Depoziti građana i privrede činili 1,47 milijardi evra, dok je kreditna izloženost iznosila 105,8 milijardi dinara

Alta banka je na kraju juna 2026. godine upravljala depozitima građana i privrede u iznosu od 172 milijarde dinara (1,47 milijardi evra), pokazuju podaci iz izveštaja Narodne banke Srbije. Ova suma predstavlja sredstva klijenata koja bi trebalo da budu namirena nakon što je banci oduzeta dozvola za rad, saopštila je Narodna banka Srbije. U istom periodu, klijenti su kod ove banke povukli kredite u iznosu od 105,8 milijardi dinara (preko 900 miliona evra), koji sada ulaze u stečajnu masu iz koje će se namirivati potraživanja.

Struktura depozita i kreditna politika Alta banke

Udeo kredita u depozitima kod Alta banke iznosio je nešto manje od 62 odsto, što je značajno niže u poređenju sa pet najvećih banaka na domaćem tržištu, gde ovaj odnos često premašuje 80 odsto. Ova konzervativna politika plasiranja depozita u kredite ističe se kao karakteristika banke, naglašavajući oprez u upravljanju rizicima. Takođe, udeo plasiranih kredita u ukupnoj aktivi banke iznosio je ispod 50 odsto, dok je kod vodećih banaka taj procenat znatno viši.

Osim toga, zabeležen je visok nivo gotovine u aktivi Alta banke. Na polovini 2026. godine, banka je raspolagala sa 83,5 milijardi dinara u gotovini, što je oko 39 odsto ukupne neto aktive od 214 milijardi dinara. U poređenju, kod najvećih banaka taj udeo varira od 15 do 21 odsto. Ova politika, iako smanjuje profitnu marginu, može doprineti stabilnosti i sigurnosti klijenata.

Pad profitabilnosti i rast ostalih rashoda

Profitabilnost Alta banke značajno je opala tokom prve polovine 2026. godine. Dobit je iznosila 244 miliona dinara, dok je godinu dana ranije iznosila 1,22 milijarde dinara. U istom periodu 2023. i 2024. dobit je bila 886,5 miliona, odnosno 402,4 miliona dinara.

Prema analitičaru Đorđu Jevtiću, banka je prošle godine bila među onima sa najmanjim povraćajem na imovinu i kapital. Ova tendencija nastavila se i u tekućoj godini. Istovremeno, neto prihod od naknada i provizija u poslednje dve godine blago je premašivao neto prihod od kamata, što se pripisuje značajnom učešću banke u menjačkim poslovima i naplati naknada od uplata za državne institucije i preduzeća.

Rast ostalih rashoda i pitanja o poslovnom modelu

Ostali rashodi su u prva dva kvartala 2026. godine dostigli 1,9 milijardi dinara. Za celu prethodnu godinu oni su iznosili 2,6 milijardi, dok su u 2024. godini bili 1,81 milijardu dinara. Ovo predstavlja dvostruko povećanje u odnosu na 2023. godinu, kada su rashodi iznosili 934 miliona dinara.

U ostale rashode uključuju se administrativni troškovi, materijal, usluge i slični izdaci, ali ne i troškovi zarada. Ovakav rast izaziva pitanje održivosti poslovnog modela i efikasnosti upravljanja troškovima.

Mogući uzroci gubitka dozvole i uticaj na klijente

Iako je Alta banka imala stabilnu finansijsku poziciju u junu 2026. godine, promene u poslovnom modelu, niža profitabilnost i rastući rashodi potencijalno su doprineli odluci Narodne banke Srbije da oduzme dozvolu za rad. S obzirom na to da je od preseka prošlo više meseci, iznos depozita se verovatno promenio, posebno jer se sumnja da su klijenti povlačili sredstva uoči gubitka dozvole.

Kao rezultat, klijenti sada očekuju namirenje svojih potraživanja iz stečajne mase, dok se celokupna situacija posmatra kao važan test za stabilnost bankarskog sektora u Srbiji.

Pad otkupne cene prasadi za 25 odsto ugrožava prihode domaćih farmera i stabilnost stočarske proizvodnje

Udruženje proizvođača svinja upozorilo je na pokušaj obaranja cene prasadi na tržištu Srbije. Ključna tema je pad otkupne cene prasadi, koja je prošle sedmice u Vranju iznosila 400 dinara po kilogramu, dok se sada farmerima nudi 300 dinara. Ovakva promena predstavlja smanjenje prihoda od 25 odsto za domaće proizvođače u odnosu na prethodnu nedelju. Udruženje smatra da pad cene ugrožava domaće farmere i dovodi u pitanje održivost stočarske proizvodnje.

