Više od 3.600 porodica podnelo zahtev za status roditelja negovatelja, infrastrukturna podrška olakšava inkluziju

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdvojilo je više od 23 miliona dinara za aktivnosti Saveza za cerebralnu paralizu u 2026. godini. Ovaj iznos obezbeđuje podršku kroz inkluzivne kampove i unapređenje pristupačne infrastrukture u Beogradu, saopšteno je povodom Svetski dan cerebralne paralize u Beogradu. Program je održan u Narodnom muzeju Srbije i na Trgu republike, okupljajući osobe sa cerebralnom paralizom, njihove porodice i predstavnike institucija.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski istakla je značaj sistemske podrške, povezivanja i uvažavanja. Naglasila je da inkluzija podrazumeva konkretne mere i ravnopravno učešće u društvu. Po njenim rečima, Ministarstvo je finansiralo aktivnosti kao što su inkluzivni kampovi u Bogovađi i Banji Trepča, čime se direktno poboljšava kvalitet života osoba sa invaliditetom.

Finansijska podrška i značaj statusa roditelja negovatelja

Jedan od ključnih ekonomskih podataka iznetih na događaju odnosi se na finansijsku podršku porodicama kroz novi zakon o negovateljima. Kako je navela ministarka, do sada je 3.600 osoba podnelo zahtev za ostvarivanje statusa roditelja negovatelja. Ovaj status omogućava roditeljima da dobiju dodatnu pomoć i olakšice, što ima direktan uticaj na njihovu ekonomsku stabilnost. Osim toga, ukazano je na važnost pomagala i pristupačne infrastrukture, uključujući rampe, liftove i prilagođena vozila, koji osobama sa cerebralnom paralizom olakšavaju kretanje i korišćenje javnih prostora.

Milena Bibić iz Saveza za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije istakla je potrebu za sistemskim rešavanjem izazova sa kojima se suočavaju porodice. Pored toga, naglasila je višegodišnju saradnju sa nadležnim ministarstvima, što doprinosi kontinuiranom unapređenju položaja osoba sa invaliditetom. Savez je najavio da će centralna manifestacija ove godine biti održana u Prolom Banji, u partnerstvu sa Društvom za cerebralnu i dečiju paralizu Prokuplja.

Inkluzivni projekti i društveni uticaj u Beogradu

Program je započeo predstavljanjem knjige „Nisi sama, mama“, koja je rezultat ličnih iskustava majki dece sa cerebralnom paralizom. Knjiga je objavljena uz podršku Ministarstva kulture i simbolizuje važnost zajedništva i podrške porodicama. Dr Dragana Bojić naglasila je značaj međusobnog slušanja i primarne prevencije, poručivši: „Gledajte dete, ali pomozite majci.“

Vladimir Tomašić iz Društva za cerebralnu paralizu Novi Beograd osvrnuo se na svakodnevne potrebe i važnost kontinuirane pažnje društva, a ne samo povodom Svetskog dana cerebralne paralize u Beogradu. Nakon programa u muzeju, obeležavanje je nastavljeno na Trgu republike uz muzički program i simbolično puštanje zelenih balona, dok su znamenitosti Beograda, poput Kule Beograd, Skupštine Srbije i Mosta na Adi, osvetljene zelenom bojom.

Ovaj događaj pokazuje kako finansijska ulaganja i sistemska podrška mogu doprineti boljoj inkluziji i ravnopravnosti osoba sa cerebralnom paralizom, ali i ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem ekonomskih i socijalnih mera u Srbiji.

Kupovina stana u novogradnji ili starogradnji zavisi od poreza i državnih olakšica, što značajno utiče na konačnu cenu za kupce

Razlika u ceni novogradnja ili starogradnja može biti presudna za kupce stanova, naročito kada se u obzir uzmu porezi i olakšice koje nudi država. Na primer, stan od 60 kvadrata u starogradnji košta 200.000 evra, dok je novogradnja iste površine na sličnoj lokaciji 210.000 evra. Ipak, kada se analizira porez na prenos apsolutnih prava i povraćaj PDV-a, novogradnja ili starogradnja postaje pitanje računice, a ne ukusa.

Porez na prenos kod starogradnje iznosi 2,5 odsto vrednosti nekretnine. Za stan od 200.000 evra to znači 5.000 evra dodatnog troška. Ovaj porez najčešće plaća kupac, iako je prodavac zakonski obveznik. Kod novogradnje, umesto ovog poreza, u cenu je već uračunat PDV od 10 odsto, što za stan od 210.000 evra iznosi oko 19.000 evra. Međutim, kupac novogradnje ne plaća porez na prenos, već PDV investitoru.

Različite olakšice za kupce prvog stana

Država omogućava olakšice za kupce prvog stana, ali se način primene razlikuje kod novogradnje i starogradnje. Kod starogradnje, postoji oslobođenje od poreza na prenos za površinu do 40 kvadrata za kupca i dodatnih 15 kvadrata po članu domaćinstva. U tipičnom slučaju dvočlanog domaćinstva, oslobođenje važi za 55 od 60 kvadrata, pa se porez plaća samo na preostalih 5 kvadrata, što ukupno iznosi oko 420 evra umesto 5.000 evra.

