Poljoprivrednici u Srbiji ostvaruju prinose od 5 do 8 tona rena po hektaru, ali ručni rad i otkup ostaju ključni rizici

Proizvodnja rena u Srbiji može doneti prihod od 4.000 do 5.000 evra po hektaru, pokazuju podaci domaćih proizvođača. Prinosi se kreću od pet do osam tona po hektaru, a ulaganja dostižu 5.000 evra, što ovu kulturu čini privlačnom kao alternativu tradicionalnom povrtarstvu.

Poljoprivrednici koji se odluče za ovu proizvodnju suočavaju se s brojnim izazovima. Pre svega, veliki deo troškova odlazi na ručni rad tokom vađenja i pripreme rena. Osim toga, neizvestan otkup i razlike u ceni po klasama znatno utiču na konačnu zaradu. Proizvođači koji plasiraju sirov koren otkupljivačima ili direktno kupcima ostvaruju različite prihode, u zavisnosti od kvaliteta i kanala prodaje.

Troškovi i prinosi po hektaru

Prema iskustvu Branka Ostića iz Manđelosa, ulaganje u jedan hektar rena iznosi između 4.000 i 5.000 evra. Prinos varira od četiri do osam tona, u zavisnosti od uslova i namene. Deo roda koristi se za preradu, dok ostatak može služiti kao sadni materijal.

Konkretna računica pokazuje da poljoprivrednik sa prinosom od pet tona po hektaru i cenom od 400 do 600 dinara po kilogramu može ostvariti značajan bruto prihod. Na primer, Milovan Adžić iz Novog Bečeja prodaje prvu klasu rena po 600 dinara za kilogram, dok je cena druge klase 400 do 500 dinara. Takav prihod zavisi od količine i kvaliteta roda koji zadovoljava standarde otkupljivača.

Uticaj radne snage i tržišta na isplativost

Najveći deo troškova odnosi se na ručni rad, posebno tokom vađenja, čišćenja i sortiranja rena. Milovan Adžić ističe da je oko mesec dana posle sadnje potrebno otkopati svaki koren, ukloniti zaperke i vratiti ga u zemlju. Ovaj posao zahteva značajnu radnu snagu, a proizvođači sa sopstvenom porodicom imaju povoljniju računicu u poređenju sa onima koji angažuju sezonske radnike.

Pored toga, klimatski uslovi i dostupnost radnika mogu otežati pravovremeno vađenje rena, što dodatno povećava rizik. Branko Ostić navodi da vremenske prilike ponekad onemogućavaju ulazak mehanizacije u njivu, što komplikuje proizvodni proces. Tržišna potražnja i otkupna cena takođe variraju, pa visok potencijalni prihod ne garantuje i sigurnu dobit.

Prerada rena i mogućnosti dodatne zarade

Neki poljoprivrednici, poput Milovana Adžića, proširuju poslovanje na preradu i pakovanje rena u tegle. Prerađeni ren na inostranom tržištu može dostići cenu od dva evra za 100 grama, što odgovara maloprodajnoj vrednosti od 20 evra po kilogramu gotovog proizvoda. Ipak, ta vrednost ne predstavlja čistu zaradu proizvođača, jer prerada zahteva dodatna ulaganja i rad.

Zbog toga, kao rezultat, isplativost proizvodnje rena zavisi od više faktora: troškova radne snage, kvaliteta roda, sigurnosti otkupa i mogućnosti prerade. Iako tržište postoji i cene mogu biti visoke, proizvođači moraju pažljivo planirati ulaganja i procenjivati rizike kako bi ostvarili dobit.

Negativno mišljenje DRI zbog neiskazanih 61 milion kvadrata i objekata vrednih više od 5 milijardi evra

Grad Beograd nije u svojim poslovnim knjigama evidentirao zemljište procenjeno na čak 603,24 milijarde dinara (više od 5 milijardi evra), upozorila je Državna revizorska institucija u izveštaju za 2025. godinu. Prema nalazima revizora, zbog ovoga je vrednost prirodne imovine značajno umanjena, a negativno mišljenje dato je i zbog neiskazanih objekata i opreme.

Nepravilnosti u evidenciji zemljišta i objekata

Osim što zemljište nije evidentirano, najmanje 100 zgrada, dva stadiona i 24 garaže, ukupne površine preko 56.000 kvadratnih metara, takođe nisu zavedeni u knjigama Grada. Revizori su utvrdili da za 56 od ukupno 167 katastarskih opština u okviru 17 gradskih opština nije unet nijedan kvadratni metar zemljišta. U preostalih 111 opština podaci su nepotpuni. Kao rezultat toga, razlika između površine na kojoj Grad ima upisano pravo javne svojine i one koja je evidentirana iznosi najmanje 61 milion kvadratnih metara.

