Više od 40 javnih preduzeća imalo je račune u Alta banci, ali ključna sredstva ostala su zaštićena

Državna preduzeća iz Srbije izjavila su da njihovo poslovanje nije ugroženo nakon stečaja Alta banke. Ključna sredstva većine ovih firmi nalazila su se na računima u drugim bankama, dok su depoziti u Alta banci bili ograničeni. Stečaj Alta banke pokrenut je 3. novembra 2026. godine, nakon što je njen vlasnik Davor Macura priveden zbog sumnje da je iz trezora izneo stotine miliona evra u kešu.

Uticaj stečaja Alta banke na državna preduzeća

Više od 40 javnih preduzeća i desetine firmi u državnom vlasništvu imale su račune u Alta banci. Među njima su Telekom Srbija, Pošta Srbije, EXPO 2027 i Naftna industrija Srbije (NIS). Telekom Srbija je potvrdio da je imala jedan dinarski i jedan devizni račun u Alti, ali da preko njih nije obavljala redovan platni promet. Depoziti Telekoma u ovoj banci iznosili su ispod 50 hiljada evra, što kompaniju nije izložilo značajnim rizicima. Pošta Srbije je saopštila da je likvidno i solventno preduzeće i da aktuelna situacija na bankarskom tržištu ne utiče na njeno tekuće poslovanje. EXPO 2027 je naveo da se u trenutku otvaranja stečaja na računima u Alta banci nalazilo oko četiri odsto ukupnih novčanih sredstava. Ovakva raspodela sredstava omogućila je kompaniji da zadrži stabilnost i likvidnost.

Finansijska zaštita i likvidnost preduzeća

Uporedo sa tim, NIS je imao dva računa u Alta banci, ali bez značajnih suma novca. Kompanija je transakcije obavljala preko drugih banaka, čime je smanjen rizik. Ministarstvo poljoprivrede i Sekretarijat za finansije Vojvodine takođe su bili klijenti banke. Sekretarijat je potvrdio da nije imao sredstva u Alti u momentu gašenja banke, pa budžet nije bio ugrožen. Gradovi Beograd, Leskovac, Vranje i Bor imali su račune, ali nisu odgovorili na pitanja o visini sredstava. Grad Prokuplje je naveo da u momentu ukidanja dozvole nije imao račun u banci. Elektroprivreda Srbije (EPS) je istakla da je, u trenutku oduzimanja dozvole, u Alta banci bilo manje od 0,5 odsto njenog mesečnog priliva od naplate struje. EPS je najavio da će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku, dok se dominantan deo platnog prometa odvija preko Poštanske štedionice.

Dalji koraci i zaštita deponenata

Deponenti sa iznosima do 50.000 evra dobiće sredstva preko Poštanske štedionice, dok će svi klijenti sa većim sumama svoja potraživanja ostvarivati kroz stečajni postupak. Narodna banka Srbije je navela da se finansijsko stanje Alta banke znatno pogoršalo i da su interesi deponenata bili ugroženi. Kao rezultat, stečaj je bio neophodan kako bi se zaštitili interesi klijenata i stabilnost finansijskog sistema. Ova situacija pokazuje važnost diversifikacije bankarskih računa za državna preduzeća i ukazuje na potrebu za kontinuiranim praćenjem rizika u finansijskom sektoru.

Nikola Altiparmakov upozorava da ekonomska politika mora da se menja, dok klijenti Alta banke dobijaju povraćaj depozita do 50.000 evra

Fiskalni savet Srbije saopštio je da model ekonomskog razvoja Srbije, zasnovan na velikim stranim i javnim investicijama, dostiže svoje granice. Nikola Altiparmakov, član Saveta, izjavio je da promene u ekonomskoj politici moraju da se sprovedu brzo, jer trenutna strategija više nije održiva. Povodom propasti Alta banke, Altiparmakov je naglasio da korisnici drugih banaka nemaju razloga za zabrinutost, jer je ova banka činila svega tri odsto sektora, što je na nivou statističke greške.

