Prihodi od poreza i doprinosa svakodnevno pune budžet, što omogućava stabilnu isplatu plata i penzija i tokom tranzicije vlasti

Plate i penzije isplaćuju se redovno, bez obzira na aktuelni period formiranja nove Vlade, izjavio je Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije. On je naglasio da nema opasnosti da isplata plata i penzija bude ugrožena, što je tema koja se poslednjih dana pojavljuje na društvenim mrežama.

Sličnog je stava i Pavle Petrović, bivši predsednik Fiskalnog saveta, koji ističe da ne postoji ni rizik po stabilnost kursa dinara. “Te priče su samo nastavak propagande koja je i ranije postojala. Plate i penzije se isplaćuju iz prihoda koji postoje”, izjavio je Petrović i time odbacio navode o kašnjenju isplata.

Prihodi od poreza obezbeđuju stabilnost isplata

Obojica ekonomista objašnjavaju da sredstva za plate i penzije dolaze iz svakodnevnih prihoda budžeta, pre svega od poreza na dodatu vrednost (PDV), poreza na zarade i doprinosa koje uplaćuju zaposleni i poslodavci. Na taj način, država svakodnevno ostvaruje priliv novca koji omogućava redovno finansiranje svih javnih rashoda, uključujući plate u javnom sektoru i penzije.

Kao rezultat toga, prelazni period u formiranju nove Vlade nema uticaja na ritam isplata. Pored toga, njihova izjava dolazi u trenutku kada se u javnosti intenzivno diskutuje o mogućim poremećajima u budžetskim tokovima. S druge strane, sistem finansiranja javnog sektora u Srbiji zasniva se na kontinuiranom prilivu prihoda, što smanjuje rizik od izostanka isplata.

Stabilnost kursa i javnih finansija

Pavle Petrović naglašava i stabilnost kursa dinara, ističući da nema razloga za zabrinutost među građanima. On navodi da je budžet stabilan zahvaljujući redovnim uplatama poreza i doprinosima iz realne ekonomije. Osim toga, ekonomski stručnjaci podsećaju da su ovakve priče o mogućim kašnjenjima isplata ranije korišćene kao deo političkih kampanja, ali bez osnova u realnim podacima.

Plate i penzije ključna su socijalna kategorija i svaka promena u njihovoj isplati direktno utiče na standard građana. Zbog toga je, prema mišljenju stručnjaka, važno jasno komunicirati realno stanje budžeta i tokova prihoda. Takođe, sistem u kojem prihodi kontinuirano dolaze omogućava državi da ispuni sve obaveze prema zaposlenima i penzionerima, čak i u periodima političke tranzicije.

U zaključku, ekonomski eksperti ističu da nema osnova za tvrdnje o riziku po isplatu plata i penzija u Srbiji. Redovno punjenje budžeta i stabilnost fiskalnog sistema garantuju nesmetano funkcionisanje javnih finansija.

Pad vrednosti akcija Alphabet-a usled negativnog novčanog toka, Microsoft beleži porast od 3,6 odsto zahvaljujući stabilnom prilivu sredstava

Alphabet, matična kompanija Gugla, zabeležila je značajan pad na berzi nakon objavljivanja finansijskih rezultata za treći kvartal 2026. godine. Ključni podatak iz izveštaja je da su akcije Alphabeta pale 10,5 odsto u predtržišnom trgovanju, što je izazvalo zabrinutost među investitorima zbog slabijeg slobodnog novčanog toka. Prema zvaničnim podacima, slobodan novčani tok Alphabet-a iznosio je minus 9,07 milijardi dolara, dok su očekivanja analitičara bila minus 2,7 milijardi dolara. Kompanija je potvrdila da će tokom cele 2026. godine zadržati planirane kapitalne investicije u iznosu između 195 i 205 milijardi dolara.

Finansijski rezultati i poređenje sa konkurencijom

S druge strane, Microsoft je u istom kvartalu ostvario kapitalne investicije i finansijski lizing od 45,2 milijarde dolara. To predstavlja rast od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali je manje od očekivanih 50,67 milijardi dolara. Slobodan novčani tok Microsoft-a smanjen je za 27 odsto i iznosio je 18,63 milijarde dolara, ali je za razliku od Alphabet-a ostao pozitivan. Kao rezultat toga, investitori su pozitivno reagovali na rezultate Microsoft-a pa su njegove akcije porasle za 3,6 odsto u predtržišnom trgovanju. Akcije Alphabet-a, međutim, nastavile su silazni trend i nakon zatvaranja berze, uz pad od 10 odsto, što je dodatno naglasilo razliku u performansama između dva tehnološka giganta.