Finansijske posledice i dodatni problemi

Zbog neknjiženih zgrada i građevinskih objekata vrednost ove imovine umanjena je najmanje za 6,7 milijardi dinara. Takođe, vrednost nekretnina i opreme nije iskazana u punom iznosu, jer prema izveštaju DRI, fali još najmanje 9,77 milijardi dinara. Revizori ističu da ovakve nepravilnosti u evidenciji imovine povećavaju rizik od njenog gubitka i dovode u pitanje tačnost finansijskih izveštaja Grada.

Dodatni nalazi i preporuke DRI

DRI je uočila propuste i u radu Sekretarijata za saobraćaj. Popisna komisija nije utvrdila stvarne količine 13 laptopova i 21 mobilnog telefona, a biciklistička staza u Nemanjinoj ulici evidentirana je u komadima, umesto u metrima. Sekretarijat za imovinske i pravne poslove nije sproveo popis imovine u skladu sa propisima ni na kraju 2025. godine. Kao rezultat, DRI upozorava da nepostojanje precizne evidencije zemljišta i objekata otežava upravljanje javnom imovinom i može imati dugoročne posledice za finansijsku stabilnost Grada. Problemi u evidenciji imovine Beograda ukazuju na potrebu za unapređenjem procesa upravljanja i kontrole, kako bi budžetska sredstva bila pravilno prikazana i korišćena. Ovakve nepravilnosti mogu uticati na planiranje investicija i transparentnost javnih finansija, što je ključno za održiv razvoj lokalne samouprave.

Tokom oktobra ovlašćeni menjači prodali su građanima 571,6 miliona evra, dok je prodajni kurs evra dostigao 118,9 dinara u pojedinim menjačnicama

Narodna banka Srbije saopštila je da su menjačnice u oktobru uspešno pokrile povećanu tražnju za evrima. Prema najnovijim podacima, menjači su prodali ukupno 571,6 miliona evra građanima, dok su otkupili 515,3 miliona evra. Neto prodaja evra iznosila je 56,3 miliona evra.

U nekim menjačnicama prodajni kurs evra dostigao je 118,9 dinara. Zvanični prodajni kurs Narodna banka Srbije utvrdila je na 118,3 dinara, što predstavlja blagi rast u odnosu na prethodnih deset dana kada je kurs iznosio 118,2 dinara. S obzirom na ovakve promene, povećana tražnja za evrom postala je tema u javnosti, naročito među građanima koji su tražili devize za lične potrebe.

Povećana tražnja za evrima i uloga banaka

Tokom oktobra, banke su ovlašćenim menjačima isporučile oko 40,27 miliona evra. Na taj način, bankarski sektor je značajno doprineo urednom snabdevanju devizama. Samo u jednom danu, u ponedeljak, menjačnice su prodale 26,2 miliona evra, dok su istovremeno otkupile 23,4 miliona evra. Prosečan kupovni kurs za evro koji su menjačnice primenjivale tog dana iznosio je 116,83 dinara, a prosečan prodajni kurs bio je 118,51 dinar. Ovlašćeni menjači su tog dana od banaka kupili 4,75 miliona evra.

Kao rezultat ovakvih tokova, tržište deviza u Srbiji nastavilo je da funkcioniše bez zastoja, pri čemu su potrebe građana za evrima bile potpuno zadovoljene. S druge strane, banke i menjači su održali stabilnost snabdevanja i sprečili veće oscilacije kursa na tržištu.

Stabilnost deviznog tržišta i reakcija regulatora

Zvanično iz Narodna banka Srbije navode da tržište funkcioniše uredno, a građani mogu bez poteškoća da obave menjačke transakcije. „To potvrđuje da devizno tržište funkcioniše uredno i da građani mogu da obave menjačke transakcije u skladu sa svojim potrebama. Narodna banka Srbije nastaviće da pažljivo prati sva kretanja i da, u skladu sa svojim mandatom, preduzima odgovarajuće mere radi očuvanja stabilnosti i poverenja u domaću valutu“, navodi se u saopštenju.

Povećana tražnja za evrima u menjačnicama pokazuje koliko su poremećaji i neizvesnosti na valutnom tržištu brzo prepoznati od strane građana. Ipak, zbog kontinuirane saradnje banaka i menjača, kao i intervencija centralne banke, devizne potrebe stanovništva tokom oktobra bile su uredno zadovoljene. Ovakva situacija dodatno osnažuje poverenje u domaći finansijski sistem, pri čemu Narodna banka Srbije ostaje ključni garant stabilnosti kursa i deviznog tržišta.