Pentagon saopštio da su izvršene pripreme u slučaju odluke o kopnenoj intervenciji, predsednik još nije doneo konačnu odluku

Američko Ministarstvo odbrane preduzelo je opsežne pripreme za eventualno raspoređivanje kopnenih trupa u Iran, saznaje se iz više izvora upoznatih sa trenutnim diskusijama. Prema navodima izvora, visoki vojni komandanti podneli su konkretne zahteve koji imaju za cilj pripremu takvih opcija, dok predsednik Sjedinjenih Američkih Država razmatra naredne korake u kontekstu trenutnih tenzija između SAD, Izraela i Irana.

Razgovori o mogućnosti upotrebe kopnenih snaga vode se unutar Pentagona, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer nisu ovlašćeni da javno govore o ovom pitanju. Nije precizirano pod kojim okolnostima bi predsednik mogao da odobri upotrebu kopnenih trupa na teritoriji Irana.

Na pitanje novinara da li planira slanje trupa, predsednik je izjavio: „Ne, ne šaljem trupe nigde“, ali je potom dodao: „Da i planiram, svakako vam ne bih rekao.“ Ova izjava ostavlja prostor za različite interpretacije, dok zvanične potvrde i dalje nema.

Predstavnici američke Centralne komande (CENTCOM) nisu dali javne komentare povodom informacija o mogućim planovima za raspoređivanje trupa. Zvaničnici iz Pentagona su, prema dostupnim informacijama, izradili više scenarija za potencijalne vojne opcije, uključujući i mogućnost uvođenja kopnenih snaga, ali konačna odluka još nije doneta.

Sukobi između Irana i Sjedinjenih Država, kao i izraelsko-iranski odnosi, već duže vreme izazivaju zabrinutost međunarodne zajednice. U poslednjih nekoliko nedelja zabeležene su brojne diplomatske i vojne aktivnosti koje ukazuju na pojačane tenzije u regionu Bliskog istoka. Pripreme američke strane za moguće raspoređivanje dodatnih snaga deo su šireg odgovora na aktuelnu bezbednosnu situaciju.

Trenutno nije poznato da li će i kada doći do eventualne odluke o upotrebi kopnenih trupa. Izvori ističu da su pripreme deo standardnih vojnih procedura i da ne znače nužno neposrednu odluku o pokretanju operacije. Administracija ostaje uzdržana u vezi sa detaljima planova, a zvanične informacije o daljim koracima nisu objavljene.

Međunarodni posmatrači pažljivo prate razvoj situacije, dok se očekuju nove izjave zvaničnika u narednom periodu. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz izvora bliskih američkoj administraciji.

Izraelska vojska potvrdila više operacija protiv iranskih funkcionera, akcije zasnovane na obaveštajnim podacima

Izraelske vojne snage izvele su više ciljanih operacija tokom aktuelnog sukoba sa Iranom, pri čemu su, prema zvaničnim saopštenjima, eliminisani brojni visoki iranski zvaničnici. Ove akcije, koje su usledile nakon zajedničkih udara Sjedinjenih Država i Izraela na Iran krajem februara, potvrđene su od strane izraelske vojske. Zvaničnici navode da su napadi izvedeni uz korišćenje naprednih obaveštajnih metoda i koordinaciju sa međunarodnim partnerima.

Prema izjavama izraelskih zvaničnika, operacije su usmerene na lica za koja se smatra da su od strateškog značaja za iranske vojne i bezbednosne strukture. Kao što je saopšteno, proces identifikacije ciljeva uključuje dva glavna izvora informacija: lokalne izvore na terenu i elektronsko praćenje, uključujući mobilne i druge vrste komunikacija, kao i satelitsku ili dronsku opservaciju.