Tržišni kontekst i uticaj na investitore

Ovakvi rezultati pokazuju koliko je slobodan novčani tok važan indikator finansijskog zdravlja kompanija u tehnološkom sektoru. Negativan novčani tok Alphabet-a od 9,07 milijardi dolara ukazuje na veće izazove u upravljanju kapitalnim investicijama i likvidnošću. Istovremeno, iako je Microsoft ostvario niži rezultat od očekivanog, pozitivan novčani tok i dalje ga svrstava među stabilnije kompanije na tržištu. Zbog toga su investitori pokazali veću spremnost da ulože u Microsoft, što se odrazilo na rast njegove akcije. Poređenja radi, Alphabet je zadržao procenu kapitalnih ulaganja na visokom nivou između 195 i 205 milijardi dolara za celu godinu, što podrazumeva nastavak ambicioznih razvojnih planova uprkos trenutnim izazovima sa novčanim tokom.

Širi značaj promena na tržištu akcija

Ova dešavanja još jednom potvrđuju da su kvartalni rezultati i slobodan novčani tok ključni faktori za formiranje vrednosti akcija tehnoloških kompanija. Investitori pažljivo prate ove pokazatelje kako bi procenili rizik i potencijal rasta u uslovima velike konkurencije. Pad vrednosti akcija Alphabet-a od 10,5 odsto može imati dugoročan uticaj na percepciju kompanije na tržištu, posebno u odnosu na Microsoft koji je uspeo da zadrži poverenje tržišta. Na kraju, iako su oba giganta nastavila sa značajnim ulaganjima, razlike u novčanom toku i reakcija investitora jasno ukazuju na važnost efikasnog upravljanja kapitalom i transparentnosti u objavljivanju rezultata. Očekuje se da će naredni kvartali biti ključni za strategije obe kompanije, dok će investitori nastaviti da pomno analiziraju svaki finansijski izveštaj.

Grad Beograd poništio pet javnih poziva za podsticaje, bez objašnjenja sudbine planiranih sredstava za poljoprivredu

Beogradski poljoprivrednici ostali su bez subvencija iz gradskog budžeta u ukupnom iznosu od 533 miliona dinara. Grad Beograd je 28. oktobra 2026. godine zvanično poništio svih pet javnih poziva za podsticaje, a poljoprivrednici nisu dobili objašnjenje o sudbini planiranih sredstava. Odluka dolazi samo dvanaest dana nakon objavljivanja konačnih rang-lista za dodelu subvencija, što je izazvalo nezadovoljstvo među korisnicima koji su već investirali u mehanizaciju očekujući povraćaj dela novca.

Poništenje javnih poziva i posledice za poljoprivrednike

Konačne rang-liste za subvencije objavljene su 16. oktobra, a pojedini poljoprivrednici su nakon toga kupili traktore i priključne mašine računajući na povraćaj sredstava. Međutim, samo nekoliko dana kasnije, dobili su obaveštenje da novca za subvencije neće biti. Gradska uprava je potom 28. oktobra donela zvaničnu odluku o poništavanju svih pet javnih poziva, uključujući sredstva za nabavku traktora, priključnih mašina, podršku u stočarstvu, voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu i pčelarstvu.

533 miliona dinara planiranih za podsticaje bez jasne sudbine

Prema rebalansu finansijskog plana gradskog Sekretarijata za poljoprivredu iz decembra 2025. godine, za pet programa podsticaja bilo je predviđeno ukupno 533 miliona dinara. Od toga, 174 miliona dinara namenjeno je nabavci traktora, 144 miliona priključnim mašinama, 118 miliona stočarstvu, 56 miliona voćarstvu, povrtarstvu i ratarstvu, a 41 milion pčelarstvu. Iako je novac bio planiran, iz Grada nije objašnjeno da li su sredstva ostala na raspolaganju, preraspodeljena ili potrošena na druge namene. Ova situacija posebno pogađa one koji su već platili punu cenu opreme, jer refundacija od strane Grada može iznositi do 80 odsto vrednosti investicije, odnosno najviše 500.000 dinara za priključne mašine ili do milion dinara za traktore.

Nedostatak transparentnosti i mogućnost štete za proizvođače

Grad Beograd ima pravo da poništi javne pozive ako za to postoje opravdani razlozi, ali takva odluka zahteva jasno obrazloženje. S obzirom na to da poništenje dolazi nakon objave konačnih rang-lista i ulaganja korisnika, posledice za poljoprivrednike su značajne. U sektoru u kojem podrška može biti presudna za održivost proizvodnje, izostanak transparentnosti dodatno narušava poverenje u institucionalnu podršku. Štaviše, poljoprivrednici su ostali bez mogućnosti da planiraju buduće investicije na osnovu gradskih programa, dok se status budžetskih sredstava i dalje ne zna. Ovakva situacija pokazuje koliko je važno da javni pozivi i odluke o podsticajima budu praćeni jasnim pravilima i pravovremenim informacijama za korisnike.