Pad otkupne cene prasadi i uticaj na stočarski sektor

Proizvođači ističu da pad otkupne cene prasadi ne odražava realne troškove proizvodnje. Troškovi hrane, energenata, veterinarskih usluga i biosigurnosnih mera ostali su na visokom nivou. Zbog toga smanjenje prihoda direktno utiče na rentabilnost malih i srednjih farmi, koje su posebno ranjive u uslovima nestabilnosti tržišta. Osim toga, farmeri naglašavaju da česte promene otkupnih cena otežavaju planiranje proizvodnje i ulaganja, što može dovesti do smanjenja ukupnog stočnog fonda u Srbiji.

Tržišni pritisci i dugoročne posledice po domaću proizvodnju

Prema navodima udruženja proizvođača svinja, formiranje otkupne cene ne sme biti na štetu primarne proizvodnje. Transparentnost u formiranju cena je ključna za održavanje stabilnosti sektora. Proizvođači traže da se otkup obavlja pod tržišnim uslovima, bez pritisaka koji bi cenu obarali bez jasnih ekonomskih razloga. Dugotrajan pad cene prasadi, prema ocenama udruženja, može dovesti do smanjenja broja domaćih farmi i povećanja zavisnosti Srbije od uvoza mesa i prasadi. Takav scenario bi imao negativan uticaj na celokupni agrarni sektor i ruralne zajednice.

Analiza tržišnih okolnosti i zahtevi proizvođača

Stočari zahtevaju da se država aktivno uključi u sprečavanje nelojalnih tržišnih praksi. Oni napominju da je za stabilnost sektora važno očuvati konkurentnost domaćih farmera. Održavanje fer otkupnih cena omogućava proizvođačima da nastave ulaganja u unapređenje proizvodnje i biosigurnosne standarde. U suprotnom, pad otkupne cene prasadi može izazvati lančanu reakciju smanjenja stočne baze i ugroziti snabdevanje domaćeg tržišta. Udruženje proizvođača svinja apeluje na sve relevantne aktere da obezbede tržišne uslove koji će omogućiti održivu proizvodnju i sigurnost prihoda domaćih stočara.

Naučnici pratili 1.045 ptica zovoj uz pomoć GPS uređaja, otkrivajući precizna odstupanja u navigaciji zbog jet-laga

Brzi letovi u pravcu istok-zapad dovode do dezorijentacije kod ptica selica, poremećujući njihovu sposobnost da koriste Sunce kao kompas. Ova pojava, poznata kao jet-leg kod ptica, zabeležena je kod vrste zovoj (Puffinus puffinus), koja tokom migracija može pogrešno proceniti položaj Sunca i skrenuti sa kursa za najviše 15 stepeni, pokazala je studija objavljena 29. oktobra u časopisu Science.

Tokom dvadeset godina istraživanja, tim predvođen Timom Gildfordom sa Univerziteta u Oksfordu opremio je 1.045 ptica zovoj minijaturnim GPS uređajima. Uređaji su zabeležili hiljade migracionih letova od kolonija u Velikoj Britaniji do udaljenih područja za ishranu, pri čemu su pojedine ptice prelazile i do 1.000 kilometara. Istraživači su analizirali 1.837 povratnih, neprekinutih putovanja, fokusirajući se na efekte koje brzi letovi imaju na unutrašnji sat ptica i njihovu orijentaciju prema Suncu.

Brzi letovi i jet-leg kod ptica selica izazivaju greške u navigaciji

Unutrašnji sat ptica, koji mora biti usklađen sa lokalnim vremenom radi pravilne upotrebe Sunca kao kompasa, ne može uvek da se prilagodi promenama tokom brzih letova ka istoku ili zapadu. Kao rezultat, ptice skreću sa planirane rute, što su istraživači precizno modelovali i uporedili sa GPS podacima. Dobijeni rezultati pokazali su da su zovoji skretali upravo u skladu sa predviđanjima, najviše do 15 stepeni od željenog pravca.

Odstupanja su primećena čak i kada su ptice bile u vidokrugu poznatih kopnenih orijentira, što ukazuje da Sunce koriste kao primarni kompas, ali i uporedo sa vizuelnim orijentirima na obali. Međutim, ta odstupanja produžavaju putanju ptica za svega nekoliko kilometara, ne ugrožavajući njihovu sposobnost da pronađu put do gnezdilišta.

Kombinovanje više izvora informacija povećava otpornost na promene okruženja

Naučna analiza pokazuje da ptice selice, poput zovoja, istovremeno obrađuju više izvora informacija za navigaciju. Prema Sangeeti Rani, hronobiološkinji sa Univerziteta u Laknauu u Indiji, ova sposobnost može biti ključna u uslovima klimatskih promena i promena pejzaža izazvanih ljudskim delovanjem. Ptice ne zavise isključivo od jednog orijentira, već kombinuju Sunce i vizuelne signale iz okoline.

Ovakva fleksibilnost u navigaciji povećava šanse za uspešan povratak na gnezdilišta, čak i kada se okruženje menja. Rezultati studije nude važne uvide u to kako brzi letovi i jet-leg kod ptica selica mogu uticati na migracione obrasce, što može imati širi značaj za očuvanje vrsta koje prelaze velike razdaljine.