Na putničkim terminalima granica večeras nema zadržavanja, dok se kamioni na izlazu iz Srbije zadržavaju od 30 minuta do četiri sata.

Večeras je stanje na graničnim prelazima mirno za putnička vozila, jer prema saopštenju Automoto saveza Srbije (AMSS), nema zadržavanja na putničkim terminalima. S druge strane, zadržavanje za kamione na izlazu iz zemlje varira u zavisnosti od prelaza. Pitanje koliko traje čekanje na granici za kamione postaje važno za vozače i prevoznike, posebno u večernjim satima.

Koliko traje čekanje na granici za kamione večeras

Prema podacima AMSS od 17 časova, kamioni najduže čekaju na graničnom prelazu Šid u smeru ka Hrvatskoj, gde se zadržavanje na izlazu iz Srbije procenjuje na oko četiri sata. Na prelazima Batrovci i Kelebija, čekanja su nešto kraća i iznose oko tri sata. Istovremeno, na prelazu Sremska Rača ka Bosni i Hercegovini vozači kamiona čekaju oko dva sata.

Osim toga, na prelazu Bezdan u smeru ka Hrvatskoj zadržavanja na teretnim terminalima traju oko sat vremena. Na graničnom prelazu Vatin prema Rumuniji, čekanje za kamione je najkraće i iznosi oko 30 minuta.

Putnički saobraćaj protiče bez zastoja

Putnici koji večeras prelaze granice Srbije mogu da očekuju bezbrižan prolazak, jer zadržavanja na putničkim terminalima nema, prema istim podacima AMSS-a. Ova informacija posebno je relevantna za one koji planiraju putovanje tokom večeri ili noći, jer se situacija na granici može brzo promeniti u zavisnosti od pojačanog saobraćaja ili vremenskih uslova.

Takođe, važno je napomenuti da se preporučuje redovno informisanje o stanju na graničnim prelazima, kako bi svi učesnici u saobraćaju mogli bolje da isplaniraju svoje putovanje. Prema saopštenju nadležnih, trenutno stanje na granicama Srbije povoljno je za putnička vozila, dok profesionalni prevoznici moraju računati na moguće duža zadržavanja u zavisnosti od rute.

Na kraju, nadležni apeluju na vozače kamiona da imaju strpljenja i prate ažurirane informacije, jer se čekanje na granici za kamione može menjati tokom večeri. Putnički saobraćaj i dalje protiče bez zastoja, što doprinosi sigurnijem i bržem prelasku granica.

Fond PIO najavio privremene račune u Poštanskoj štedionici i precizirao rokove za ažuriranje podataka korisnika

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje obavestio je javnost o važnim promenama koje se tiču isplate penzija za korisnike čiji su tekući računi otvoreni u Alta banci a. d. Beograd. Ova vest dolazi nakon odluke Narodne banke Srbije, kojom je Alta banci oduzeta dozvola za rad od 30.10.2026. godine. Prema saopštenju, penzije za oktobar 2026. trebalo bi da budu isplaćene na drugi način za ukupno 1.965 korisnika koji su imali račune upravo u ovoj banci.

Isplata penzija za klijente Alta banke: novi privremeni računi

Radi prevazilaženja nastalog problema, Fond PIO i Banka Poštanska štedionica potpisali su protokol koji omogućava otvaranje privremenih računa za pogođene korisnike. Na osnovu informatičkih podataka dostavljenih od strane Fonda, Banka Poštanska štedionica će otvoriti te privremene račune, na koje će biti preneta novčana sredstva za isplatu oktobarskih penzija i novčanih naknada.

Isplata korisnicima penzija izvršiće se na šalterima Banka Poštanska štedionica, a dinamika isplate je precizno određena. Penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti dobiće oktobarsku penziju 3. novembra 2026. godine. Penzioneri iz kategorije poljoprivrednika i vojni penzioneri moći će da podignu penziju 5. novembra 2026, dok će penzioneri iz kategorije zaposlenih penziju primiti 10. novembra 2026. godine.

Obaveze korisnika i rokovi za ažuriranje računa

Prema saopštenju Fonda PIO, korisnici prava moći će na ovakav način da podignu isključivo penziju ili novčanu naknadu za mesec oktobar 2026. godine. Zbog toga su u obavezi da najkasnije do 20. novembra 2026. godine dostave Fondu ovlašćenje Banka Poštanska štedionica ili druge banke o otvorenom tekućem računu. Na ovaj novi račun će Fond vršiti isplatu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u budućnosti.

Osim toga, fizička i pravna lica kojima je ranije vršena isplata obustave iz penzije na tekući račun kod Alta banke treba hitno da se obrate Fondu. Potrebno je da dostave podatke o novoj partiji tekućeg računa otvorenog kod druge banke kako bi se omogućila realizacija isplate obustave.

