Premijerka Sanae Takaiči sazvala je hitan sastanak zbog napadnutih servera i ugroženih ličnih podataka miliona korisnika.

Vlada Japana održala je hitan sastanak povodom napad u Japanu na servere kompanije GMO Internet Group, čime su ugrožene lične informacije miliona ljudi. Premijerka Sanae Takaiči okupila je ključne članove vlade kako bi razmotrili mere za odgovor na ovaj sajber-napad i curenje podataka, što je već dovelo do finansijskih gubitaka.

Kompanija GMO Internet Group zatražila je tokom vikenda od vlade da preduzme aktivne mere sajber-odbrane. Hakeri su napali servere ove kompanije, a posledice su već postale vidljive. Prema saopštenju, napad u Japanu mogao bi imati ozbiljan uticaj na bezbednost korisnika i stabilnost internet infrastrukture.

Detalji hakerskog napada i reakcija vlade

Prema informacijama, napad je potencijalno ugrozio 26.739 servera povezanih sa korisničkim trgovačkim računima u više od 70 brokerskih kuća i drugih kompanija u Japanu i inostranstvu. Prvi izveštaji pokazuju da su pojedini korisnici usluga za trgovanje devizama pretrpeli gubitke veće od milion jena (oko 5.700 evra) zbog neovlašćenih transakcija na njihovim računima.

Kihara, visoki zvaničnik vlade, izjavio je da policija, Ministarstvo odbrane i Japanske snage samoodbrane procenjuju da li treba primeniti mere neutralizacije pristupa. Te mere omogućavaju upad u server napadača kako bi se onesposobila pretnja, ali je istakao da bi komentarisanje konkretnog odgovora moglo otkriti strategiju vlade.

Izvinjenje i apel kompanije GMO Internet Group

Izvršni direktor GMO Internet Group Masatoši Kumagai izvinio se korisnicima zbog propusta u zaštiti podataka. “Sada je trenutak da kroz saradnju javnog i privatnog sektora zaštitimo Japan i internet”, napisao je Kumagai. On je upozorio da bi ignorisanje ovog incidenta moglo dovesti do ugrožavanja šire društvene infrastrukture, pozivajući se na novi Zakon o aktivnoj sajber-odbrani.

Kumagai je naglasio da je internet, prema njegovoj proceni, na ivici kolapsa, i da je ovo prilika da zakon, koji je stupio na snagu 1. oktobra, postane delotvoran u zaštiti imovine građana.

Šta predviđa novi zakon o sajber-bezbednosti?

Japanski parlament usvojio je zakon u maju 2025. godine s ciljem da podigne sajber-bezbednost na nivo zapadnih zemalja. Zakon predviđa mogućnost neutralizacije pristupa, što znači da vlada može sprečiti sajber-napade direktno na njihovom izvoru, čime se pretnje eliminišu pre nego što izazovu veću štetu. Ove mere sada su u fokusu vlade posle napad u Japanu, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.

Vlada Japana ističe da će u saradnji sa svim relevantnim institucijama nastaviti da prati situaciju i razvija mere zaštite građana i infrastrukture od sajber-pretnji. Očekuje se da će narednih dana biti donete konkretne odluke o daljim koracima.

Nova pravila o uvozu iz Kine u hemijskom, mašinskom i sektoru nameštaja mogu biti predstavljena 2027. godine.

Evropska unija planira da od početka 2027. godine uvede nova ograničenja uvoza iz Kine, najviše u oblastima hemijske industrije, nameštaja i mašina. Kako je objavljeno, ova mera bi mogla uključiti uvozne kvote ili dodatne carine, a cilj je da se zaustavi dalji rast trgovinskog deficita Unije sa Kinom, koji je prošle godine dostigao 360 milijardi evra.

Evropska komisija razmatra da predlog novih ograničenja na uvoz iz Kine predstavi već u prvom tromesečju 2027. godine. Za sada nije doneta konačna odluka o tome kako će mere izgledati, ali prema dostupnim informacijama, razmatraju se mehanizmi zaštite koji bi omogućili Uniji da ograniči uvoz iz pojedinih sektora kada dođe do naglog rasta isporuka na evropsko tržište.

