Prema navodima kompanije, nova fabrika u Teksasu proizvodiće čipove za više Musk-ovih projekata, vremenski okvir nije objavljen

Elon Musk je 23. marta 2026. najavio planove za izgradnju velike fabrike za proizvodnju poluprovodničkih čipova pod nazivom Terafab u Ostinu, Teksas. Objavu je pratio javni nastup u kojem su predstavljeni osnovni ciljevi projekta, a prema navodima Musk-a, fabrika će snabdevati čipovima više njegovih kompanija, uključujući Tesla, SpaceX i xAI.

U izlaganju je Musk naveo da će Terafab biti zajednički poduhvat ovih preduzeća i da je cilj proizvodnja čipova koji su neophodni za razvoj električnih vozila, svemirskih letelica i robotskih sistema. Musk je naglasio da trenutno njegove kompanije koriste čipove drugih proizvođača, ali da je namera da Terafab omogući sopstvenu proizvodnju potrebnih komponenti.

Kompanija Tesla je putem zvaničnog naloga na društvenim mrežama saopštila da fabrika planira da dostigne kapacitet od 1 teravata čipova godišnje. U saopštenju se navodi da bi to predstavljalo veću proizvodnju nego što trenutno ostvaruju svi svetski proizvođači čipova zajedno, kao i da se prema procenama taj odnos neće promeniti ni do 2030. godine. Precizan vremenski okvir za početak proizvodnje nije naveden.

Musk je istakao i tehničke karakteristike planirane fabrike, navodeći da bi Terafab trebalo da omogući brzu iteraciju i unapređenje dizajna čipova. Prema njegovim rečima, fabrika će imati sve potrebne kapacitete za izradu, testiranje i poboljšavanje memorijskih i logičkih elemenata, kao i izradu fotomaski, koje predstavljaju šablone za nanošenje elektronskih kola na silicijum.

U javnoj prezentaciji Musk je naveo da je inspiraciju za projekat delimično pronašao u naučno-fantastičnoj literaturi. Cilj projekta je, kako je rekao, stvaranje uslova da se koncepti iz naučne fantastike pretvore u stvarnost. Musk je projekat Terafab opisao kao “najveći poduhvat u izgradnji čipova do sada”.

Nezavisni izvori nisu potvrdili detalje o planiranim kapacitetima i tehničkim specifikacijama fabrike. Za sada nema informacija o partnerima iz drugih industrija niti o mogućem uticaju na globalno tržište poluprovodnika. Musk i kompanije nisu objavili dodatne informacije o investicijama ili rokovima završetka izgradnje.

Vojni organi sprovode istragu nakon što su građani prijavili snažan prasak, preliminarno utvrđeno da je u pitanju dron

U noći između nedelje i ponedeljka oko 03:04 časova, u oblasti Varenos na jugozapadu Litvanije došlo je do eksplozije neidentifikovanog objekta koji je potom pao u jezero Lavisas, saopštila je litvanska vojska. Prema zvaničnim navodima, preliminarni podaci ukazuju da je reč o dronu u kojem su pronađeni motor sa unutrašnjim sagorevanjem i metalni delovi.

Lokalni stanovnici su prethodno prijavili zvuk letećeg objekta, nakon čega je usledio snažan prasak. Na mestu incidenta aktiviran je plan reagovanja u vanrednim situacijama “SKYDAS”. Major Gintautas Ciunis iz litvanske vojske izjavio je da dron nije registrovan radarima i da još nije potvrđeno odakle je poleteo, ali da se pretpostavlja da je stigao iz pravca Belorusije zbog blizine granice.

“Naravno, veoma smo blizu beloruske granice. Iako još nismo sproveli istragu, najverovatnija pretpostavka je da je došao iz te zemlje… Možemo da potvrdimo da takvu oznaku nisu zabeležili glavni radari litvanskih oružanih snaga, koji prate vazdušni prostor zemlje. Ratno vazduhoplovstvo trenutno još uvek proverava podatke”, izjavio je Ciunis.

Dodao je da istražitelji nisu pronašli eksploziv, ali da to ne isključuje mogućnost njegovog postojanja. Pristup mestu eksplozije je otežan zbog topljenja leda na jezeru, a radovi bi mogli biti nastavljeni narednog dana.

Premijerka Litvanije Inga Ruginjene zakazala je za sutra u 10 časova sastanak Komisije za nacionalnu bezbednost, na kojem će biti predstavljene sve okolnosti ovog incidenta. Zvaničnici su naveli da za sada nema opasnosti po bezbednost građana u oblasti Varenos, dok istraga i dalje traje, a ostaci objekta još nisu izvučeni iz jezera.

Premijerka Đorđa Meloni i ministar pravde Karlo Nordio izjavili da poštuju volju naroda, izlaznost 58,9 odsto

Građani Italije odbili su predloženu reformu pravosuđa na referendumu održanom širom zemlje, prema skoro konačnim rezultatima bez glasova iz inostranstva. Opcija “protiv” osvojila je oko 54 odsto glasova, dok je “za” podržalo 46 odsto birača, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Referendum je održan 15.06.2024. godine u svim regionima Italije, a izlaznost je iznosila oko 58,9 odsto. Opcija “za” pobedila je u tri regiona – Lombardiji, Venetu i Furlaniji-Julijskoj krajini, dok je većina ostalih regiona glasala protiv reforme. U velikim gradovima kao što su Rim, Milano i Torino, većinu je takođe odnela opcija “protiv”, sa najubedljivijim rezultatom u Napulju, gde je više od 75 odsto birača glasalo protiv predloženih promena.

Predložena reforma predviđala je razdvajanje karijera sudija i tužilaca, koji trenutno prolaze zajednički sistem izbora i obuke, kao i uspostavljanje dodatnih tela za upravljanje tužilaštvom i disciplinske postupke. Izmene su uključivale i uvođenje sistema žrebanja za izbor većine članova ključnih pravosudnih tela, umesto dosadašnjeg načina izbora, sa ciljem smanjenja međusobnog uticaja i političkih pritisaka.

Premijerka Đorđa Meloni izjavila je u video-poruci da vlada poštuje odluku građana i da će nastaviti da radi sa odgovornošću i odlučnošću u interesu države. “Italijani su odlučili i mi poštujemo tu odluku. Nastavićemo dalje, kao i uvek, sa odgovornošću, odlučnošću i poštovanjem prema narodu i Italiji”, istakla je Meloni.

Ministar pravde Karlo Nordio takođe je izjavio da sa poštovanjem prihvata rezultat referenduma, naglasivši da je cilj reforme bio da se obezbedi nepristrasnost sudstva. “Prihvatamo odluku građana sa poštovanjem”, naveo je Nordio, dodajući da će vlada nastaviti da radi u interesu države i ispunjava dat mandat.