Korisnici kartice ostvaruju 20% popusta na osiguranje domaćinstva i dodatne pogodnosti na putno osiguranje do oktobra 2027.

DDOR osiguranje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nastavljaju saradnju kroz program Penzionerska kartica, omogućavajući penzionerima širom Srbije posebne pogodnosti na osiguranje u periodu od 1. oktobra 2026. do 1. oktobra 2027. godine. Zahvaljujući ovoj inicijativi, penzioneri mogu ostvariti 20% popusta na osiguranje domaćinstva „Moja kućica“ i jedan gratis dan putničkog zdravstvenog osiguranja za putovanja u trajanju od 7 do 30 dana. Program Penzionerska kartica pruža dodatnu finansijsku sigurnost i povoljnije uslove, što je važan korak u unapređenju kvaliteta života najstarijih građana.

Penzionerska kartica omogućava značajne benefite

Pre svega, pravo na Penzionerska kartica imaju svi penzioneri i korisnici prava iz sistema PIO. Osim toga, kartica donosi brojne benefite kod različitih partnera širom Srbije. Kao rezultat, penzioneri dobijaju priliku da obezbede sigurnost svog doma i putovanja pod povoljnijim uslovima. Pogodnosti važe za ugovaranje polisa do 1. oktobra 2027, dok polise mogu trajati do 30. septembra 2028. godine. Na taj način, korisnici ostvaruju dugoročnu zaštitu imovine i zdravlja po pristupačnijim cenama.

DDOR nastavlja razvoj programa za penzionere

Kao kompanija sa dugom tradicijom u sektoru osiguranja, DDOR potvrđuje posvećenost unapređenju bezbednosti i finansijske zaštite penzionera. Takođe, kroz nastavak programa Penzionerska kartica, DDOR podiže standarde u pristupu osiguranju za najstariju populaciju. Ova inicijativa ima za cilj da olakša svakodnevni život penzionera i pruži im sigurnost u različitim životnim situacijama. S obzirom na rastuće potrebe za specijalizovanim proizvodima, ovakav vid podrške ima poseban značaj za tržište osiguranja u Srbiji. Program Penzionerska kartica tako ostaje primer saradnje privatnog i javnog sektora u korist najugroženijih grupa stanovništva.

Rast od 6,3 odsto na godišnjem nivou najviši od marta 2022, Federalne rezerve pod pritiskom novih odluka

Proizvođačke cene u SAD zabeležile su rast od 1,3 odsto u septembru, što predstavlja najbrži mesečni skok od marta 2022. godine, saopštio je američki Biro za statistiku rada. Na godišnjem nivou, proizvođačke cene u SAD porasle su 6,3 odsto. Za rast je najviše zaslužan nagli skok troškova energije, što dodatno komplikuje odluke Federalnih rezervi o monetarnoj politici.

Proizvođačke cene u SAD pod uticajem energenata

Indeks proizvođačkih cena (PPI) porastao je 1,3 odsto u odnosu na avgust, dok je na godišnjem nivou rast iznosio 6,3 odsto. Ovi rezultati premašili su očekivanja analitičara i ukazuju na snažne inflatorne pritiske u američkoj privredi. Cene fizičkih proizvoda porasle su 2,6 odsto, što je najviša mesečna stopa od kada se ovaj podatak beleži od decembra 2009. godine. Glavni pokretač ovog rasta bio je skok cena energije, koja je poskupela 10,8 odsto. Više od 80 odsto ukupnog mesečnog povećanja cena robe povezano je sa skupljim energentima. S druge strane, cene robe bez hrane i energije zabeležile su skromniji rast od 0,3 odsto. Cena benzina porasla je 20,3 odsto, dok su dizel, avionsko gorivo, sirova nafta i električna energija za domaćinstva takođe zabeležili rast.

Inflacija i implikacije za Federalne rezerve

Međutim, pritisci nisu ograničeni samo na energente. Cene usluga u SAD porasle su 0,8 odsto tokom septembra. Troškovi transporta i skladištenja povećani su za 3,4 odsto. Kao rezultat, ova kretanja mogu se preneti i na druge sektore privrede, poput poljoprivrede, prehrambene industrije i distribucije. Prema oceni Bil Adams, glavnog američkog ekonomiste banke Fifth Third Commercial Bank, rast cena stočne hrane, uključujući kukuruz, seno i uljarice, može dovesti do viših cena mesa naredne godine. Dan pre objave podataka o proizvođačkim cenama saopšteno je da su potrošačke cene u SAD u septembru porasle 3,7 odsto na godišnjem, odnosno 0,6 odsto na mesečnom nivou. Oba ključna pokazatelja inflacije ostala su iznad cilja Federalnih rezervi od dva odsto. Ukupna maloprodaja u SAD porasla je 0,8 odsto u septembru, na 745 milijardi dolara prema podacima američkog Biroa za popis stanovništva. Ovaj podatak nije prilagođen inflaciji, pa rast delom može predstavljati efekat viših cena goriva i robe, a ne nužno veću količinu kupovine.