Šta dalje treba da urade korisnici

Korisnici penzija i novčanih naknada koji su bili klijenti Alta banke pozvani su da što pre obave sve potrebne korake kako bi izbegli kašnjenje u budućim isplatama. Fond PIO naglašava da, bez dostavljene potvrde o novom računu do 20. novembra 2026, isplata za naredne mesece ne može biti obezbeđena na vreme. Takođe, korisnici koji primaju obustave preko penzije moraju što pre ažurirati podatke kako bi nastavili da primaju svoja sredstva bez prekida.

Na taj način, Fond PIO i Banka Poštanska štedionica omogućavaju kontinuitet isplate za sve penzionere pogođene prestankom rada Alta banke, uz jasno definisane rokove i potrebnu administraciju. Korisnici su pozvani da pažljivo isprate instrukcije i u što kraćem roku ažuriraju svoje podatke, kako bi obezbedili nesmetanu isplatu penzija i obustava u narednom periodu.

Policija ima godinu dana da pošalje kaznu, ali vozači neretko čekaju mesecima na obaveštenje o prekršaju.

Vozači širom Srbije često se pitaju koji je rok za slanje kazni ako ih zabeleže kamere ili radari. Prema objašnjenju advokata Vladimira Miljevića, policija ima zakonski rok od godinu dana da preduzme radnje radi otkrivanja i procesuiranja učinioca prekršaja. Međutim, kazne vozačima često stižu tek nakon nekoliko meseci, što dovodi do ponovljenih prekršaja.

Rok za slanje kazni sa kamera i posledice kašnjenja

Zbog toga što prekršaji evidentirani kamerama neretko ostaju neobrađeni nedeljama ili mesecima, vozači na obaveštenja čekaju i po nekoliko meseci. Miljević je naveo primer sa Mosta na Adi, gde su kazne za prekoračenje brzine nekim vozačima stizale tek četiri, pet ili šest meseci kasnije. U međuvremenu su isti vozači napravili više prekršaja, nesvesni da su već evidentirani.

“Imali smo situaciju da su vozači mesecima prekoračivali brzinu, a da su tek naknadno dobili po 20, 30, pa čak i 40 kazni. Drugim rečima, više puta su ponovili isti prekršaj, a da prethodno nisu ni znali da su prvi put evidentirani”, objasnio je Vladimir Miljević. On smatra da bi vozači o prekršaju trebalo da budu obavešteni u najkraćem mogućem roku, idealno svega nekoliko dana nakon što je evidentiran.

Preporučeni rok i način dostave obaveštenja

Advokat predlaže da Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdi preporučeni rok za slanje obaveštenja, koji bi, prema njegovom mišljenju, mogao da iznosi 10, 15 ili 20 dana. “Smatram da čekanje duže od 20 dana nije primereno, jer vozač u međuvremenu može da nastavi da ponavlja isto nedozvoljeno ponašanje”, ističe Miljević. Sličan problem se javljao i na Zrenjaninskom putu, gde su vozači dobijali veliki broj kazni zbog prekršaja koje je zabeležio uređaj za merenje brzine.

Ako se prekršaji evidentiraju automatski, nema razloga da se obrada podataka i slanje obaveštenja nepotrebno odlažu. Sistem bi, prema rečima Miljevića, trebalo da bude organizovan tako da vozači što pre saznaju za svoj prekršaj. On je takođe naglasio da je u praksi bilo slučajeva u kojima je policija slala obaveštenja neposredno pred nastupanje relativne zastarelosti, pa čak i nakon njenog nastupanja, ali su to retke situacije. Mnogo češće se dešava da se na obaveštenje čeka tri ili četiri meseca, što ne doprinosi bezbednosti saobraćaja.

E-sanduče na eUpravi i važnost redovne provere

Sve više obaveštenja o saobraćajnim prekršajima šalje se preko elektronskog sandučeta na portalu eUprava. Građanima se savetuje da redovno proveravaju pristigle poruke, jer mejl obaveštenje o novoj poruci ponekad ne stigne. “Najsigurnije je da građani direktno pristupe elektronskom sandučetu i provere da li imaju nove poruke Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako će izbeći da propuste važno obaveštenje zbog toga što im imejl upozorenja nije stigao”, zaključuje Miljević.

Obavezna signalizacija za kamere i radare

Pitanje koje muči mnoge vozače jeste da li kamere i radari moraju biti jasno označeni saobraćajnim znakom. Prema mišljenju Damira Okanovića iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, policija po Zakonu o policiji mora javno da saopšti nameru snimanja na javnim mestima, osim u slučajevima prikrivenog snimanja. Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji predviđa poseban znak “snimanje saobraćaja” za fiksne kamere, dok kod mobilnih radara MUP može da obavesti javnost o kontroli, ali nije u obavezi da navede tačnu lokaciju.

Zakon o policiji ne precizira način na koji javnost mora biti obaveštena o snimanju, ali pravilnik koji uređuje snimanje na javnim mestima predviđa isticanje obaveštenja na mestu snimanja. Sve ove preporuke imaju cilj da vozači budu informisani na vreme, izbegnu ponavljanje prekršaja i doprinesu većoj bezbednosti u saobraćaju.