Prvi slučaj infekcije Shamonda virusom kod čoveka otkriven je u Francuskoj, a stručnjaci istražuju kako je do zaraze došlo

Prvi slučaj infekcije Shamonda virusom kod čoveka prijavljen je početkom oktobra u Francuskoj. Ova vest je izazvala zabrinutost i pitanja o potencijalnim zdravstvenim rizicima, posebno među ženama sa oslabljenim imunitetom. Iako je virus do sada poznat kao uzročnik bolesti kod životinja, pre svega goveda, sada se istražuje da li može predstavljati opasnost i za ljude. Preminuli pacijent iz Francuske imao je ozbiljna hronična oboljenja, pa lekari još utvrđuju da li je Shamonda virus bio glavni uzrok smrti ili je doprinosio komplikacijama.

Međutim, prema rečima stručnjaka, trenutno nema dokaza da se Shamonda virus lako prenosi među ljudima. Zdravstvene institucije ističu da je najveći rizik prisutan kod osoba sa slabijim imunitetom, kao što su žene na terapiji ili sa hroničnim bolestima. Takođe, zaraženi pacijent iz Francuske najverovatnije je dobio infekciju nakon uboda zaražene mušice tokom boravka u ruralnom području gde je virus bio prisutan među životinjama. Ipak, istraživači i dalje analiziraju sve okolnosti ovog slučaja.

Kako se širi Shamonda virus kod ljudi i životinja

Zapravo, Shamonda virus pripada grupi virusa koje prenose sitne mušice koje se hrane krvlju. Virus je prvi put izolovan kod goveda u Nigeriji 1965. godine, a kasnije se pojavio i kod konja, ovaca i alpaka u Africi i Aziji. U Evropi se među životinjama proširio tek prethodnog leta. Za sada, nema potvrđenih slučajeva prenošenja između ljudi. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti navodi: „Još nije utvrđeno da li je Shamonda virus bio direktan uzrok smrti ili je samo pogoršao postojeće zdravstvene probleme kod pacijenta.”

Šta infekcija znači za žene i širu populaciju

Do danas nije prijavljen nijedan novi slučaj Shamonda virusa kod ljudi u Evropi. Zbog toga zdravstvene vlasti ističu da ne postoji povećan rizik za širu populaciju. Međutim, osobe sa oslabljenim imunitetom, uključujući žene koje boluju od hroničnih bolesti ili su na terapiji, treba da budu opreznije tokom boravka u prirodi. Kod životinja se infekcija manifestuje povišenom temperaturom, prolivom, smanjenjem mlečnosti i problemima sa reprodukcijom. Klinička slika kod ljudi još nije jasno definisana, jer je ovo prvi potvrđen slučaj. Štaviše, ne postoji vakcina ni specifičan lek protiv ovog virusa.

Praktične preporuke i saveti za zaštitu

Pre svega, preporučuje se korišćenje zaštitnih mreža protiv insekata, nošenje odeće dugih rukava i upotreba repelenata tokom boravka u prirodi ili na mestima sa mnogo mušica. Pored toga, žene sa oslabljenim imunitetom treba posebno da obrate pažnju na pojavu neobičnih simptoma, kao što su visoka temperatura, dugotrajan umor ili neobjašnjivi osipi nakon boravka napolju.

Dr Ana Petrović, infektolog, objašnjava: „Zasad nema razloga za paniku, ali je važno da budemo informisani o novim infektivnim bolestima, posebno ako putujemo ili boravimo u ruralnim područjima gde cirkulišu virusi među životinjama.”

Na kraju, ako primetite simptome kao što su povišena temperatura ili dugotrajan umor nakon boravka u prirodi, obavezno se obratite svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Nedostatak sna, dugo sedenje i način konzumiranja kafe mogu poremetiti balans glukoze kod žena

Mnoge žene u Srbiji suočavaju se sa izazovima regulacije šećera u krvi, a nova saznanja pokazuju da tri svakodnevne navike utiču na šećer u krvi više od slatkiša. Pre svega, problem povišenog šećera u krvi često se vezuje za ishranu, ali stručnjaci ističu da na ovaj proces snažno utiču i životne navike. Zbog toga žene svih uzrasta treba da obrate pažnju na kvalitet sna, količinu vremena provedenog u sedenju i način na koji piju kafu.

Nedostatak sna može značajno uticati na šećer u krvi. Kada žene redovno odlaze kasno na spavanje ili imaju neredovan san, njihov organizam gubi sposobnost da pravilno reguliše glukozu (šećer u krvi). Kao rezultat, ne samo da se osećaju umorno, već im je povećana i želja za nezdravim namirnicama. Osim toga, smanjuje se osetljivost na insulin (hormon koji reguliše nivo šećera), što dodatno komplikuje situaciju.

