Naučnici su analizirali ponašanje pritiska kod više od 4.000 osoba i otkrili važnost jutarnjih promena za predviđanje hipertenzivne krize.

Nagla promena pritiska po buđenju može biti važan signal za zdravlje, pokazuje novo istraživanje koje je pratilo više od 4.000 ljudi sa povišenim krvnim pritiskom. Prema rezultatima studije predstavljenim na skupu Američkog udruženja za srce, određene promene tokom noći i neposredno nakon jutra mogu ukazivati na rizik od ozbiljne hipertenzivne krize čak tri dana unapred.

Istraživači su pratili 4.190 osoba uzrasta od 40 do 85 godina, koristeći uređaje za kontinuirano merenje pritiska i narukvice za praćenje rada srca. Sve podatke analizirala je veštačka inteligencija, koja je pratila čak 47 pokazatelja vezanih za promene pritiska tokom dana i noći. Ključni nalaz bio je vezan za naglu promenu pritiska po buđenju, ali i za izostanak prirodnog pada pritiska noću.

Zašto je važno kako pritisak reaguje ujutru?

Kod većine ljudi, pritisak opada tokom noći, a zatim prirodno raste po buđenju. Međutim, kod osoba kod kojih noćni pad izostane, rizik od hipertenzivne krize bio je gotovo pet puta veći. Osim toga, nagli jutarnji skok pritiska — kada gornji pritisak po ustajanju poraste za više od 35 mmHg u odnosu na noćne vrednosti — bio je povezan sa skoro četiri puta većom verovatnoćom pojave krize.

Tokom perioda od godinu dana, zabeležene su 418 hipertenzivne krize kod 312 učesnika. Kada bi sistem beleženja pritiska poslao upozorenje na osnovu ovih promena, oko 32 odsto osoba zaista bi doživelo krizu u naredna tri dana. Kada je lekar intervenisao u roku od 24 sata i po potrebi prilagodio terapiju, smanjen je broj kriza i odlazaka u hitnu pomoć. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je ovo preliminarno otkriće i da tehnologija još ne može pouzdano da spreči krizu.

Kako prepoznati rane znake i šta možete da uradite?

Ne morate da imate pametan sat da biste pratili svoj pritisak. Stručnjaci preporučuju da se pritisak meri pouzdanim aparatom sa manžetnom na nadlaktici, po mogućstvu ujutru i uveče, ukoliko je lekar tako savetovao. Pre merenja treba mirno sedeti najmanje pet minuta. Uz to, pola sata pre merenja izbegavajte kafu, cigarete i fizički napor. Dva merenja u razmaku od jednog minuta daju pouzdanije rezultate. Nikada ne menjajte terapiju na svoju ruku.

Ako pritisak dostigne 180/120 mmHg ili više, ponovite merenje nakon najmanje jednog minuta. Ako su vrednosti i dalje visoke, hitno se javite lekaru. Uz simptome kao što su bol u grudima, gušenje, iznenadna slabost, smetnje sa govorom ili vidom, odmah pozovite hitnu pomoć.

Važno je napomenuti da je nagla promena pritiska po buđenju samo jedan od mogućih signala, a jedno merenje nije dovoljno da bi se sa sigurnošću predvidela opasnost. Studija je sprovedena u bolnici u Pakistanu, a obični pametni satovi još ne mogu sa sigurnošću da predvide krizu tri dana unapred. Ipak, ovo istraživanje podseća da pritisak treba pratiti redovno, čak i kada se osećate dobro.

Od Mitrovdana do Nikoljdana, slavari u Srbiji treba da obrate pažnju na period božićnog posta i vrstu slavske trpeze.

Sezona slava u novembru i decembru donosi brojne prilike za okupljanje porodice i prijatelja, ali slavari treba da obrate pažnju na to koje slave su posne, a koje mrsne ove godine. Prema pravilu, sve slave koje se obeležavaju tokom božićnog posta, kao i one koje padaju u sredu i petak, slave se uz posnu trpezu.

Za većinu pravoslavnih porodica, dovoljno je obeležiti slavu uz kolač, sveću, vino i žito. Ipak, tradicionalno okupljanje uz bogatu trpezu ostaje važan deo običaja, pa se mnogi pitaju kako prilagoditi jelovnik u skladu sa crkvenim pravilima.

Koje slave u novembru i decembru su posne, a koje mrsne

Od 3. novembra do kraja decembra, u Srbiji se obeležava više značajnih krsnih slava. U novembru su to: Jakovljevdan (5. novembar), Mitrovdan (8. novembar), Avramijevdan (11. novembar), Sveti Vrači (14. novembar), Đurđic (16. novembar), Aranđelovdan (21. novembar), Mratindan i Sveti Mina (24. novembar), Sveti Jovan Milostivi (25. novembar), Sveti Jovan Zlatousti (26. novembar), Filipovdan (27. novembar) i Matejevdan (29. novembar).

U decembru slede: Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembar), Sveta Ekaterina (7. decembar), Sveti Kliment (8. decembar), Alimpijevdan (9. decembar), Andrejevdan (13. decembar), Varindan (17. decembar), Savica (18. decembar), Nikoljdan (19. decembar) i Sveti Spiridon (25. decembar).

