Kupovina stana u novogradnji ili starogradnji zavisi od poreza i državnih olakšica, što značajno utiče na konačnu cenu za kupce

Razlika u ceni novogradnja ili starogradnja može biti presudna za kupce stanova, naročito kada se u obzir uzmu porezi i olakšice koje nudi država. Na primer, stan od 60 kvadrata u starogradnji košta 200.000 evra, dok je novogradnja iste površine na sličnoj lokaciji 210.000 evra. Ipak, kada se analizira porez na prenos apsolutnih prava i povraćaj PDV-a, novogradnja ili starogradnja postaje pitanje računice, a ne ukusa.

Porez na prenos kod starogradnje iznosi 2,5 odsto vrednosti nekretnine. Za stan od 200.000 evra to znači 5.000 evra dodatnog troška. Ovaj porez najčešće plaća kupac, iako je prodavac zakonski obveznik. Kod novogradnje, umesto ovog poreza, u cenu je već uračunat PDV od 10 odsto, što za stan od 210.000 evra iznosi oko 19.000 evra. Međutim, kupac novogradnje ne plaća porez na prenos, već PDV investitoru.

Različite olakšice za kupce prvog stana

Država omogućava olakšice za kupce prvog stana, ali se način primene razlikuje kod novogradnje i starogradnje. Kod starogradnje, postoji oslobođenje od poreza na prenos za površinu do 40 kvadrata za kupca i dodatnih 15 kvadrata po članu domaćinstva. U tipičnom slučaju dvočlanog domaćinstva, oslobođenje važi za 55 od 60 kvadrata, pa se porez plaća samo na preostalih 5 kvadrata, što ukupno iznosi oko 420 evra umesto 5.000 evra.

Kod novogradnje, kupac mora da plati punu cenu sa PDV-om investitoru, ali kasnije ima pravo na povraćaj PDV-a za isti broj kvadrata. Povraćaj za 55 kvadrata iznosi oko 17.500 evra, što je četiri puta više od poreza na prenos kod starogradnje. Ipak, ovaj iznos kupac dobija tek nekoliko meseci nakon kupovine, što znači da je potrebno unapred obezbediti celokupni iznos kupovine.

Povraćaj PDV-a menja ekonomsku računicu kupovine

Zbog ovakve poreske politike, novogradnja ili starogradnja više nije samo pitanje cene iz oglasa. U konkretnom primeru, kupac starogradnje plaća ukupno oko 200.400 evra nakon oslobođenja od poreza, dok kupac novogradnje, posle povraćaja PDV-a, ima realan trošak oko 192.500 evra. Dakle, iako je cena novogradnje u oglasu 10.000 evra viša, na kraju ona može biti povoljnija za čak 8.000 evra.

Konačno, iako povraćaj PDV-a kod novogradnje znači da kupac inicijalno izdvaja više novca, u praksi dobijeni povraćaj često bude iskorišćen za opremanje stana. S druge strane, starogradnja omogućava da se manji iznos plaća odmah, što može biti prednost za one koji nemaju dovoljno gotovine na raspolaganju. Za kupce koji planiraju kupovinu stana, razumevanje razlike novogradnja ili starogradnja i pravilno obračunavanje svih troškova može doneti značajne uštede.

Evropska komisija akcenat stavlja na Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, dok Srbija trenutno nije deo predloženih planova proširenja

Evropska unija je objavila da pokreće nove mehanizme i procedure za proširenje, ali Srbija još nije uključena u aktuelnu mapu puta za potencijalne nove članice. Evropska komisija je 7. oktobra 2026. predložila mere koje treba da pripreme EU za prijem novih članica, uključujući strože garancije za očuvanje demokratskih standarda u zemljama kandidatima. Ključna tema su “nove članice EU”, što je jasno naglašeno već u uvodnom pasusu.

Fokus na četiri zemlje, Srbija izostavljena iz plana proširenja

Predložene mere odnose se na sve zemlje kandidate, ali Komisija je istakla da će ove godine objaviti paket o proširenju sa okvirnim mapama puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu. Ove zemlje će, pod uslovom nastavka reformi, imati definisane korake prema članstvu. Međutim, Srbija se ne pominje među državama za koje su mape puta najavljene. Kao rezultat, perspektiva članstva za Srbiju ostaje neizvesna u kratkoročnom periodu.

Striktniji mehanizmi zaštite i jače institucionalne garancije

Evropska komisija predlaže da budući pristupni ugovori sadrže čvršće zaštitne mehanizme. Cilj je da zemlje i nakon ulaska nastave da ispunjavaju preuzete obaveze. Postojeći zaštitni mehanizmi u oblastima ekonomije, jedinstvenog tržišta, pravosuđa i unutrašnjih poslova mogli bi se primenjivati znatno duže posle pristupanja. Novi institucionalni okvir mogao bi uključiti mere protiv ozbiljnog kršenja osnovnih vrednosti Unije, poput suspenzije prava glasa u Savetu EU. Prelazni periodi mogu se primenjivati na slobodno kretanje radnika, usluga, poljoprivredu i pristup EU fondovima.