Klijenti Alta banke dobiće povraćaj osiguranih depozita do iznosa od 50.000 evra. Sume iznad tog limita biće predmet naplate iz stečajne mase po okončanju stečajnog postupka. Altiparmakov je istakao da javna preduzeća nemaju prednost nad privatnim deponentima. Zbog toga će, kao i u slučajevima Agrobanke i Univerzal banke pre više od decenije, poreski obveznici snositi deo troškova.

Model stranih investicija dostiže maksimum

Prema rečima Altiparmakova, aktuelni model rasta, zasnovan na velikim direktnim stranim i javnim investicijama, doseže svoj maksimum najkasnije do 2027. godine, odnosno do održavanja Ekspa. Fiskalni savet godinama upozorava da Srbija ulazi u ekonomski ćorsokak, jer više nije moguće osloniti se na isti izvor rasta. “Koja god da je vlada u pitanju, moraće da sprovede zaokret u ekonomskoj politici. Šteta je što nismo ranije započeli ove promene, jer bi reforme bile lakše i efikasnije”, naveo je Altiparmakov.

On je naglasio da profesionalan i nezavisan rad institucija podrazumeva kritičko sagledavanje celokupne slike. Tako je, prema njegovim rečima, neophodno analizirati sve godine ekonomskog rasta, a ne selektivno prikazivati rezultate. “Da Srbija ima impresivan rast tokom dužeg perioda, životni standard ne bi zaostajao za Bugarskom i Rumunijom”, istakao je Altiparmakov.

Isplativost velikih državnih projekata i štedne obveznice

Govoreći o projektu Ekspo, Altiparmakov je rekao da Fiskalni savet nije dobio mogućnost da sprovede studiju isplativosti prilikom prijave Srbije za izložbu. On smatra da bi rezultat takve analize verovatno bio negativan, što bi pokazalo da projekat nije održiv iz ugla dugoročnog rasta. Ipak, kako je naveo, sada je racionalno da se pripreme nastave, uz proveru eventualnih malverzacija, kako bi nova vlada i država bile predstavljene na najbolji način.

Plan Studentske liste da izdavanjem štednih obveznica stvori alternativu bankarskom sektoru takođe je komentarisao Altiparmakov. On ocenjuje da uspeh tog modela zavisi od interesovanja građana, budući da štedne obveznice nude višu kamatu od tradicionalne štednje u bankama. Pored toga, Altiparmakov je kritikovao izjave rukovodstva Narodne banke Srbije, navodeći da su ekonomski uspesi prikazani selektivno, bez osvrta na moguće rizike, dok je istovremeno stigla vest o propasti Alta banke.

Kao rezultat, Fiskalni savet insistira na hitnoj promeni ekonomske politike i većoj transparentnosti velikih državnih projekata. Srbija, kako navode, mora da prilagodi svoj model rasta i otvori više prostora za razvoj domaćih malih i srednjih preduzeća.

Svetska banka procenjuje da bi smanjenje regulatornih barijera donelo 12,5 odsto rasta BDP-a i nova radna mesta

Svetska banka ističe da regulatorne prepreke i čekanje na granicama značajno otežavaju poslovanje srpskih izvoznika. Prema najnovijem izveštaju, uklanjanje polovine ovih barijera u trgovini uslugama moglo bi povećati nivo BDP-a za 12,5 odsto i doneti oko 86.000 novih radnih mesta. Kada je reč o trgovini robom, procenjuje se potencijalno povećanje BDP-a za 10,6 odsto i otvaranje 75.000 radnih mesta. Ove projekcije odnose se na srednjoročne efekte i pokazuju koliki je uticaj prepreka u trgovini na srpsku privredu.

