Pad deviznih rezervi prati povećanu tražnju za devizama zbog uvoza energenata i tržišnih kretanja, dok rezerve zlata dostižu rekord

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju septembra iznosile 29,8 milijardi evra. Time su devizne rezerve na kraju meseca niže za 946,2 miliona evra u odnosu na avgust. Neto devizne rezerve, koje predstavljaju bruto rezerve umanjene za obavezne rezerve banaka i dug prema Međunarodnom monetarnom fondu, iznosile su 25,5 milijardi evra, što je pad od 769,8 miliona evra u odnosu na prethodni mesec.

Ovaj iznos deviznih rezervi omogućava pokrivenost novčane mase M1 od 152,4 odsto i pokriva 6,7 meseci uvoza robe i usluga. To je, prema standardima, više nego dvostruko iznad granice koja se smatra adekvatnom za pokrivenost uvoza deviznim rezervama. Prema saopštenju NBS, odliv iz deviznih rezervi desio se prvenstveno zbog izmirenja deviznih obaveza države u iznosu od 400,2 miliona evra, kao i zbog intervencija na deviznom tržištu kroz neto prodaju deviza od 230 miliona evra.

Devizne rezerve na kraju septembra i efekat tržišta

NBS navodi da je od neto prodaje 380 miliona evra u septembru, na rezerve efektuirano 320 miliona evra odliva. Prodaja od 60 miliona evra koja je zaključena krajem meseca biće evidentirana kao odliv tokom oktobra. Prodaja deviza u drugoj polovini septembra bila je posledica povećane tražnje za devizama, pre svega radi uvoza energenata, odnosno nafte, po visokim cenama usled tenzija na Bliskom istoku. Istovremeno, prilivi u devizne rezerve tokom septembra ostvareni su kroz upravljanje rezervama, donacije i druge izvore, u ukupnom neto iznosu od 65,5 miliona evra.

Pored toga, tržišni efekti imali su negativan uticaj u iznosu od 381,5 miliona evra. To je rezultat smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 8,5 odsto, dok je jačanje dolara prema evru od 2,3 odsto delovalo u suprotnom smeru. Rezerve zlata, kao deo deviznih rezervi, na kraju septembra dostigle su rekordnih 55.142,3 kilograma, u vrednosti od 6,5 milijardi evra, što predstavlja 21,9 odsto bruto deviznih rezervi.

Povećanje zlatnih rezervi i kretanje dinara

Količina zlata u rezervama povećana je za 150,5 kilograma, kupovinom 12 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Ziđin koper. Međutim, vrednost zlatnih rezervi u septembru smanjena je za 427,7 miliona evra zbog tržišnih faktora. Od početka godine, kupljeno je 2,6 tona zlata na domaćem tržištu, pa je ukupna vrednost zlatnih rezervi porasla za 335,7 miliona evra, uz gotovo neutralan tržišni efekat tokom tog perioda.

Obim trgovine devizama na međubankarskom tržištu iznosio je 432,4 miliona evra u septembru, dok je od početka godine dosegao 6,9 milijardi evra. Tokom septembra, dinar je nominalno oslabio prema evru za 0,1 odsto, dok je od početka godine zabeleženo ukupno slabljenje od 0,2 odsto.

NBS je na međubankarskom tržištu neto prodala 380 miliona evra u septembru kako bi odgovorila na povećanu tražnju domaćih kompanija za devizama za uvoz energenata. Od početka godine, ukupna neto prodaja NBS na ovom tržištu iznosi 475 miliona evra u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

U 76 država posluje 3.300 zdravstvenih zadruga, dok u Srbiji dominiraju poljoprivredne i socijalne zadruge

Zdravstveno zadrugarstvo u svetu okuplja više od 100 miliona domaćinstava kroz 3.300 aktivnih organizacija u 76 država, dok Srbija gotovo da nema takav model udruživanja. Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, u Srbiji trenutno postoji 2.900 aktivnih zadruga, od kojih su tri petine poljoprivredne, dok su zdravstvene zastupljene minimalno.

Rast zdravstveno zadružnih modela u svetu

Samo u Italiji, prema podacima Međunarodne organizacije zdravstvenih zadruga (IHCO), posluje 6.756 zdravstvenih zadruga sa više od 233.000 zaposlenih. Ove zadruge nude širok spektar usluga, uključujući primarnu zdravstvenu zaštitu, preventivne programe, rehabilitaciju, zaštitu mentalnog zdravlja, telemedicinu, stomatološke usluge i promociju zdravlja. U mnogim zemljama zdravstvene zadruge predstavljaju važan deo javnog sistema, naročito u segmentima gde je potrebna veća dostupnost i prevencija.

