Vrhovna javna tužiteljka nalaže pristup predmetima u svih 87 tužilaštava, uključujući i organizovani kriminal

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izdala je obavezno uputstvo svim tužilaštvima u Srbiji, ukupno njih 87, uključujući i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Uputstvo nalaže da se omogući uvid u sve predmete na zahtev članova Komisije koja je formirana rešenjem od 27. oktobra 2026. godine.

Po novim pravilima, svaki član Komisije, kada pristupi u javno tužilaštvo, ima pravo da dobije uvid u svaki predmet uz precizno individualizovan zahtev. Takođe, tužilaštva su u obavezi da obezbede adekvatne uslove za rad članova Komisije u svojim prostorijama. Na taj način, prema zvaničnom saopštenju, osigurava se transparentnost i pravovremeno praćenje rada svih tužilaštava.

Uvid u sve predmete tužilaštva

Obavezno uputstvo odnosi se na sve predmete, posebno na one koji se vode zbog krivičnih dela protiv života i tela, protiv slobode i prava čoveka i građanina, izbornih prava, privrede, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, službene dužnosti, kao i druge koje Komisija oceni značajnim. Pri tome, praćenje i usmeravanje rada javnih tužilaštava, kao i nadzor nad sprovođenjem opštih obaveznih uputstava, predstavljaju ključni deo nove procedure.

Kao rezultat, cilj ovog uputstva je postizanje veće zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u radu svih javnih tužilaca. Osim toga, ovakva praksa doprinosi jačanju transparentnosti i odgovornosti u sistemu pravosuđa.

Disciplinski prekršaji i značaj za pravosuđe

Neizvršavanje ovog opšteg obaveznog uputstva predstavlja disciplinski prekršaj za svakog tužioca ili rukovodioca tužilaštva. Na taj način, sistem postaje stroži u kontroli sprovođenja zakonskih procedura. Osim toga, ovakva odluka ima direktan uticaj na efikasnost rešavanja predmeta, posebno u oblastima koje su od značaja za društvo i ekonomiju.

Uporedo sa tim, omogućavanje uvida u sve predmete tužilaštva može doprineti većem poverenju javnosti u rad pravosudnih organa. Transparentno postupanje i jasna pravila o nadzoru utiču na unapređenje institucionalnog okvira. Konačno, donošenje ovakvog uputstva od strane Vrhovnog javnog tužioca pokazuje nastojanje da se javnotužilačka funkcija u Srbiji vodi u skladu sa najvišim standardima odgovornosti.

Poljoprivrednici u Srbiji ostvaruju prinose od 5 do 8 tona rena po hektaru, ali ručni rad i otkup ostaju ključni rizici

Proizvodnja rena u Srbiji može doneti prihod od 4.000 do 5.000 evra po hektaru, pokazuju podaci domaćih proizvođača. Prinosi se kreću od pet do osam tona po hektaru, a ulaganja dostižu 5.000 evra, što ovu kulturu čini privlačnom kao alternativu tradicionalnom povrtarstvu.

Poljoprivrednici koji se odluče za ovu proizvodnju suočavaju se s brojnim izazovima. Pre svega, veliki deo troškova odlazi na ručni rad tokom vađenja i pripreme rena. Osim toga, neizvestan otkup i razlike u ceni po klasama znatno utiču na konačnu zaradu. Proizvođači koji plasiraju sirov koren otkupljivačima ili direktno kupcima ostvaruju različite prihode, u zavisnosti od kvaliteta i kanala prodaje.

Troškovi i prinosi po hektaru

Prema iskustvu Branka Ostića iz Manđelosa, ulaganje u jedan hektar rena iznosi između 4.000 i 5.000 evra. Prinos varira od četiri do osam tona, u zavisnosti od uslova i namene. Deo roda koristi se za preradu, dok ostatak može služiti kao sadni materijal.

Konkretna računica pokazuje da poljoprivrednik sa prinosom od pet tona po hektaru i cenom od 400 do 600 dinara po kilogramu može ostvariti značajan bruto prihod. Na primer, Milovan Adžić iz Novog Bečeja prodaje prvu klasu rena po 600 dinara za kilogram, dok je cena druge klase 400 do 500 dinara. Takav prihod zavisi od količine i kvaliteta roda koji zadovoljava standarde otkupljivača.

