Svečanost je održana pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, uz podršku Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Program je upotpunjen prigodnim kulturno-umetničkim sadržajem.

Prisutnima su se pozdravnim rečima obratili predsednica Saveza invalida rada Vojvodine Stana Svilarov i predsednik Opštinske organizacije invalida rada Vrbas Svetislav Alargić. Očekuje se i učešće predstavnika nadležnog ministarstva, Pokrajinskog sekretarijata i lokalne samouprave grada Vrbasa.

U okviru svečanosti istaknut je značaj sedam decenija rada Opštinske organizacije invalida rada Vrbas, koja svojim postojanjem i aktivnostima doprinosi okupljanju, podršci i zaštiti prava osoba sa invaliditetom.

Poseban osvrt posvećen je značaju 3. decembra – Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, koji predstavlja priliku da se dodatno ukaže na potrebu za ravnopravnošću, socijalnom sigurnošću, dostojanstvenim životom i aktivnim učešćem osoba sa invaliditetom u svim oblastima društva.

Predsednica Saveza invalida rada Vojvodine Stana Svilarov naglasila je da Savez nastoji da svojim delovanjem pruži podršku invalidima rada, da ih okupi i osnaži, kao i da doprinese poboljšanju njihovog društvenog i materijalnog položaja. Posebno je ukazala na značaj podrške nadležnih institucija, lokalnih samouprava i svih saradnika koji doprinose radu organizacija.

Savez invalida rada Vojvodine nastavlja da se zalaže za veće uključivanje osoba sa invaliditetom u društveni život, unapređenje uslova za rad organizacija i jačanje međusobne solidarnosti. Za ostvarivanje ovih ciljeva neophodni su zajednički rad, razumevanje i kontinuirana podrška institucija i šire zajednice.

U završnom delu svečanosti organizovana je podela slika i prigodnih poklona, nakon čega su se učesnici družili uz zakusku i osveženje.

Obeležavanje ovog značajnog jubileja još jednom je podsetilo na važnost zajedništva, humanosti i istrajnosti u borbi za bolji položaj invalida rada.

Jer, kako je istaknuto u obraćanju gostima: „Mi živimo sa vama, a ne pored vas.“

Samo zajedničkim delovanjem možemo graditi društvo u kojem će osobe sa invaliditetom imati ravnopravno mesto, poštovanje i mogućnost da dostojanstveno žive i aktivno učestvuju u zajednici.

Stručnjaci i kompanije diskutovaće o veštačkoj inteligenciji, digitalizaciji zdravstva i razvoju poslovnih softvera sledeće nedelje

BIZIT konferencija biće održana 4. i 5. novembra u hotelu M u Beogradu, okupljajući vodeće stručnjake iz IT industrije i poslovnog sektora. Ovogodišnji događaj, trinaesti po redu, nosi slogan „Od ideje do digitalne dominacije“. Ključne teme su veštačka inteligencija, poslovni softveri, digitalizacija zdravstva, sajber bezbednost i infrastruktura nove generacije digitalnih servisa.

AI u poslovanju i digitalizacija zdravstva

Prvog dana konferencije, BIZIT konferencija okuplja IT sektor u Beogradu kroz predavanja i panel-diskusije sa akcentom na praktične primene tehnologije. Miša Lukić, osnivač i CEO kompanije Brand Sapiens, otvoriće skup predavanjem „Budućnost u svetu AI“. Miloš Bošnjak iz IIB-a analiziraće promene u odnosu između ljudi i robota tokom poslednje decenije. Petar Miljković iz GoPro-a govoriće o tome šta dobija vrednost u digitalnom okruženju gde su alati i informacije lako dostupni. Pored toga, učesnici će imati priliku da čuju konkretne primere digitalne transformacije. Nemanja Bezbradica iz AB Softa predstaviće digitalizaciju Foto saveza Srbije, dok će Luka Stefanović iz Datalaba govoriti o informacionom sistemu PANTHEON. Milica Gašić iz Technologenta objasniće povezivanje ERP-a i B2B sistema, a Una Kostandinović iz Kameleon Solutions donosi novosti sa Salesforce konferencije Dreamforce 2026.

