Irska zavisi od poslovanja tri američke kompanije, više od trećine zaposlenih vezano za strane investitore

Irska je prema izveštaju Irskog fiskalnog savetodavnog veća postala ekonomija koja previše zavisi od poslovanja nekoliko američkih multinacionalnih kompanija. Strane firme, pre svega iz tehnološkog i farmaceutskog sektora, odgovorne su za čak 87% ukupnog poreza na dobit u zemlji. Ova zavisnost od američkog kapitala, poznata kao ekonomija vilenjaka, znači da irski budžet i ekonomska stabilnost zavise od poslovnih odluka samo nekoliko korporacija.

BDP po stanovniku i realna slika ekonomije

Prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda, BDP po glavi stanovnika u Irskoj biće ove godine iznad 140.000 dolara. Ipak, ekonomski analitičari smatraju da je ovaj indikator prenaduvan zbog prisustva stranih kompanija. Termin „ekonomija vilenjaka“, koji je upotrebio nobelovac Pol Krugman, opisuje situaciju kada ogromni kapital multinacionalki prolazi kroz irske bilanse, ali bez stvarnog uticaja na životni standard građana.
Da bi prikazala realniju sliku, irsko Ministarstvo finansija koristi modifikovani bruto nacionalni dohodak (GNI), koji pokazuje da je ekonomija Irske do 40% slabija od onoga što zvanični BDP sugeriše.

Poreski prihodi i koncentracija rizika

Najvažniji poreski prihod Irske dolazi od poreza na dobit, koji je decenijama bio na niskih 12,5%. To je privuklo kompanije kao što su Apple, Microsoft i Eli Lilly, koje su otvorile svoja evropska sedišta u Dablinu. Prema najnovijem izveštaju IFAC-a, samo tri američke kompanije obezbeđuju gotovo polovinu ukupnog državnog prihoda od korporativnog poreza. Ova koncentracija donosi značajan finansijski rizik, jer bi odlazak samo jedne od ovih firmi mogao ozbiljno da ugrozi budžet i funkcionisanje javnog sektora.

Zapošljavanje i uticaj na tržište rada

Američke firme trenutno direktno zapošljavaju više od 300.000 ljudi u Irskoj, što čini više od 12% ukupne radne snage. Pored toga, veliki broj lokalnih firmi, advokatskih kancelarija, agencija i ugostitelja indirektno zavisi od poslovanja ovih multinacionalnih kompanija. Kao rezultat, više od trećine zaposlenih u zemlji na neki način zavisi od stranog kapitala.
Ova situacija je dodatno aktuelizovana povratkom Donalda Trampa na čelo Bele kuće i politikom „Amerika na prvom mestu“, što je pojačalo strah od mogućeg povlačenja američkih investicija.

Implikacije za javne finansije i budućnost

Javna potrošnja u Irskoj, uključujući zdravstvo, obrazovanje i socijalna davanja, direktno zavisi od poslovanja tri velike američke kompanije. Zbog toga Fiskalno savetodavno veće upozorava da bi svaki potez upravnih odbora u SAD mogao da ima dramatične posledice po irsku ekonomiju. Iako su strane direktne investicije dovele do privremenog prosperiteta, Irska se danas suočava sa rizikom da postane „zarobljenik“ sopstvenog modela rasta.
Analitičari ističu da bi diversifikacija izvora prihoda i jačanje domaćeg sektora mogli smanjiti zavisnost od nekoliko multinacionalnih kompanija i učiniti ekonomiju otpornijom na globalne šokove.

Vrhovna javna tužiteljka nalaže pristup predmetima u svih 87 tužilaštava, uključujući i organizovani kriminal

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izdala je obavezno uputstvo svim tužilaštvima u Srbiji, ukupno njih 87, uključujući i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Uputstvo nalaže da se omogući uvid u sve predmete na zahtev članova Komisije koja je formirana rešenjem od 27. oktobra 2026. godine.

Po novim pravilima, svaki član Komisije, kada pristupi u javno tužilaštvo, ima pravo da dobije uvid u svaki predmet uz precizno individualizovan zahtev. Takođe, tužilaštva su u obavezi da obezbede adekvatne uslove za rad članova Komisije u svojim prostorijama. Na taj način, prema zvaničnom saopštenju, osigurava se transparentnost i pravovremeno praćenje rada svih tužilaštava.

Uvid u sve predmete tužilaštva

Obavezno uputstvo odnosi se na sve predmete, posebno na one koji se vode zbog krivičnih dela protiv života i tela, protiv slobode i prava čoveka i građanina, izbornih prava, privrede, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, službene dužnosti, kao i druge koje Komisija oceni značajnim. Pri tome, praćenje i usmeravanje rada javnih tužilaštava, kao i nadzor nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava, predstavljaju ključni deo nove procedure.