Dugotrajno sedenje može povećati rizik od povišenog šećera

Savremeni stil života često podrazumeva sate provedene za računarom ili ispred televizora. Međutim, kada mišići miruju, oni troše manje glukoze, pa nivo šećera u krvi može porasti. Štaviše, čak i kratka šetnja od 10 do 15 minuta posle obroka može značajno poboljšati kontrolu glukoze. Zbog toga, preporučuje se da žene tokom dana povremeno ustanu i razgibaju se, bez obzira na to koliko su zauzete.

Način konzumiranja kafe utiče na šećer u krvi

Za mnoge žene kafa je nezaobilazan deo svakog dana. Ipak, ono što dodaju u kafu, kao što su šećer ili zaslađeni sirupi, može dodatno povećati nivo glukoze. Takođe, kod nekih žena čak i sam kofein može privremeno uticati na osetljivost na insulin. Na kraju, reakcija organizma na kafu se razlikuje kod svake osobe, što znači da bi žene sa dijabetesom ili predijabetesom (stanje kada je šećer povišen, ali nije još bolest) trebalo da prate kako im telo reaguje na ovu naviku i da se posavetuju sa lekarom.

Praktični saveti za stabilan šećer u krvi

Zapravo, male promene u svakodnevnom životu mogu doprineti boljoj kontroli šećera u krvi. Pre svega, redovan i kvalitetan san pomaže organizmu da bolje koristi insulin. Osim toga, redovno ustajanje i kraće šetnje tokom dana mogu smanjiti rizik od naglih skokova šećera. Konačno, važno je obratiti pažnju na to čime se zaslađuje kafa i izbegavati preteranu upotrebu zaslađenih dodataka.

Dr Ana Marinković, specijalista endokrinologije, naglašava: „Kvalitetan san, redovno kretanje i pažljiv izbor dodataka u napicima su tri ključna faktora za regulaciju šećera kod žena.“ Na kraju, svaka žena koja ima poteškoće sa regulacijom šećera u krvi treba da se obrati svom lekaru za tačnu dijagnozu i individualizovani savet.

Iskustvo jednog bračnog para iz Severne Karoline pokazuje važnost ranog otkrivanja raka dojke kod oba pola.

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena, ali zapravo rak dojke može pogoditi i muškarce. Iskustvo porodice Elis iz Severne Karoline pokazuje koliko je važno da svi obrate pažnju na svoje zdravlje. Pre svega, ovaj bračni par suočio se sa dijagnozom kod oba supružnika, u razmaku od nekoliko godina. Prvo je Mici Elis 2009. godine saznala da ima rak dojke. Nakon što je prošla kroz tretmane, bolest se vratila četiri godine kasnije. Ona je tada, uz podršku porodice, ponovo prošla kroz operaciju i radioterapiju. Na kraju, uspela je da se izbori sa bolešću.

Kako su prepoznali rak dojke kod oba supružnika

U međuvremenu, 2016. godine, njen suprug Stiv Elis primetio je kvržicu na levoj dojci. U početku nije mislio da je reč o ozbiljnom problemu. Ipak, zahvaljujući iskustvu svoje supruge, odlučio je da potraži lekarsku pomoć. Kao rezultat, i kod njega su lekari dijagnostikovali rak dojke. Ova priča pokazuje koliko je važno prepoznati simptome na vreme. Rak dojke kod muškaraca je redak, ali moguć, jer i muškarci imaju malo tkiva dojke.

Simptomi raka dojke kod žena i muškaraca

Rak dojke može se manifestovati kao kvržica, promena oblika ili boje kože, ili iscedak iz bradavice. Osim toga, svaka nova ili neobična promena zahteva pažnju. I kod žena i kod muškaraca, simptomi često izgledaju slično. Zbog toga je važno obratiti pažnju na sve promene i ne odlagati pregled. Pre svega, rana dijagnoza povećava šanse za uspešno lečenje.

Podrška porodice i značaj ranog otkrivanja

Porodica Elis ističe koliko je podrška bila presudna tokom borbe sa bolešću. „Napipao sam malu kvržicu i mislio sam da je to nešto što dolazi sa godinama. Međutim, Mici me je ohrabrila da proverim“, rekao je Stiv. Zbog toga je odlučio da ne ignoriše simptome. Mici dodaje: „Naša spasonosna okolnost bila je što je bolest otkrivena rano. Imali smo mogućnosti lečenja i nadu.“ Njihovo iskustvo podseća sve žene da redovno obavljaju samopreglede i kontrole. Takođe, važno je da i muškarci znaju da nisu izuzeti od ovog rizika.

Važni saveti za žene i njihove porodice

Rak dojke kod muškaraca je redak, ali ne i nemoguć. Simptomi mogu biti diskretni, a često se zanemaruju. Na kraju, najvažnije je redovno proveravati svoje telo i obratiti se lekaru kod svake sumnjive promene. Mici poručuje: „Ako Stiv može da utiče makar na jednog muškarca da ode na pregled, a ja da ohrabrim jednu ženu da proveri svoje zdravlje, sve što smo prošli dobiće dublji smisao.“

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.