.

Ljubomir Jelić iz rasadnika „Jelić” iz Ravnog Sela navodi da su za prosečno domaćinstvo koja želi da se bavi proizvodnjom cveća potrebna početna ulaganja od 20.000 evra, plastenički prostor od najmanje 500 kvadrata i širok asortiman cveća, dok se investicija najčešće vraća za devet meseci. Jelić ističe: „Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća.” On smatra da bi dodatna podrška proizvodnji i izvozu značajno doprinela daljem razvoju sektora.

Prema ocenama Privredne komore Srbije, primena savremenih tehnologija u gajenju, umrežavanje proizvođača i aktivno učešće u udruženjima predstavljaju ključne faktore za unapređenje konkurentnosti domaće proizvodnje cveća i ukrasnog bilja.

Vlada Mađarske ubrzava administrativne postupke, cilj je pun kapacitet naftovoda do 2027. ili 2028. godine

Vlada Mađarske donela je uredbu kojom izgradnju naftovoda prema Srbiji i prateće infrastrukture proglašava prioritetnim investicionim projektom, čime se omogućava ubrzanje administrativnih procedura i radova. Ova odluka objavljena je juče u mađarskom Službenom listu, a označava novi korak ka jačanju energetske stabilnosti regiona.

Prema dostupnim informacijama, status prioritetnog investicionog projekta omogućava bržu i jednostavniju realizaciju potrebnih dozvola, što bi moglo značajno skratiti vreme izgradnje. Planirano je da sistem proradi punim kapacitetom tokom 2027. ili 2028. godine, čime bi se obezbedilo postavljanje snabdevanja naftom regije na nove, stabilnije temelje.

Vlada Mađarske ističe da je cilj ove investicije usklađivanje tržišta energije i goriva Mađarske, Srbije i Slovačke, što bi, prema procenama, dovelo do stabilnijeg tržišta i smanjenja zavisnosti od spoljnih pritisaka. Projekat se smatra strateškim za Mađarsku i region, a očekuje se da će doprineti smanjenju uticaja spoljnog faktora na snabdevanje energentima.

Ministar vanjskih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto više puta je naglasio da je cilj povećanje otpornosti Mađarske i regiona na spoljne pritiske, a kao primer oslanjanja na spoljne izvore naveo je ruski naftovod Družba. Deo tog naftovoda koji prolazi kroz Ukrajinu oštećen je u januaru, što je dodatno istaklo potrebu za novim pravcima snabdevanja naftom.

Realizacija ovog projekta, prema uredbi Vlade Mađarske, trebalo bi da donese novu infrastrukturu i bolje povezivanje energetskog sektora između Mađarske, Srbije i Slovačke, sa ciljem smanjenja zavisnosti od trenutnih geopolitičkih izazova i prekida u isporuci.

Osamdeset odsto rezervi i dalje dostupno, cene nafte pale za 10 odsto nakon pada napada na iransku infrastrukturu

Međunarodna agencija za energiju (IEA) najavila je spremnost da oslobodi dodatne rezerve nafte ukoliko se blokada Ormuskog moreuza nastavi, dok je već ranije ovog meseca odlučeno da zemlje članice puste 400 miliona barela iz svojih zaliha, što predstavlja do sada najveću intervenciju. Izvršni direktor IEA Fatih Birol izjavio je da je spreman da odgovori na poziv Japana da se aktiviraju nove rezerve, ali je naglasio da se nada da to neće biti neophodno.

Premijerka Japana Sanae Takaiči pozvala je IEA da pripremi dodatno smanjenje zaliha nafte ukoliko blokada najvažnijeg svetskog naftnog prolaza potraje. “Ako i kada to bude potrebno, spremni smo, ali iskreno se nadam da neće biti potrebno”, rekao je Birol tokom sastanka u Tokiju. Dodao je da je 80 odsto rezervi još uvek dostupno, dok je oslobađanje 400 miliona barela činilo 20 odsto ukupnih zaliha.

Prema podacima IEA, svet se suočava sa ozbiljnom pretnjom po energetsku bezbednost zbog nastavka sukoba na Bliskom istoku. Zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi petina svetskih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa, dovelo je do ozbiljnih poremećaja na tržištu. IEA je istakla da ostaje spremna da preduzme dalje mere radi stabilnosti globalnog snabdevanja energentima.

Filipini su, u svetlu aktuelne krize, proglasili stanje nacionalne energetske vanredne situacije na godinu dana i zatražili su od Sjedinjenih Američkih Država izuzeća od sankcija kako bi mogli da uvezu naftu iz sankcionisanih zemalja. Prema podacima vlade, 20. marta na raspolaganju su imali zalihe goriva dovoljne za 45 dana i rade na nabavci dodatnog miliona barela nafte za povećanje strateških rezervi. Takođe, Manila je privremeno povećala proizvodnju električne energije iz uglja, a ove nedelje očekuje prvi uvoz ruske sirove nafte nakon pet godina, zahvaljujući 30-dnevnom izuzeću od američkih sankcija. Privremeno izuzeće omogućeno je i za kupovinu iranske nafte koja je utovarena do 20. marta i mora biti istovarena do 19. aprila.

Iran je obavestio Međunarodnu plovnu organizaciju (IMO) da plovila koja nisu neprijateljska mogu slobodno prolaziti kroz Ormuski moreuz uz koordinaciju sa iranskim vlastima, dok je prolaz zabranjen brodovima povezanim sa SAD, Izraelom i drugim akterima u agresiji. Od blokade 3. marta, gotovo sav pomorski promet kroz moreuz je obustavljen.

Cene nafte su nakon zatvaranja moreuza dostigle 120 dolara po barelu, ali su pale za 10 odsto nakon što je američki predsednik Donald Tramp naredio petodnevni prestanak napada na iransku energetsku infrastrukturu. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf ocenio je da SAD manipulišu papirnim tržištem nafte, ali ne mogu da spreče stvarne poremećaje u snabdevanju izazvane ratom na Bliskom istoku.

Iran je dodatno pooštrio ograničenja za tranzit kroz Ormuski moreuz, dok Filipini i dalje nastoje da osiguraju stabilno snabdevanje energentima uprkos globalnim poremećajima.