Izjave i potezi Federalnih rezervi

Uprkos ponovnom jačanju inflatornih pritisaka, zvaničnici Federalnih rezervi ne najavljuju hitno povećanje kamatnih stopa. Potpredsednica Feda za nadzor Mišel Boumen izjavila je da centralna banka ima vremena da prati ekonomske i finansijske pokazatelje pre donošenja odluka o daljim merama. Predstavnici Feda sada se suočavaju sa izazovom: potrebno je suzbiti inflaciju, ali i izbeći nepotrebno usporavanje privredne aktivnosti. Nagli rast cena energenata dodatno otežava balansiranje između rasta i stabilnosti. Viši troškovi poslovanja i života mogu uticati na potrošače, ali ne moraju biti praćeni proporcionalnim rastom proizvodnje ili potrošnje.

Širi kontekst i posledice za američku privredu

Proizvođačke cene u SAD i dalje su ključni indikator inflacionih kretanja, jer utiču na lanac snabdevanja i konačne cene za potrošače. Rast troškova energije može imati lančane efekte, od transportnih i logističkih usluga do prehrambene industrije. Ovakve promene zahtevaju pažljivu analizu svih sektora privrede i mogu uticati na odluke investitora i poslovnog sektora. U narednom periodu, pažnja tržišta biće usmerena na reakciju Federalnih rezervi i potencijalne promene monetarne politike, u zavisnosti od budućih inflacionih pokazatelja.

Nova pravila ograničavaju gotovinska plaćanja u Evropskoj uniji, identifikacija obavezna od 3.000 evra, izuzeci za privatne transakcije

Evropska unija će od 10. jula 2027. godine primenjivati nova pravila koja uvode ograničenje gotovinskog plaćanja na 10.000 evra za trgovce i pružaoce usluga. Ova mera deo je šireg paketa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ograničenje gotovinskog plaćanja predviđeno je za sve poslovne transakcije koje uključuju trgovce, dok privatne transakcije između fizičkih lica nisu automatski obuhvaćene novim pravilima.

Ograničenje gotovinskog plaćanja u Evropskoj uniji

Prema novim propisima, trgovci i pružaoci usluga u Evropskoj uniji više neće moći da prihvate gotovinske iznose od 10.000 evra ili više u jednoj transakciji. Ova ograničenja imaju za cilj da smanje mogućnost zloupotrebe gotovine za nezakonite aktivnosti. S druge strane, izuzeci su predviđeni za plaćanja između fizičkih lica koja ne obavljaju profesionalnu ili poslovnu delatnost, što znači da privatna kupoprodaja neće automatski biti ograničena.

Obavezna identifikacija i dodatna pravila

Osim navedenog ograničenja, nova pravila nalažu trgovcima obuhvaćenim regulativom o sprečavanju pranja novca da od kupaca zahtevaju proveru identiteta za svaku gotovinsku transakciju u iznosu od najmanje 3.000 evra. To podrazumeva da će kupci morati da pokažu lični dokument, čak i ako plaćaju manje od maksimalnog limita od 10.000 evra. Međutim, ova obaveza ne odnosi se na svaku kupovinu veću od 3.000 evra, već samo na one trgovce koji podležu propisima o sprečavanju pranja novca.

Izuzeci i nacionalne razlike u primeni

Važno je napomenuti da pojedine države članice Evropske unije već imaju strožija ograničenja i niže limite za gotovinska plaćanja. Te zemlje će imati mogućnost da zadrže svoje postojeće propise i nakon što nova pravila stupe na snagu. Ograničenje gotovinskog plaćanja od 10.000 evra uvodi jedinstvenu gornju granicu za poslovne transakcije na nivou cele Evropske unije, ali ne znači ukidanje gotovine kao sredstva plaćanja. Pravila će važiti samo u državama članicama EU, dok Srbija i dalje primenjuje sopstvene propise o gotovinskom poslovanju i sprečavanju pranja novca. Kao rezultat, nova ograničenja neće automatski uticati na gotovinska plaćanja u Srbiji, ali će imati značajan efekat na poslovanje kompanija i trgovaca koji posluju u EU. Očekuje se da će mere doprineti transparentnijem poslovanju i smanjenju finansijskog kriminala širom Evropske unije.