Uticaj radne snage i tržišta na isplativost

Najveći deo troškova odnosi se na ručni rad, posebno tokom vađenja, čišćenja i sortiranja rena. Milovan Adžić ističe da je oko mesec dana posle sadnje potrebno otkopati svaki koren, ukloniti zaperke i vratiti ga u zemlju. Ovaj posao zahteva značajnu radnu snagu, a proizvođači sa sopstvenom porodicom imaju povoljniju računicu u poređenju sa onima koji angažuju sezonske radnike.

Pored toga, klimatski uslovi i dostupnost radnika mogu otežati pravovremeno vađenje rena, što dodatno povećava rizik. Branko Ostić navodi da vremenske prilike ponekad onemogućavaju ulazak mehanizacije u njivu, što komplikuje proizvodni proces. Tržišna potražnja i otkupna cena takođe variraju, pa visok potencijalni prihod ne garantuje i sigurnu dobit.

Prerada rena i mogućnosti dodatne zarade

Neki poljoprivrednici, poput Milovana Adžića, proširuju poslovanje na preradu i pakovanje rena u tegle. Prerađeni ren na inostranom tržištu može dostići cenu od dva evra za 100 grama, što odgovara maloprodajnoj vrednosti od 20 evra po kilogramu gotovog proizvoda. Ipak, ta vrednost ne predstavlja čistu zaradu proizvođača, jer prerada zahteva dodatna ulaganja i rad.

Zbog toga, kao rezultat, isplativost proizvodnje rena zavisi od više faktora: troškova radne snage, kvaliteta roda, sigurnosti otkupa i mogućnosti prerade. Iako tržište postoji i cene mogu biti visoke, proizvođači moraju pažljivo planirati ulaganja i procenjivati rizike kako bi ostvarili dobit.

Negativno mišljenje DRI zbog neiskazanih 61 milion kvadrata i objekata vrednih više od 5 milijardi evra

Grad Beograd nije u svojim poslovnim knjigama evidentirao zemljište procenjeno na čak 603,24 milijarde dinara (više od 5 milijardi evra), upozorila je Državna revizorska institucija u izveštaju za 2025. godinu. Prema nalazima revizora, zbog ovoga je vrednost prirodne imovine značajno umanjena, a negativno mišljenje dato je i zbog neiskazanih objekata i opreme.

Nepravilnosti u evidenciji zemljišta i objekata

Osim što zemljište nije evidentirano, najmanje 100 zgrada, dva stadiona i 24 garaže, ukupne površine preko 56.000 kvadratnih metara, takođe nisu zavedeni u knjigama Grada. Revizori su utvrdili da za 56 od ukupno 167 katastarskih opština u okviru 17 gradskih opština nije unet nijedan kvadratni metar zemljišta. U preostalih 111 opština podaci su nepotpuni. Kao rezultat toga, razlika između površine na kojoj Grad ima upisano pravo javne svojine i one koja je evidentirana iznosi najmanje 61 milion kvadratnih metara.

Finansijske posledice i dodatni problemi

Zbog neknjiženih zgrada i građevinskih objekata vrednost ove imovine umanjena je najmanje za 6,7 milijardi dinara. Takođe, vrednost nekretnina i opreme nije iskazana u punom iznosu, jer prema izveštaju DRI, fali još najmanje 9,77 milijardi dinara. Revizori ističu da ovakve nepravilnosti u evidenciji imovine povećavaju rizik od njenog gubitka i dovode u pitanje tačnost finansijskih izveštaja Grada.

Dodatni nalazi i preporuke DRI

DRI je uočila propuste i u radu Sekretarijata za saobraćaj. Popisna komisija nije utvrdila stvarne količine 13 laptopova i 21 mobilnog telefona, a biciklistička staza u Nemanjinoj ulici evidentirana je u komadima, umesto u metrima. Sekretarijat za imovinske i pravne poslove nije sproveo popis imovine u skladu sa propisima ni na kraju 2025. godine. Kao rezultat, DRI upozorava da nepostojanje precizne evidencije zemljišta i objekata otežava upravljanje javnom imovinom i može imati dugoročne posledice za finansijsku stabilnost Grada. Problemi u evidenciji imovine Beograda ukazuju na potrebu za unapređenjem procesa upravljanja i kontrole, kako bi budžetska sredstva bila pravilno prikazana i korišćena. Ovakve nepravilnosti mogu uticati na planiranje investicija i transparentnost javnih finansija, što je ključno za održiv razvoj lokalne samouprave.