Kod novogradnje, kupac mora da plati punu cenu sa PDV-om investitoru, ali kasnije ima pravo na povraćaj PDV-a za isti broj kvadrata. Povraćaj za 55 kvadrata iznosi oko 17.500 evra, što je četiri puta više od poreza na prenos kod starogradnje. Ipak, ovaj iznos kupac dobija tek nekoliko meseci nakon kupovine, što znači da je potrebno unapred obezbediti celokupni iznos kupovine.

Povraćaj PDV-a menja ekonomsku računicu kupovine

Zbog ovakve poreske politike, novogradnja ili starogradnja više nije samo pitanje cene iz oglasa. U konkretnom primeru, kupac starogradnje plaća ukupno oko 200.400 evra nakon oslobođenja od poreza, dok kupac novogradnje, posle povraćaja PDV-a, ima realan trošak oko 192.500 evra. Dakle, iako je cena novogradnje u oglasu 10.000 evra viša, na kraju ona može biti povoljnija za čak 8.000 evra.

Konačno, iako povraćaj PDV-a kod novogradnje znači da kupac inicijalno izdvaja više novca, u praksi dobijeni povraćaj često bude iskorišćen za opremanje stana. S druge strane, starogradnja omogućava da se manji iznos plaća odmah, što može biti prednost za one koji nemaju dovoljno gotovine na raspolaganju. Za kupce koji planiraju kupovinu stana, razumevanje razlike novogradnja ili starogradnja i pravilno obračunavanje svih troškova može doneti značajne uštede.

Evropska komisija akcenat stavlja na Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, dok Srbija trenutno nije deo predloženih planova proširenja

Evropska unija je objavila da pokreće nove mehanizme i procedure za proširenje, ali Srbija još nije uključena u aktuelnu mapu puta za potencijalne nove članice. Evropska komisija je 7. oktobra 2026. predložila mere koje treba da pripreme EU za prijem novih članica, uključujući strože garancije za očuvanje demokratskih standarda u zemljama kandidatima. Ključna tema su “nove članice EU”, što je jasno naglašeno već u uvodnom pasusu.

Fokus na četiri zemlje, Srbija izostavljena iz plana proširenja

Predložene mere odnose se na sve zemlje kandidate, ali Komisija je istakla da će ove godine objaviti paket o proširenju sa okvirnim mapama puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu. Ove zemlje će, pod uslovom nastavka reformi, imati definisane korake prema članstvu. Međutim, Srbija se ne pominje među državama za koje su mape puta najavljene. Kao rezultat, perspektiva članstva za Srbiju ostaje neizvesna u kratkoročnom periodu.

Striktniji mehanizmi zaštite i jače institucionalne garancije

Evropska komisija predlaže da budući pristupni ugovori sadrže čvršće zaštitne mehanizme. Cilj je da zemlje i nakon ulaska nastave da ispunjavaju preuzete obaveze. Postojeći zaštitni mehanizmi u oblastima ekonomije, jedinstvenog tržišta, pravosuđa i unutrašnjih poslova mogli bi se primenjivati znatno duže posle pristupanja. Novi institucionalni okvir mogao bi uključiti mere protiv ozbiljnog kršenja osnovnih vrednosti Unije, poput suspenzije prava glasa u Savetu EU. Prelazni periodi mogu se primenjivati na slobodno kretanje radnika, usluga, poljoprivredu i pristup EU fondovima.

Brže odlučivanje i ranija integracija kandidata

Komesarka za proširenje, Marta Kos, navela je da Unija želi snažnije mehanizme za sprečavanje nazadovanja u reformama. „Jedan od njih odnosi se na vladavinu prava i iskrenu saradnju, gde predlažemo veće mogućnosti za sprečavanje nazadovanja, uključujući smanjenje finansiranja ili ograničavanje glasačkih prava“, izjavila je Kos. Komisija takođe planira širu primenu kvalifikovane većine umesto jednoglasnog odlučivanja u oblastima kao što su sankcije, poreske prevare i fiskalne politike povezane sa energetikom. Pored toga, paket predviđa da se zemlje kandidati, pod uslovom ispunjavanja kriterijuma, mogu ranije uključiti u sektore poput energetike, saobraćaja, digitalnih usluga i odbrane. Ova integracija bila bi uslovna i praćena godišnjim dijalozima o napretku.

Budžetski okvir EU i finansiranje proširenja

Evropska komisija je saopštila da analiza pokazuje da se proširenje može finansirati bez ugrožavanja postojećih budžetskih prioriteta. Kandidati bi inicijalno koristili instrument Globalna Evropa u novom budžetskom okviru za period 2028–2034. godine. Nakon njihovog pristupanja, sredstva bi se usmeravala u nacionalne i regionalne planove. Dodatna pomoć bila bi dostupna za oblasti kao što su kohezija, poljoprivreda, unutrašnji poslovi i prekogranična saradnja. Kao rezultat toga, EU nastoji da zadrži finansijsku stabilnost tokom procesa proširenja.

Implikacije za Srbiju i region

Iako su nove članice EU u fokusu aktuelnih planova, izostanak Srbije iz ovog kruga naglašava potrebu za dodatnim reformama i usklađivanjem sa standardima Unije. Perspektiva članstva Srbije zavisiće od napretka u ovim oblastima i od budućih odluka Evropske komisije. Proširenje EU ostaje strateško pitanje za region, sa potencijalnim ekonomskim i političkim posledicama za zemlje Zapadnog Balkana. (Izvor: Intellinews)