Na funkciji generalnog sekretara od marta 2023. godine, Papadakis vodi UBS kroz digitalizaciju i jačanje finansijske pismenosti

Upravni odbor Udruženja banaka Srbije (UBS) doneo je odluku da Marina Papadakis nastavi da obavlja funkciju generalnog sekretara i tokom drugog trogodišnjeg mandata, saopšteno je na zvaničnom sajtu UBS. Papadakis je na ovoj poziciji od marta 2023. godine.

Tokom prethodnog mandata, UBS je koordinisao proces pristupanja SEPA sistemu sa bankama, pokrenuo regionalni Bankarski samit i sproveo niz kampanja usmerenih na unapređenje finansijske pismenosti i sajber bezbednosti kako banaka, tako i korisnika bankarskih usluga. Udruženje je organizovalo više tradicionalnih stručnih skupova i edukacija u skladu sa Statutom i programskim aktima organizacije.

“Reizbor razumem kao svojevrsno priznanje za sve što je Udruženje uradilo u prethodne tri godine. To je priznanje timu koji vodim, ali i celokupnoj aktivnosti banaka okupljenih u UBS. Istovremeno, reizbor doživljavam i kao ličnu i profesionalnu obavezu da i u naredne tri godine zajedno sa nadležnim državnim institucijama i našim članicama nastavimo, i u ovim izazovnim vremenima, da radimo na daljem jačanju stabilnosti i otpornosti bankarskog sektora, kao i na snaženju poverenja u ovaj sektor. Imajući u vidu proklamovanu misiju Udruženja banaka, ključne teme u narednom periodu biće primena naprednih tehnologija u bankarstvu, informaciona bezbednost i edukacija zaposlenih u bankarskom sektoru i korisnika finansijskih usluga – sadašnjih i budućih”, izjavila je Marina Papadakis.

U narednom periodu, fokus UBS biće na daljoj digitalizaciji, unapređenju informacione bezbednosti i kontinuiranoj edukaciji zaposlenih i korisnika finansijskih usluga, u saradnji sa državnim institucijama i članicama Udruženja.

Ukupan broj stanovnika iznosi 6,87 miliona, a do polovine veka očekuje se smanjenje za 20 odsto

Srbija je u poslednjih dvadeset godina zabeležila smanjenje broja stanovnika za milion, čime je ukupna populacija sada 6,87 miliona, prema podacima iznetim na konferenciji Srpske akademije nauka i umetnosti 20. marta 2026. godine. Prema procenama, do polovine ovog veka očekuje se da broj stanovnika opadne za još jednu petinu.

Demografska kretanja su posledica ekonomskih i društvenih faktora, a ne njihov uzrok, istaknuto je na skupu. Na konferenciji su predstavljeni i podaci da danas svega 3 odsto svetske populacije čine migranti, dok je pre jednog veka mobilnost radne snage bila znatno veća. U svetu trenutno ima blizu 300 miliona međunarodnih migranata, dok je u Kini isti broj unutrašnjih migranata, a svega šest miliona Kineza živi van svoje zemlje.

Unutrašnje migracije u Srbiji su izraženije od međunarodnih, a najveći priliv stanovništva beleže Beograd i Novi Sad, dok su pogranični i planinski regioni u Južnoj i Istočnoj Srbiji, kao i delovi Šumadije i Zapadne Srbije, pogođeni odlaskom mladih. Odliv mladih ljudi između 25 i 34 godine, koji su skoro deset godina mlađi od prosečne starosti stanovništva, dovodi do dodatnog starenja populacije i nižeg fertiliteta u tim regionima u poređenju sa republičkim prosekom.

Žene, posebno one sa sela, češće menjaju prebivalište u potrazi za obrazovanjem i boljim mogućnostima, što u urbanim centrima kao što su Beograd, Novi Sad i Niš dovodi do većeg broja žena nego muškaraca. Demografski stručnjaci ističu da populacione politike koje ne uzimaju u obzir ekonomsku i društvenu realnost imaju minorne efekte, što potvrđuje i situacija u regionu Balkana.

Predsednik Društva demografa Srbije Vladimir Nikitović izjavio je: „Demografski procesi su posledica svih drugih dešavanja u zemlji. Na rast ili opadanje migracija najviše utiču političke i ekonomske promene u društvu.” On je dodao da dosadašnje strategije i sredstva izdvojena za populacione politike daju minimalne rezultate.

Depopulacija je, prema izveštajima, prvenstveno posledica velikih regionalnih razlika i nedovoljne valorizacije domaće radne snage, što se ogleda i u činjenici da se za slabo plaćena fizička zanimanja najčešće angažuju strani radnici.

Poljoprivrednici plaćaju dizel 181 dinar, iz rezervi oslobođeno 40.000 tona nafte i derivata

Vlada Republike Srbije uvela je dodatne mere u sektoru energetike, uključujući novo smanjenje akcize na gorivo za još 40 odsto, čime ukupno smanjenje dostiže 61 odsto, saopšteno je 20. marta 2026. godine. Ove promene znače da će akciza na benzin i dizel iznositi oko 28 dinara umesto dosadašnjih 72, odnosno 74 dinara. Predsednik Aleksandar Vučić istakao je da je zakonsko ograničenje smanjenja 20 odsto, ali je Vlada pronašla način da smanji dodatnih 40 odsto kroz drugi zakon.

Prema izjavama predsednika, država godišnje prihoduje oko dve milijarde evra od akciza na derivate, što predstavlja najveći pojedinačni prihod od akciza. Implementacijom novih mera, budžet će mesečno ostajati bez oko 100 miliona evra, odnosno između 1,2 i 1,3 milijarde evra na godišnjem nivou, ukoliko ovakva situacija potraje. “Gotovo ćemo se odreći naših prihoda državnih da bismo držali ovu cenu i držaćemo je u nedeljama pred nama. Osim ako ne ode nafta na 200. Onda ne znam. Tražićemo rešenje. Gotovo da se u potpunosti odričemo naših prihoda”, naglasio je Vučić.

Smanjenje akcize odnosi se na sve korisnike, dok će poljoprivrednici u narednih sedam dana dizel plaćati 181 dinar po litru, što je 31 dinar manje od redovne cene. Nakon tog perioda, cena može biti povećana najviše do 184 dinara. Dodatna mera Vlade odnosi se na puštanje 40.000 tona nafte i derivata iz državnih rezervi, kako bi se zadovoljile potrebe domaćeg tržišta. Rezerve će biti obnovljene kada se cene na svetskom tržištu stabilizuju na povoljnijem nivou.

Vučić je naglasio da su prihodi od akciza ključni za finansiranje državnih projekata i isplatu plata u sektorima zdravstva, policije i vojske. “To su najviši akcizni prihodi za našu zemlju. Od toga finansiramo puteve, škole, od toga isplaćujemo plate zdravstvenim radnicima, i policiji, i vojsci, i svima drugim”, rekao je predsednik.

Ove mere predstavljaju odgovor na aktuelne izazove na tržištu nafte i rast cena, s ciljem očuvanja stabilnosti cena goriva i podrške domaćoj poljoprivredi.