Planirane mere i sektori na koje bi mogle da utiču

Prema trenutnim planovima, ograničenja uvoza iz Kine mogla bi biti usmerena na sektore hemijske industrije, proizvodnje nameštaja i mašinske opreme. Evropska komisija, prema anonimnim izvorima, razmatra mogućnost uvođenja količinskih ograničenja ili carinskih kvota. Ovo bi značilo da bi carine važile samo za robu uveženu iznad unapred utvrđenog obima, dok bi deo uvoza ispod te granice bio oslobođen dodatnih nameta.

Ove mere deo su šire strategije Evropske unije usmerene na zaštitu evropskih proizvođača od jeftine kineske robe, ali i na smanjenje trgovinskog deficita. Evropski proizvođači ističu da rast uvoza iz Kine ugrožava domaću proizvodnju i radna mesta, dok otežan pristup evropskih kompanija kineskom tržištu dodatno komplikuje trgovinske odnose između Brisela i Pekinga.

Motivi i dalji koraci Evropske unije

Cilj novih ograničenja uvoza iz Kine je, pre svega, jačanje konkurentnosti evropske industrije i smanjenje zavisnosti od kineskih proizvoda. Evropska komisija planira da tokom konsultacija sa državama članicama i kinom dodatno precizira koji sektori će biti obuhvaćeni i kakav će biti konkretan oblik ograničenja.

Međutim, važno je napomenuti da su svi planovi još u fazi razmatranja, pa se mogu dogoditi promene pre nego što mere stupe na snagu. U međuvremenu, evropska javnost i privrednici prate razvoj situacije, jer bi nova pravila mogla značajno uticati na tokove robe i poslovanje u više sektora privrede.

Na kraju, očekuje se da će Evropska komisija u narednim godinama voditi intenzivne razgovore sa svim relevantnim stranama pre nego što nove mere o ograničenju uvoza iz Kine budu formalno predstavljene i eventualno usvojene.

Bivši američki predsednik izjavio da ne želi veze sa Norveškom jer nije dobio Nobelovu nagradu, iako je, prema njegovim rečima, okončao rat.

Na nedavnom predizbornom skupu u Mičigenu, Donald Tramp ponovo je izazvao pažnju izjavom o odnosu sa Norveškom i dodeli Nobelove nagrade. On je istakao da ne želi da ima bilo kakve veze sa Oslom jer nije dobio Nobelovu nagradu za mir, iako, kako tvrdi, ima zasluge za okončanje ratova. Prema njegovim rečima, Norveška je “pogana zemlja” zbog odluke Nobelovog komiteta.

Tramp je tokom obraćanja okupljenima naveo da nije spreman na saradnju sa Norveškom, upravo zbog toga što, kako kaže, nije nagrađen za svoje napore u međunarodnoj politici. Pritom je podsetio da je okončao rat, ali da je Nobelova nagrada za mir 2025. godine otišla drugoj osobi.

Marija Korina Mačado i Nobelova nagrada

Tokom sastanka u Beloj kući u januaru ove godine, Marija Korina Mačado, liderka venecuelanske opozicije i dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, uručila je Trampu svoju medalju. On je preneo da mu je Mačado lično dala svoj primerak nagrade, rekavši: “Ne mogu da verujem da sam je dobila. Ova nagrada treba da pripadne predsedniku Trampu.” Tramp je to ocenio kao lep gest, ističući da mu je to ostalo u posebnom sećanju.

Nobelov komitet, sa sedištem u Oslu, dva puta je zaobišao Trampa pri dodeli ove prestižne nagrade. Godine 2025. nagrada je dodeljena Mariji Korini Mačado, dok je 2026. pripala južnoafričkoj pravnici Navi Pilaj za njen doprinos miru i međunarodnom pravu.

Trampove tvrdnje o miru i reakcije

Donald Tramp više puta je isticao da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir. On je tvrdio da je sprečio veliki broj sukoba širom sveta tokom svog mandata. Međutim, Nobelov komitet nije prepoznao te napore na način na koji je Tramp očekivao, što je dodatno uticalo na njegov stav prema Norveškoj i Oslu.

Ove izjave dolaze u trenutku kada se u međunarodnoj javnosti i dalje vodi rasprava o kriterijumima za dodelu Nobelove nagrade za mir, kao i o ulozi političara i komiteta u tom procesu. Trampova izjava o Norveškoj dodatno je izazvala komentare u javnosti, posebno s obzirom na važnost odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se Trampov stav prema Norveškoj i Nobelovoj nagradi odraziti na dalji tok njegove političke kampanje i međunarodne odnose.