Ukupna razmena dostigla 59,44 milijarde evra, izvoz porastao brže od uvoza, a pokrivenost uvoza izvozom porasla na 82,6 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da je spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla 6,7 odsto u prvih devet meseci ove godine. Ukupna vrednost razmene iznosila je 59,44 milijarde evra, što je rast u odnosu na isti period prošle godine. Deficit je smanjen za 10,9 odsto i sada iznosi 5,66 milijardi evra, pokazuju najnoviji podaci.

Izvoz robe iz Srbije dostigao je 26,89 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 8,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz robe iznosio je 32,55 milijardi evra, odnosno rast od 4,9 odsto u istom vremenskom okviru. Pokrivenost uvoza izvozom, koja je ključan pokazatelj ravnoteže razmene, porasla je na 82,6 odsto, dok je prošle godine bila 79,6 odsto.

Struktura i regionalna raspodela spoljnotrgovinske razmene Srbije

Najveći udeo u izvozu Srbije ostvaren je u regionu Vojvodine sa 29,9 odsto. Sledi region Šumadije i Zapadne Srbije sa 25,5 odsto, dok region Južne i Istočne Srbije učestvuje sa 24 odsto. Beogradski region učestvuje sa 19,8 odsto ukupnog izvoza, a još 0,8 odsto izvoza nije teritorijalno razvrstano.

Kada je reč o uvozu, Beogradski region ostvario je najveći udeo od 41,9 odsto. Region Vojvodine doprinosi sa 30,4 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 16,6 odsto, dok region Južne i Istočne Srbije ima udeo od 9,1 odsto. Nerazvrstan uvoz iznosi 1,9 odsto ukupnog uvoza. Kao rezultat, jasno se vidi značaj glavnih privrednih centara u međunarodnoj trgovini Srbije.

Struktura proizvoda i partneri u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije

U izvozu Srbije preovlađuju proizvodi za reprodukciju, sa udelom od 59,3 odsto. Zatim slede roba za široku potrošnju sa 28,6 odsto i oprema sa 12,1 odsto. U strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 55,3 odsto. Roba za široku potrošnju čini 20,8 odsto, a oprema 11,2 odsto ukupnog uvoza.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije najizraženija je sa državama sa kojima postoje sporazumi o slobodnoj trgovini. Zemlje Evropske unije učestvuju sa 58,1 odsto u ukupnoj robnoj razmeni. Ovaj podatak potvrđuje stratešku orijentaciju Srbije ka tržištima EU i značaj regionalne ekonomske integracije.

Makroekonomski značaj rezultata spoljnotrgovinske razmene Srbije

Povećanje izvoza i smanjenje deficita doprinose makroekonomskoj stabilnosti i rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veći izvoz u odnosu na uvoz pozitivno utiče na platni bilans zemlje. S druge strane, rast pokrivenosti uvoza izvozom ukazuje na poboljšanje konkurentnosti domaće privrede.

Ovi rezultati odražavaju napore Srbije da unapredi izvozni potencijal i diverzifikuje strukturu trgovinskih partnera. Struktura razmene pokazuje ulogu industrijskih proizvoda i robe za široku potrošnju u ukupnom izvozu i uvozu. Investitori i ekonomski analitičari prate ove pokazatelje, jer oni direktno utiču na ocenu kreditnog rejtinga i atraktivnost zemlje za strane investicije.

Mala i srednja preduzeća u Srbiji koriste pristup superkompjuterima i AI platformama zahvaljujući projektima CIPS i S4AI_HUB

Mala i srednja preduzeća u Srbiji sada imaju priliku da bez prethodnog ulaganja testiraju inovativna veštačka inteligencija rešenja kroz evropske digitalne inovacione habove. Ova mogućnost, omogućena zahvaljujući projektima Capital Innovation Point Serbia (CIPS) i S4AI_HUB, kofinansiranim od strane Evropske unije, otvara pristup superkompjuterima, stručnim obukama i AI platformama, uključujući infrastrukturu u Državnom data centru u Kragujevcu.

Podrška evropskih habova malim preduzećima

Projekti CIPS i S4AI_HUB pružaju kompanijama šansu da procene poslovnu vrednost naprednih tehnologija pre nego što investiraju sopstvena sredstva. Takođe, ove inicijative omogućavaju pristup znanju i ekspertima iz evropske mreže digitalnih inovacionih habova, što je posebno važno za preduzeća koja samostalno ne mogu da obezbede ovakve resurse. “Malim i srednjim preduzećima važno je da prvo testiraju inovativna rešenja i prepoznaju koristi za svoje poslovanje”, izjavila je Tamara Bresjanac, savetnica za digitalizaciju u NALED-u. Dodala je da kroz CIPS firme mogu da dobiju neophodnu stručnu podršku i učestvuju u obukama za primenu 3D štampe, robotike i AI sistema.