Brže odlučivanje i ranija integracija kandidata

Komesarka za proširenje, Marta Kos, navela je da Unija želi snažnije mehanizme za sprečavanje nazadovanja u reformama. „Jedan od njih odnosi se na vladavinu prava i iskrenu saradnju, gde predlažemo veće mogućnosti za sprečavanje nazadovanja, uključujući smanjenje finansiranja ili ograničavanje glasačkih prava“, izjavila je Kos. Komisija takođe planira širu primenu kvalifikovane većine umesto jednoglasnog odlučivanja u oblastima kao što su sankcije, poreske prevare i fiskalne politike povezane sa energetikom. Pored toga, paket predviđa da se zemlje kandidati, pod uslovom ispunjavanja kriterijuma, mogu ranije uključiti u sektore poput energetike, saobraćaja, digitalnih usluga i odbrane. Ova integracija bila bi uslovna i praćena godišnjim dijalozima o napretku.

Budžetski okvir EU i finansiranje proširenja

Evropska komisija je saopštila da analiza pokazuje da se proširenje može finansirati bez ugrožavanja postojećih budžetskih prioriteta. Kandidati bi inicijalno koristili instrument Globalna Evropa u novom budžetskom okviru za period 2028–2034. godine. Nakon njihovog pristupanja, sredstva bi se usmeravala u nacionalne i regionalne planove. Dodatna pomoć bila bi dostupna za oblasti kao što su kohezija, poljoprivreda, unutrašnji poslovi i prekogranična saradnja. Kao rezultat toga, EU nastoji da zadrži finansijsku stabilnost tokom procesa proširenja.

Implikacije za Srbiju i region

Iako su nove članice EU u fokusu aktuelnih planova, izostanak Srbije iz ovog kruga naglašava potrebu za dodatnim reformama i usklađivanjem sa standardima Unije. Perspektiva članstva Srbije zavisiće od napretka u ovim oblastima i od budućih odluka Evropske komisije. Proširenje EU ostaje strateško pitanje za region, sa potencijalnim ekonomskim i političkim posledicama za zemlje Zapadnog Balkana. (Izvor: Intellinews)

Novi iznos boravišne takse doneće gradskom budžetu i opštinama dodatnih 123,2 miliona dinara do kraja godine

Skupština grada Beograda usvojila je odluku o povećanju boravišne takse u Beogradu na 240 dinara po danu. Ova odluka stupa na snagu 15. oktobra 2026. godine, a iznos takse povećava se sa dosadašnjih 160 na 240 dinara. Očekuje se da će povećanje boravišne takse za posetioce i turiste doneti dodatnih 123,2 miliona dinara u budžete grada i opština do kraja godine.

Povećanje boravišne takse u Beogradu i ekonomski efekti

Povećanje boravišne takse u Beogradu predstavlja rast od 50 odsto u odnosu na prethodnih šest godina, tokom kojih se iznos nije menjao. S obzirom na to da su iznosi takse ostali nepromenjeni od 2020. godine, gradski budžet je beležio manji prihod u odnosu na potencijal. Odluka o povećanju doneta je radi usklađivanja sa inflacijom i rastom troškova održavanja turističke i komunalne infrastrukture.

Pravni osnov za ovu promenu nalazi se u novoj Uredbi Vlade Republike Srbije o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse. Beograd je, prema rešenju Ministarstva turizma i omladine, svrstan u turistička mesta prve kategorije. Nova uredba propisuje raspon takse od 190 do 240 dinara dnevno, a Grad Beograd se odlučio za maksimalni iznos.

Razlozi za usklađivanje i efekat na gradski budžet

Dosadašnji iznos boravišne takse od 160 dinara bio je na tadašnjem zakonskom maksimumu. Zbog izostanka korekcije tokom šest godina, efekat na gradske prihode bio je negativan, posebno u periodu inflacije i rasta troškova. Usvajanjem novog iznosa, gradske vlasti očekuju stabilizaciju i uvećanje prihoda namenjenih razvoju turizma i održavanju infrastrukture.

Gradsko veće je predložilo izmenu, a Skupština grada Beograda usvojila je odluku na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave i Statuta grada. Sredstva prikupljena od uvećane takse biće usmerena na promociju prestonice i unapređenje turističke ponude. Očekivani prihod za 2026. godinu iznosi 123.195.253 dinara.

Širi ekonomski kontekst i značaj za sektor turizma

Boravišna taksa je lokalna naknada koju plaćaju turisti i posetioci za svaki dan boravka u ugostiteljskim objektima. Ova naknada predstavlja važan izvor prihoda za lokalne samouprave, a njen iznos se redovno usklađuje prema ekonomskim okolnostima i zakonodavstvu.

Promena iznosa boravišne takse može imati direktan uticaj na konkurentnost Beograda kao turističke destinacije. S druge strane, sredstva prikupljena ovom taksom koriste se za unapređenje javne i turističke infrastrukture, što dugoročno doprinosi većem turističkom prometu i rastu prihoda. Odluka o povećanju takse deo je šire strategije razvoja turizma u glavnom gradu.