Infrastruktura za AI i sajber bezbednost

Drugog dana, BIZIT konferencija okuplja IT sektor u Beogradu sa fokusom na razvoj infrastrukture, data centre i sajber bezbednost. Panel u organizaciji Asocijacije Data Centara Srbije pod nazivom „Ko danas gradi AI infrastrukturu i da li smo spremni da je koristimo?“ moderiraće Jelena Pejković, uz učešće predstavnika kompanija Data Cloud Technology, Orion Telekom, Coming i Karanović & Partners. Miloš Stojković iz ENEL PS i Đorđe Nedeljković iz Comtrade System Integration govoriće o razvoju AI infrastrukture. Aleksandar Bukva iz Schneider Electrica predstaviće nove generacije data centara, dok će Goran Premec iz Rittala i Goran Piljanović iz Vertiva diskutovati o energetskoj efikasnosti i tehnologijama hlađenja AI sistema. Takođe, Danijela Đokić iz Bit Projekta ističe ulogu optičke infrastrukture, a Marcin Scieslicki iz Arista Networks govoriće o mrežnim rešenjima za automatizaciju i veštačku inteligenciju. Sajber bezbednost biće posebna tema kroz predavanje „How to ruin a hacker’s day?“ Marcina Majchrzaka iz Yubico-a, fokusirano na autentifikaciju otpornu na fišing i zaštitu korisničkih naloga. Pored toga, Ivan Mladenović iz Check Pointa i Tatjana Mitrović iz CETIN-a obradiće teme upravljanja sajber rizicima i digitalnog suvereniteta.

Uticaj digitalnih inovacija na poslovanje

Zaključni panel „Arhitektura stabilnosti: Kako IT i veštačka inteligencija pokreću i štite velike poslovne sisteme“ okupiće eksperte iz više sektora. Teme će biti stabilnost i pouzdanost poslovnih sistema, kao i zaštita kompleksnih infrastruktura u digitalnom okruženju. Time BIZIT konferencija okuplja IT sektor u Beogradu daje uvid u ključne trendove i izazove digitalne transformacije, sa posebnim osvrtom na povezivanje inovativnih tehnologija i poslovnih potreba.

Kreditni rejting Srbije ostaje BB plus sa pozitivnim izgledima, i dalje nejasni ekonomski prioriteti nove vlasti

Fič rejtings je saopštio da pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima, kojom je osvojeno 141 poslaničko mesto, smanjuje političku neizvesnost u Srbiji. U analizi agencije ističe se da su politička kretanja sada jasnija, ali da ekonomska politika Studentske liste i dalje ostaje neprecizno definisana. Kreditni rejting Srbije potvrđen je na nivou BB plus sa pozitivnim izgledima, a nova procena biće objavljena 20. novembra.

Kreditni rejting i politički mandat

Fič navodi da bi pozitivno vrednovao sve poteze koji bi ojačali uverenje da politička tranzicija neće ugroziti privredni rast, makroekonomsku stabilnost ili spoljne finansije. „Napredak u jačanju upravljanja i institucija takođe bi mogao da izvrši pritisak ka povećanju rejtinga. Nasuprot tome, pojačana politička neizvesnost ili odstupanja od politika koja bi narušila privredni rast, javne finansije ili spoljne zaštitne mehanizme, mogli bi dovesti do revizije izgleda na ‘stabilne’“, navela je agencija. Studentska lista sada ima snažan mandat u Skupštini, što je rezultat osvajanja 141 mesta nakon skoro dve godine protesta.

Nejasna ekonomska politika Studentske liste

Prema oceni Fiča, trenutno postoji malo jasnoće u pogledu prioriteta ekonomske i fiskalne politike nove vlasti. Obećanja iz kampanje Studentske liste su široko postavljena, bez konkretnih detalja, ali uključuju podršku domaćem ekonomskom razvoju, pravedniji poreski sistem i predvidljivije uslove poslovanja za privredu. Pored toga, Studentska lista je najavila jači nadzor nad javnim investicijama i državnim ugovorima, kao i reviziju velikih državnih projekata.

Izazovi u sprovođenju reformi i međunarodni odnosi

Fič upozorava da bi napredak u sprovođenju reformi mogao biti otežan izazovima u upravljanju državom. Ti izazovi proizilaze iz ograničenog političkog iskustva pokreta, decentralizovane strukture, ideološke raznolikosti i visoke politizacije institucija. Spoljna politika Studentske liste verovatno će težiti balansiranju odnosa sa Rusijom, Evropom i Kinom, zbog značajnih ekonomskih veza, posebno u energetskom sektoru, i u kontekstu pojačanih geopolitičkih tenzija.

Impakti na kreditni rejting i privredu

Fič ističe da bi dalji rast javnog duga mogao negativno uticati na kreditni rejting Srbije. Takođe, svaki signal političke nestabilnosti ili odstupanja od dosadašnjih politika mogao bi promeniti izglede rejtinga sa pozitivnih na stabilne. Ključno pitanje za investitore i privredu ostaje: na koji način će Studentska lista definisati i sprovoditi svoju ekonomsku politiku, posebno u pogledu fiskalne discipline i podrške privatnom sektoru. Iako je politička neizvesnost smanjena, tržište ostaje oprezno dok se ne razjasne ekonomski prioriteti nove vlasti.