Iako trgovina zemalja Zapadnog Balkana beleži rast, izazovi ostaju vidljivi. Udeo trgovine u regionalnom BDP-u porastao je sa 79 odsto u 2010. na 107 odsto u 2025. godini, čime je premašen i prosek Evropske unije od 90 odsto. Izvoz usluga iz regiona u istom periodu učetvorostručen je na 42,3 milijarde dolara. Međutim, veći obim trgovine ne znači i stabilne izvozne odnose, jer samo 23 do 39 odsto novih izvoznih veza traje duže od godinu dana. U Srbija je taj procenat najniži u regionu, sa svega 23 odsto.

Troškovi propisa i granica za srpske izvoznike

Regulatorne procedure i administrativni zahtevi, kao i čekanje na granicama, povećavaju troškove srpskih izvoznika. Svetska banka navodi da carine na trgovinu robom u regionu prosečno iznose 6,2 odsto, dok ih u razmeni sa Evropskom unijom nema. Međutim, troškovi usklađivanja sa necarinskim merama ekvivalentni su dodatnoj carini od 10,2 odsto. Kod pojedinih proizvoda, kao što je prerađeni pirinač, opterećenje dostiže 23,3 odsto, dok je za goveđe meso čak 36 odsto. Ovakva opterećenja direktno utiču na konkurentnost izvoznika.

Mikro i mala preduzeća u Srbiji prijavila su da na dokumentaciju za trgovinu troše do 40 odsto radnog vremena tokom jedne sedmice. Kompanije iz Srbije, Albanije i sa Kosova za usklađivanje sa uvoznim propisima izdvajaju gotovo dvostruko više nego kolege iz Evropske unije. Preduzeća koja samo uvoze troše 14,3 odsto vrednosti uvoza na ispunjavanje propisa, dok je u EU taj udeo 6,1 odsto. Kod firmi koje uvoze i izvoze, trošak iznosi 12,4 odsto, a u EU 7,3 odsto.

Čekanje na granicama i efekti na trgovinu uslugama

Kamioni na granicama zemalja CEFTA sporazuma čekaju u proseku 93 minuta. Kada pošiljke podležu sanitarnim i veterinarskim kontrolama, vreme čekanja raste na 116 minuta. Svaki dodatni dan čekanja ima efekat carine od 0,6 do 2,1 odsto na vrednost robe. Smanjenje vremena čekanja za tri sata moglo bi doneti uštedu od oko dva odsto vrednosti robe.

Ograničenja u trgovini uslugama još su veća prepreka za privrednike. Svetska banka beleži da troškovi ovih ograničenja mogu biti jednaki carini od 17,3 odsto za obavezu lokalnog prisustva, pa čak i 29,3 odsto za prekogranično pružanje usluga. Najveće opterećenje je u sektoru osiguranja, gde dostiže 35,3 odsto, a u drugim finansijskim uslugama 33,1 odsto. U informacionim i komunikacionim uslugama ovo opterećenje iznosi 30 odsto.

Kao rezultat svih ovih prepreka, svake godine između 57 i 62 odsto izvoznih veza čine novi poslovi, ali samo mali deo njih opstaje duže od jedne godine. Posebno je zabrinjavajuće što Srbija ima najnižu stopu opstanka izvoznih veza u regionu. To dodatno naglašava važnost smanjenja regulatornih i administrativnih barijera u trgovini.

Potencijal za rast kroz reforme i uklanjanje barijera

Prema procenama Svetska banka, smanjenje regulatornih prepreka u trgovini moglo bi značajno povećati privredni potencijal Srbije. Prepolovljavanje regulatornih razlika u trgovini uslugama moglo bi povećati BDP za 12,5 odsto i doneti oko 86.000 novih radnih mesta. Za robnu trgovinu, procenjeni efekat je rast BDP-a od 10,6 odsto i otvaranje 75.000 radnih mesta. Ove brojke predstavljaju mogući rast ukupnog BDP-a u srednjem roku, a ne godišnji rast.

Ovi podaci ukazuju na značaj reformi i modernizacije procedura, kako bi srpska privreda bila konkurentnija na međunarodnom tržištu. Jasno je da uklanjanje prepreka donosi direktnu korist kompanijama, zaposlenima i ukupnom ekonomskom rastu.