Izazovi i regulatorne prepreke u Srbiji

U Srbiji, iako važeći Zakon o zadrugama formalno dozvoljava osnivanje zdravstvenih zadruga, ne postoji poseban regulatorni okvir u zdravstvenom zakonodavstvu koji bi omogućio njihov razvoj i održivo funkcionisanje. Dr Milorad Stamenović, naučni saradnik i globalni rukovodilac projekta u kliničkim ispitivanjima u Nici, pokrenuo je Inicijativu za ponovno uspostavljanje zdravstvenih zadruga u Srbiji. On ističe da je potrebno dopuniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zadrugama, kao i doneti podzakonska akta koja bi uredila licenciranje, standarde kvaliteta, način finansiranja i ugovaranje usluga sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Potencijal i značaj za domaće zdravstvo

Starenje stanovništva, porast hroničnih bolesti i nedostatak zdravstvenih radnika, naročito u ruralnim sredinama, ukazuju na potrebu za razvojem modela kao što su zdravstvene zadruge. Prema rečima Stamenovića, „uloga zdravstvenih zadruga ne bi bila da zamene domove zdravlja ili bolnice, već da popune praznine između javnog i privatnog sektora, posebno gde građani najteže dolaze do usluga“. On predlaže postepeno uvođenje pilot-projekata u lokalnim samoupravama, kako bi se procenila održivost i uticaj na kvalitet zdravstvene zaštite.

Oslonac na više izvora finansiranja

Iskustva iz sveta pokazuju da nijedan uspešan model zdravstvenih zadruga ne počiva isključivo na članarinama ili javnim sredstvima. Održiva finansijska konstrukcija podrazumeva kombinaciju više izvora, uključujući članarine, javna sredstva i plaćene usluge. Takođe, zadruge mogu doprineti ravnomernijoj dostupnosti zdravstvenih usluga i unapređenju preventivnih programa. Konačno, stručna javnost ukazuje da bi Srbija, uz regulativne izmene, mogla da razvije model zdravstvenog zadrugarstva koji odgovara lokalnim potrebama i demografskim izazovima.

Federalne rezerve beleže rast kašnjenja sa otplatom, dok prihodi i imovina rastu, ali nejednako po grupama

Svaka peta američka porodica kasni sa otplatom dugova, dostigavši nivo zabeležen poslednji put 2010. godine, prema istraživanju koje su objavile Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država. Krajem 2025. godine, skoro 20 odsto američkih domaćinstava nije izmirilo svoje obaveze na vreme, što je najveći procenat od perioda oporavka nakon velike finansijske krize iz 2008. godine. Ovo pogoršanje sposobnosti otplate dugova beleži se uprkos tome što prihodi i neto imovina domaćinstava rastu, ističu Federalne rezerve.

Rast dugova i struktura kašnjenja sa otplatom

Prema zvaničnim podacima, udeo porodica koje kasne sa otplatom dugova porastao je sa oko 12 odsto u 2022. godini na gotovo 20 odsto u 2025. Više od osam odsto domaćinstava kasnilo je sa isplatom obaveza najmanje dva meseca, što je značajno povećanje u poređenju sa pet odsto iz 2022. godine. Kao rezultat, povećano je i opterećenje dugovima: 8,6 odsto porodica troši više od 40 odsto svojih prihoda na otplatu duga, dok je taj procenat u 2022. iznosio 6,5 odsto. Ovo je najviši nivo zabeležen od 2013. godine.

Prihodi i imovina rastu, ali ne za sve grupe

Slika finansijskog zdravlja američkih domaćinstava nije ujednačena. Realni medijalni porodični prihod porastao je za sedam odsto između 2022. i 2025. godine, dostigavši 82.200 dolara. Medijalna neto imovina povećana je za dva odsto, na 215.900 dolara, dok je prosečna neto imovina dostigla 1,24 miliona dolara, što predstavlja rast od sedam odsto. Međutim, ovaj rast nije ravnomerno raspoređen. Dok su domaćinstva sa osobom starijom od 75 godina na čelu ostvarila snažan rast prihoda, domaćinstva u grupi od 35 do 44 godine zabeležila su pad prihoda od 25 odsto. Federalne rezerve objašnjavaju ovaj pad slabijim kapitalnim dobicima u toj starosnoj grupi. Udeo domaćinstava sa vlasništvom nad nekretninom ostao je stabilan, oko 66 odsto, dok je medijalna neto vrednost stambene imovine porasla sa 218.900 na 230.000 dolara. Učešće u penzionim planovima blago je povećano na oko 65 odsto, a među vlasnicima akcija medijalna vrednost porasla je za 36 odsto, na 77.400 dolara.

Dug američkih domaćinstava dostiže rekordne nivoe

Ukupno zaduženje domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama dostiglo je 18,8 biliona dolara krajem 2025. godine, što je istorijski maksimum. Kašnjenje u otplati studentskih kredita povećano je nakon što je savezna vlada obnovila naplatu rata, dok su kašnjenja kod pojedinih hipotekarnih kredita dostigla nivoe iz 2012. godine. Pored toga, dug po kreditnim karticama ostaje visok. Amerikanci su u drugom kvartalu 2026. godine dugovali 1,26 biliona dolara (bilion je hiljadu milijardi), što je samo malo ispod rekorda od 1,28 biliona dolara iz 2025. godine. Analize pokazuju da su problemi sa otplatom prisutni u svim dohodovnim grupama. Istraživanje Federalnih rezervi, sprovedeno na reprezentativnom uzorku domaćinstava, ukazuje na sve veći raskorak između rasta prihoda i imovine i sposobnosti dela porodica da redovno izmiruje svoje dugove. Ovi trendovi pokazuju značajnu promenu u finansijskom položaju američkih domaćinstava, sa mogućim implikacijama za širu ekonomiju.