Glen Segell, analitičar sa iskustvom u bezbednosnim operacijama, izjavio je da su informatori na terenu ključni, jer omogućavaju precizno lociranje ciljeva. Takođe, elektronski nadzor – putem mobilnih telefona, satelita ili dronova – igra značajnu ulogu u sakupljanju neophodnih podataka. “U slučaju Irana, postoji veliki broj ljudi na terenu koji izveštavaju jedni o drugima”, naveo je Segell.

Segell je dodao da Izrael prikuplja podatke ne samo kroz sopstvenu mrežu, već i u saradnji sa partnerskim državama, među kojima su i susedi Irana, Sjedinjene Države i izvori iz NATO država. Posmatranje komunikacija između drugih zemalja i Irana, poput Rusije, dodatno doprinosi širenju baze obaveštajnih podataka.

Takođe je navedeno da u Iranu deluje više unutrašnjih pokreta otpora, koji doprinose dostavljanju informacija o kretanju osoba i vojnoj opremi. Ove aktivnosti predstavljaju izazov za iranske vlasti, što je, prema tumačenju analitičara, potencijalno nagovešteno i u nedavnim izjavama novog vrhovnog vođe Irana, Ajatolaha Modžtabe Hameneija. On je u javnom obraćanju naglasio značaj suzbijanja aktivnosti unutrašnjih i spoljašnjih protivnika.

Sukobi između Izraela i Irana intenzivirali su se nakon početka vojnih udara krajem februara. Ove događaje prate međunarodni mediji, dok nezavisne potvrde o broju pogođenih lica i detaljima operacija nisu dostupne. Izraelska strana ističe da su sve aktivnosti u skladu sa obaveštajnim procenama i sprovedene u koordinaciji sa partnerskim agencijama.

Norveška princeza Mette-Marit navela je u intervjuu da je tokom susreta sa Epstinom 2013. godine bila izložena manipulaciji, dok tužilaštvo završava suđenje njenom sinu

Norveška princeza Mette-Marit izjavila je da je tokom susreta sa Džefrijem Epstinom 2013. godine u njegovoj rezidenciji u Palm Biču, Florida, bila izložena manipulaciji i obmani, prenose međunarodni mediji. U intervjuu za norveškog javnog emitera, princeza je detaljno govorila o svom iskustvu i navela da se tokom boravka u Epstinovoj kući osećala nesigurno. Ovo je prvi put da su članovi norveške kraljevske porodice javno govorili o vezi princeze sa Epstinom, što je izazvalo pitanja u javnosti, iako princeza nije optužena za bilo kakvo krivično delo.

Intervju je realizovan istog dana kada je završeno suđenje princezinom sinu, Mariusu Borgu Hoibiju, protiv koga je tužilaštvo zatražilo kaznu od sedam godina i sedam meseci zatvora zbog optužbi koje on negira. Presuda se očekuje početkom juna.

Prema navodima princeze, njen prvi susret sa Epstinom dogodio se 2011. godine, a kontakt je nastavljen do 2014. godine. U dokumentima vezanim za slučaj Epstin pominje se više stotina puta ime norveške princeze. Ona je još 2019. godine izrazila žaljenje zbog kontakta sa Epstinom i javno se izvinila zbog situacije u kojoj je dovela kraljevsku porodicu.

Epstin je preminuo 2019. godine u pritvoru, dok je čekao suđenje po optužbama za seksualnu zloupotrebu maloletnih devojaka u Sjedinjenim Američkim Državama. Princeza je u intervjuu naglasila da nije znala za optužbe protiv Epstina tokom njihovih susreta i da je u njegovom društvu viđala samo odrasle osobe, bez prisustva bilo kakvih nezakonitih aktivnosti.

Norveška javnost i dalje prati razvoj događaja u vezi sa ovim slučajem, dok su zvaničnici kraljevske porodice naveli da preduzimaju mere za očuvanje poverenja i transparentnosti. Princeza je ponovila da joj je žao što je, kako je navela, bila “manipulisana i obmanuta” u ovom slučaju.