Praktične koristi i razvoj domaćih kompanija

Pristup superkompjuteru kroz program Test Before Invest bio je ključan za razvoj modela veštačke inteligencije u kompaniji Vinaver Medical, izjavio je dr Stevan Vrbaški, njen osnivač i direktor. Uporedo sa tim, podrška Naučno-tehnološkog parka Novi Sad omogućila je povezivanje sa investitorima i izlazak na nova tržišta. Kompanije najčešće dolaze zbog konkretnih poslovnih izazova, kao što su ušteda vremena, bolja obrada podataka i provera isplativosti novih ideja, istakao je Ivan Pavlović, pomoćnik direktora Naučno-tehnološkog parka Niš i koordinator S4AI_HUB-a. On je podvukao da cilj nije primena AI tehnologije po svaku cenu, već upravo tamo gde donosi poslovnu korist i povećava konkurentnost.

Prekogranična saradnja i transformacija tržišta

Prekogranična saradnja evropskih digitalnih inovacionih habova omogućava malim i srednjim preduzećima iz Srbije da pristupe novim tržištima, naprednim tehnologijama i većoj mreži stručnjaka. Graciela Garrido, direktorka prodaje u FundingBox, istakla je da povezivanje kompanija iz Srbije sa inovacionim ekosistemima Zapadnog Balkana i Evrope doprinosi stvaranju konkurentnije digitalne ekonomije. Takođe, iskustva kompanija iz Letonije, koje je predstavila Madara Melne-Krūmiņa, pokazuju da razmena znanja ubrzava digitalnu transformaciju i daje preduzećima sigurnost za investiranje u nove tehnologije. Biotech Future Forum, organizovan u saradnji Vlade Republike Srbije, Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, Svetskog ekonomskog foruma i UNDP-a, predstavio je ovakve inicijative kao primer efikasnog povezivanja nauke, države i privrede. Regionalna radionica održana 28. oktobra u Naučno-tehnološkom parku Beograd dodatno je potvrdila važnost saradnje i razmene iskustava među inovacionim habovima Zapadnog Balkana. Kao rezultat, evropski inovacioni habovi postaju ključan resurs za mala i srednja preduzeća u Srbiji koja žele da iskoriste potencijal veštačke inteligencije bez visokih početnih ulaganja.

Multimodalni transport i nova nacionalna strategija Srbije za period do 2034. u fokusu konferencije

Cargo Conference Belgrade privukla je skoro 300 učesnika i 25 govornika iz blizu 20 evropskih zemalja, čime je oborila rekorde u posećenosti i broju tema. Ovaj međunarodni događaj održan je 29. oktobra 2026. godine u hotelu Hilton u Beogradu, pod organizacijom portala PlutonLogistics. Tokom treće po redu konferencije, ključna tema bila je razvoj multimodalnog transporta i predstavljanje nove nacionalne transportne strategije Srbije za period do 2034. godine.

Multimodalni transport u regionu i nacionalna strategija Srbije

Na konferenciji je istaknuto da je multimodalni transport budućnost za region Zapadnog Balkana. Govornici su naglasili važnost sagledavanja svih vidova transporta — drumskog, železničkog, vodnog i vazdušnog — kao povezanih celina. Posebno je podvučeno da razvoj alternativnih pravaca ne treba da ide na štetu ulaganja u tradicionalne transportne koridore, dok planiranje mora uzimati u obzir specifičnosti svakog vida transporta.

Detalje o novoj nacionalnoj transportnoj strategiji Srbije izložio je dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milorad Kilibarda. On je istakao da se nacrt ovog strateškog dokumenta, rađen uz podršku više od 40 eksperata i finansiranje Svetske banke, prvi put oslanja na principe intermodalnosti i logističkog povezivanja svih vrsta saobraćaja. Strategija ima za cilj jačanje konkurentnosti Srbije i bolje povezivanje sa evropskim tržištima.

Statistički podaci i investicioni planovi u transportnom sektoru

Dekan je naveo da intermodalni transport, sa akcentom na kontejnerski prevoz, ima značajan potencijal u Srbiji. U 2025. godini u Srbiji je prevezeno 210.000 TEU (twenty-foot equivalent units, standardna mera za kontejnere). Međutim, naglašeno je da su trenutni infrastrukturni kapaciteti zasićeni i da je neophodno ulaganje u nove intermodalne terminale i logističke centre kako bi se omogućio rast.

Strategija posebno podstiče razvoj železničkog i vodnog transporta, jer drumski prevoz trenutno dominira tržištem. Usmeravanje investicija ka železnici i lukama ocenjuje se kao ključno za unapređenje intermodalnosti. Tokom konferencije, privatni operatori intermodalnih terminala Metrans i Nelt predstavili su ambiciozne planove za nove investicije u logističku infrastrukturu.

Promene na tržištu železničkog transporta i perspektiva mladih stručnjaka

Učesnici su saznali da je udeo državnog operatora Srbija Kargo u ukupnom železničkom transportu robe u Srbiji već treću godinu zaredom ispod 50 odsto, dok privatne kompanije beleže rast tržišnog udela. Studenti Saobraćajnog fakulteta, uz mentorsku podršku, prezentovali su podatke prema kojima je u prvoj polovini 2026. godine uvoz robe železnicom porastao oko 30 odsto. Istovremeno, slabiji rezultati u tranzitu posledica su radova na prugama.

Na konferenciji je zaključeno da interesovanje za ulaganja u sektor železničkog transporta ne jenjava, uprkos infrastrukturnim izazovima. Multimodalni transport u regionu, kako je ocenjeno, ostaje ključna razvojna šansa za Srbiju i Zapadni Balkan.