Božićni post i slavska trpeza

Božićni post u 2026. godini počinje 28. novembra i traje do 6. januara 2027. godine. Sve slave koje se obeležavaju tokom ovog perioda, uključujući i one koje padaju u subotu ili nedelju, treba da budu posne. To znači da su Mitrovdan, Sveti Vrači, Đurđic i Aranđelovdan ove godine mrsne slave, dok su sve decembarske slave sa spiska posne.

Zbog toga je važno da domaćini unapred pripreme jelovnik u skladu sa pravilima posta. Osim toga, slave koje padaju u sredu ili petak, bez obzira na period godine, takođe se obeležavaju uz posnu trpezu.

Važnost zajedništva i tradicije

Iako se mnogi trude da ispoštuju sve običaje oko slavske trpeze, srž slave ostaje okupljanje porodice i prijatelja. Takođe, prema crkvenim pravilima, dovoljno je da se slava obeleži uz kolač, sveću, vino i žito, dok je ostatak trpeze stvar lične želje i mogućnosti.

Na kraju, slavari u Srbiji svake godine iznova pokazuju koliko je tradicija važna, ali i koliko su spremni da je prilagode pravilima i potrebama savremenog života. Sezona slava u novembru i decembru tako postaje prilika za njegovanje zajedništva, poštovanje običaja i mudro prilagođavanje slavske trpeze.

Pravovremena reakcija kod srčanog udara može spasiti život, a jedna greška često ima ozbiljne posledice.

Prvih nekoliko minuta nakon što se pojave simptomi koji ukazuju na srčani udar presudni su za ishod pacijenta, ističe dr Čirag D, interventni kardiolog iz bolnice “Aster Whitefield” u Bangaloru. Prema njegovim rečima, pravilna reakcija u ovoj situaciji može značajno smanjiti rizik od trajnog oštećenja srca ili smrtnog ishoda.

U trenutku srčanog udara, ugrušak blokira koronarnu arteriju i prekida dotok kiseonika do dela srčanog mišića. Što duže traje prekid, oštećenje srca postaje veće. Zbog toga je od ključne važnosti prepoznati simptome i pravovremeno reagovati.

Kako prepoznati srčani udar i koji su prvi koraci?

Simptomi srčanog udara ne moraju uvek biti dramatični. Najčešće se javlja pritisak, stezanje ili težina u sredini grudnog koša, a bol može da se širi u levu ili obe ruke, ramena, vrat, vilicu ili leđa. Često su prisutni otežano disanje, hladan znoj, mučnina, povraćanje ili vrtoglavica. Kod žena, starijih osoba i dijabetičara simptomi mogu biti netipični, što otežava prepoznavanje – u tim slučajevima javlja se izražen umor, nedostatak vazduha ili nelagodnost u gornjem delu stomaka, što se može pogrešno protumačiti kao običan problem sa varenjem.

Prva i najvažnija stvar je da se ne čeka da tegobe prođu same od sebe. Prema rečima dr Čiraga D, čekanje ili samostalno odlazak u bolnicu mogu biti fatalni. Umesto toga, odmah prekinite svaku aktivnost i pozovite Hitnu pomoć na broj 194. Nikako ne pokušavajte da hodate ili vozite sami do bolnice. Medicinski tim može započeti spasavanje već tokom transporta.

Mirovanje, priprema i uloga aspirina

Nakon što ste pozvali pomoć, važno je zauzeti poluuspravan položaj, osloniti leđa i olabaviti tesnu odeću. Izbegavajte svaki napor i pokušajte da ostanete smireni. Ako ste sami, otključajte vrata i obavestite nekoga od bližnjih o situaciji. Zabeležite tačno vreme početka simptoma jer taj podatak može biti od velike pomoći lekarima pri određivanju terapije.

Što se tiče uzimanja aspirina, treba biti oprezan. Aspirin može usporiti stvaranje ugruška, ali njegova upotreba nije bezbedna za sve. Ne preporučuje se osobama koje su alergične na aspirin, imaju poremećaje krvarenja ili im je lekar zabranio njegovu upotrebu. Najsigurnije je da sledite uputstva dispečera Hitne pomoći, jer je poziv za pomoć važniji od samostalnog uzimanja leka.

Kako postupiti ako osoba izgubi svest?

Ako se osoba u vašoj blizini iznenada sruši, izgubi svest i ne diše normalno, odmah pozovite Hitnu pomoć. Započnite reanimaciju pritiskanjem sredine grudnog koša ritmom od 100 do 120 pritisaka u minuti. Ako je dostupan automatski spoljašnji defibrilator (AED), upotrebite ga i pratite glasovna uputstva uređaja.

Na kraju, stručnjaci ističu da je svaka sekunda važna kada je u pitanju srčani udar. Pravilno prepoznavanje simptoma i brza reakcija mogu spasiti život, dok pogrešni potezi, poput odlaganja poziva ili napora da sami stignete do bolnice, mogu imati tragične posledice. Pratite savete stručnjaka i uvek tražite stručnu pomoć pri prvim znacima ove opasne situacije.