Predlog o trajnoj zabrani uvoza ruske nafte u EU neće biti objavljen do 15. aprila, a potpuna obustava planirana je do kraja 2027.

Evropska komisija neće izneti zakonodavni predlog o trajnoj zabrani uvoza ruske nafte do 15. aprila, kako je prvobitno najavljeno, pokazuje ažurirani zakonodavni program Evropske unije. Odluka o odlaganju objave doneta je zbog trenutnih geopolitičkih dešavanja, potvrdio je zvaničnik Evropske unije. Rat Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana dodatno je poremetio globalno snabdevanje naftom i uticao na rast cena.

Predlog predviđa da Evropska unija do kraja 2027. godine potpuno obustavi uvoz ruske nafte. Ipak, potpuna zabrana trenutno bi imala minimalan uticaj na fizičke isporuke, jer je EU u poslednjem kvartalu 2025. iz Rusije uvozila samo jedan odsto ukupne nafte. Cilj novog predloga je da se zabrana zakonski učvrsti, čak i ako dođe do ublažavanja sankcija Rusiji posle potencijalnog mirovnog sporazuma u Ukrajini.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je ovog meseca da bi „povratak ruskim energentima bio strateška greška koja bi oslabila Evropu“. U januaru su Mađarska i Slovačka bile jedine članice Evropske unije koje su nastavile da uvoze rusku naftu. Incident sa ruskim dronom koji je pogodio cevovod u Ukrajini 27. januara dodatno je poremetio isporuke, a Slovačka i Mađarska optužile su Ukrajinu da namerno odlaže obnavljanje protoka nafte. Zbog toga je došlo do političkog spora, što je rezultiralo time da je Mađarska blokirala EU kredit za Kijev.

Poljoprivreda zapošljava preko 500.000 ljudi, izvoz 5 milijardi evra godišnje, javna rasprava do 30. marta

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. uvodi regenerativnu poljoprivredu u zakonodavni okvir, čime se sprovodi jedna od ključnih preporuka Sive knjige i otvara put ka održivim praksama očuvanja zemljišta. Ova novina najavljena je na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu. Uz zakonodavno prepoznavanje, NALED se zalaže za direktnu podršku proizvođačima, uključujući investicione podsticaje za opremu. Nacrt nove strategije trenutno je u javnoj raspravi koja traje do 30. marta. Predložene mere uključuju modernizaciju pijaca, uvođenje elektronskog registra podsticaja, jedinstvenu knjigu polja i premije za mleko prema kvalitetu.

Poljoprivreda je jedan od glavnih stubova ekonomije Srbije sa više od pola miliona zaposlenih i godišnjim izvozom od oko 5 milijardi evra. Istaknuto je da Srbija ima kapacitete za prehrambeni suverenitet, posebno u kriznim vremenima i uslovima klimatskih promena. “Podržavamo male i srednje proizvođače i zadruge, ali i velike izvoznike koji povećavaju konkurentnost privrede. Kroz mere iz Zakona o podsticajima radimo na produktivnosti i održivom razvoju, unapređenju tržišta i povezivanju poljoprivrede sa turizmom u ruralnim područjima”, izjavila je Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Analiza domaćeg lanca vrednosti od njive do trpeze, sprovedena uz podršku Vlade Švedske, pokazala je da više od 50% emisija CO₂ dolazi iz primarne proizvodnje. Praksa pokazuje da poljoprivrednici koji koriste regenerativne metode već 5 do 10 godina beleže porast organske materije u zemljištu, poboljšanje kvaliteta i zaustavljanje degradacije. “Već u prvoj godini primene ovih praksi emisije CO₂ na poljoprivrednom zemljištu smanjuju se za 50 do 60%”, izjavio je Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Planirana je realizacija pilot projekata regenerativnih biodistrikta koji bi okupili proizvođače, eksperte i kompanije. Krstović je naglasio da je važno što je ministarstvo usvojilo predlog NALED-a o zakonskom prepoznavanju regenerativne poljoprivrede, ali i da su potrebni dodatni podsticaji za širu primenu održivih praksi među proizvođačima.

Ministarstvo poljoprivrede predstavilo je i druge novine – nacrte zakona o bezbednosti hrane i zaštiti bilja. Posebno je izdvojeno izdvajanje oblasti hrane za životinje iz Zakona o bezbednosti hrane, što će biti regulisano posebnim propisom radi jasnije regulative i bolje primene. Usvajanjem tih zakona Srbija će u potpunosti uskladiti propise sa EU regulativom.

Evropa bolje reaguje na šokove iz 2022. godine, ali inflaciona očekivanja i finansijski uslovi i dalje izazovni

Međunarodni monetarni fond (MMF) predstavio je u Narodnoj banci Srbije analizu ekonomskih izgleda Evropske unije i globalnih trendova, naglašavajući da je Evropa danas značajno otpornija na krize nego ranijih godina. Glavni govornik Malhar Nabar, šef misije MMF-a za zonu evra, upozorio je da se posledice globalnih šokova direktno prelivaju na nacionalne ekonomije, uz poruku da je priprema različitih ekonomskih scenarija ključna za upravljanje rizicima.

Nabar je istakao da intenzitet ekonomskih posledica prvenstveno zavisi od trajanja geopolitičkih sukoba i brzine obnove kritične infrastrukture. Trenutno su tri glavna kanala prenosa krize: rast cena energenata koji smanjuje kupovnu moć građana, osetljiva inflaciona očekivanja i zaoštravanje finansijskih uslova. Prema oceni MMF-a, Evropa sada ima bolje mehanizme za odgovor na energetske poremećaje nego tokom krize 2022. godine, ali snagu aktuelnih šokova ne treba potceniti.

“Evropa mora ubrzati rast produktivnosti kako bi smanjila jaz u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Moderne tehnologije, zajedničke politike i dublje integrisano evropsko tržište ključni su za održiv ekonomski rast”, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na otvaranju skupa.

MMF je posebno naglasio važnost strukturnih reformi, povećanja produktivnosti, jačanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih barijera. Rastuća uloga veštačke inteligencije i investicija u istraživanje i razvoj izdvojene su kao pokretači buduće konkurentnosti evropske privrede.

Zaključak prezentacije je da Evropa, suočena sa globalnom neizvesnošću, može ostvariti stabilan ekonomski razvoj samo kroz nastavak reformi i snažniji oslonac na inovacije.