Kao rezultat, cilj ovog uputstva je postizanje veće zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u radu svih javnih tužilaca. Osim toga, ovakva praksa doprinosi jačanju transparentnosti i odgovornosti u sistemu pravosuđa.

Disciplinski prekršaji i značaj za pravosuđe

Neizvršavanje ovog opšteg obaveznog uputstva predstavlja disciplinski prekršaj za svakog tužioca ili rukovodioca tužilaštva. Na taj način, sistem postaje stroži u kontroli sprovođenja zakonskih procedura. Osim toga, ovakva odluka ima direktan uticaj na efikasnost rešavanja predmeta, posebno u oblastima koje su od značaja za društvo i ekonomiju.

Uporedo sa tim, omogućavanje uvida u sve predmete tužilaštva može doprineti većem poverenju javnosti u rad pravosudnih organa. Transparentno postupanje i jasna pravila o nadzoru utiču na unapređenje institucionalnog okvira. Konačno, donošenje ovakvog uputstva od strane Vrhovnog javnog tužioca pokazuje nastojanje da se javnotužilačka funkcija u Srbiji vodi u skladu sa najvišim standardima odgovornosti.

Poljoprivrednici u Srbiji ostvaruju prinose od 5 do 8 tona rena po hektaru, ali ručni rad i otkup ostaju ključni rizici

Proizvodnja rena u Srbiji može doneti prihod od 4.000 do 5.000 evra po hektaru, pokazuju podaci domaćih proizvođača. Prinosi se kreću od pet do osam tona po hektaru, a ulaganja dostižu 5.000 evra, što ovu kulturu čini privlačnom kao alternativu tradicionalnom povrtarstvu.

Poljoprivrednici koji se odluče za ovu proizvodnju suočavaju se s brojnim izazovima. Pre svega, veliki deo troškova odlazi na ručni rad tokom vađenja i pripreme rena. Osim toga, neizvestan otkup i razlike u ceni po klasama znatno utiču na konačnu zaradu. Proizvođači koji plasiraju sirov koren otkupljivačima ili direktno kupcima ostvaruju različite prihode, u zavisnosti od kvaliteta i kanala prodaje.

Troškovi i prinosi po hektaru

Prema iskustvu Branka Ostića iz Manđelosa, ulaganje u jedan hektar rena iznosi između 4.000 i 5.000 evra. Prinos varira od četiri do osam tona, u zavisnosti od uslova i namene. Deo roda koristi se za preradu, dok ostatak može služiti kao sadni materijal.

Konkretna računica pokazuje da poljoprivrednik sa prinosom od pet tona po hektaru i cenom od 400 do 600 dinara po kilogramu može ostvariti značajan bruto prihod. Na primer, Milovan Adžić iz Novog Bečeja prodaje prvu klasu rena po 600 dinara za kilogram, dok je cena druge klase 400 do 500 dinara. Takav prihod zavisi od količine i kvaliteta roda koji zadovoljava standarde otkupljivača.

Uticaj radne snage i tržišta na isplativost

Najveći deo troškova odnosi se na ručni rad, posebno tokom vađenja, čišćenja i sortiranja rena. Milovan Adžić ističe da je oko mesec dana posle sadnje potrebno otkopati svaki koren, ukloniti zaperke i vratiti ga u zemlju. Ovaj posao zahteva značajnu radnu snagu, a proizvođači sa sopstvenom porodicom imaju povoljniju računicu u poređenju sa onima koji angažuju sezonske radnike.

Pored toga, klimatski uslovi i dostupnost radnika mogu otežati pravovremeno vađenje rena, što dodatno povećava rizik. Branko Ostić navodi da vremenske prilike ponekad onemogućavaju ulazak mehanizacije u njivu, što komplikuje proizvodni proces. Tržišna potražnja i otkupna cena takođe variraju, pa visok potencijalni prihod ne garantuje i sigurnu dobit.

Prerada rena i mogućnosti dodatne zarade

Neki poljoprivrednici, poput Milovana Adžića, proširuju poslovanje na preradu i pakovanje rena u tegle. Prerađeni ren na inostranom tržištu može dostići cenu od dva evra za 100 grama, što odgovara maloprodajnoj vrednosti od 20 evra po kilogramu gotovog proizvoda. Ipak, ta vrednost ne predstavlja čistu zaradu proizvođača, jer prerada zahteva dodatna ulaganja i rad.

Zbog toga, kao rezultat, isplativost proizvodnje rena zavisi od više faktora: troškova radne snage, kvaliteta roda, sigurnosti otkupa i mogućnosti prerade. Iako tržište postoji i cene mogu biti visoke, proizvođači moraju pažljivo planirati ulaganja i procenjivati rizike kako bi ostvarili dobit.