Mnoge žene prave istu grešku pri merenju pritiska jer ruku ne postave u visini srca, što direktno utiče na tačnost rezultata.

Kardiolozi upozoravaju da položaj ruke pri merenju pritiska može imati veliki uticaj na rezultate kod žena širom Srbije. Pre svega, istraživanja iz Sjedinjenih Američkih Država pokazuju da pogrešno postavljena ruka može dovesti do lažno povišenih vrednosti. Mnoge žene mere krvni pritisak kod kuće bez razmišljanja o položaju tela, naročito u jutarnjim satima kada žure na posao ili brinu o porodici. Zbog toga često zanemare pravilo da ruka sa manžetnom mora biti u visini srca i potpuno opuštena.

Položaj ruke pri merenju pritiska: ključ za tačne vrednosti

Naime, ako ruka visi pored tela ili se nalazi u krilu, pritisak može biti viši i za nekoliko milimetara. Takođe, hidrostatički pritisak igra značajnu ulogu. Kada je ruka niže od srca, gravitacija povećava pritisak u krvnim sudovima. Štaviše, ako ruka nije oslonjena na sto, mišići se nesvesno napinju. Kao rezultat toga, aparat može pokazati više vrednosti nego što su stvarne. Ova greška je posebno važna za žene sa već povišenim pritiskom, jer razlika ponekad prelazi 8 mmHg.

Praktični saveti za pravilno merenje kod kuće

Da biste dobile tačan rezultat, sedite na stolicu sa naslonom i stavite stopala ravno na pod. Osim toga, ruka sa manžetnom treba da bude u visini srca i potpuno opuštena na stolu. Pre merenja, mirujte nekoliko minuta i izbegavajte razgovor ili pokrete. Pored toga, ne merite pritisak odmah nakon fizičkog napora ili stresa. “Ako ruku držite pravilno, imaćete tačne rezultate i smanjićete rizik od pogrešne dijagnoze”, ističe dr Milica Petrović, kardiolog.

Moguće posledice loše tehnike merenja pritiska

Pogrešno izmerene vrednosti mogu navesti žene da brinu bez razloga ili da započnu nepotrebnu terapiju. Na kraju, pravilna tehnika je ključna za očuvanje zdravlja i pravovremeno otkrivanje promena. Štaviše, precizno merenje pritiska omogućava bolju kontrolu i sprečava nepotrebne odluke o lečenju. Pored toga, žene koje redovno proveravaju pritisak kod kuće treba da obrate pažnju na ovaj detalj. Pravilno merenje pritiska je jednostavno, ali može napraviti veliku razliku za vaše zdravlje.

Redovna konzumacija ribe ima brojne prednosti, ali zahteva pažljiv izbor zbog moguće prisutnosti teških metala i mikroplastike.

Nemačko društvo za ishranu savetuje odraslima da ribu jedu jednom do dva puta nedeljno. Ipak, mnoge žene se pitaju da li je riba na tanjiru svakodnevno zaista bezbedna, posebno u periodu trudnoće ili dojenja. Poslednja istraživanja pokazuju da riba može sadržati teške metale, mikroplastiku i ostatke antibiotika. Zbog toga je važno da svaka žena dobro razmotri svoj izbor vrste i količine ribe.

Pre svega, riba je izuzetno bogata visokokvalitetnim proteinima i omega-3 masnim kiselinama. Ove masnoće podržavaju zdravlje srca, mozga i očiju. Štaviše, masne vrste ribe kao što su losos, haringa i skuša sadrže najviše korisnih sastojaka. Na taj način, redovan unos ribe može smanjiti rizik od bolesti srca, što potvrđuju brojne studije.

Riba na tanjiru svakodnevno: rizici i preporuke za žene

Međutim, stručnjaci iz Nemačkog Saveznog instituta za procenu rizika upozoravaju na prisustvo žive u velikim vrstama ribe poput tune i sabljarke. Zato trudnice i dojilje treba da izbegavaju ove vrste, jer lako akumuliraju teške metale. S druge strane, manje ribe kao što su sardine i skuša sadrže manje štetnih materija. Kao rezultat toga, pažljiv izbor može značajno smanjiti rizik za žensko zdravlje.

Osim toga, mikroplastika postaje sve veći problem u ribi i morskim plodovima. Naučna zajednica još uvek istražuje dugoročne efekte unosa mikroplastike. Ipak, preporučuje se da žene biraju ribu iz proverenih izvora i da redovno menjaju vrste koje konzumiraju.

Antibiotici u ribi i alternative za omega-3 masne kiseline

Još jedan izazov predstavlja riba iz uzgoja, koja može sadržati ostatke antibiotika. U nekim slučajevima, količine premašuju dozvoljene granice. Na primer, jedno istraživanje otkrilo je antibiotike u šest od 96 uzoraka škampa, a tri su imala više od dozvoljenog nivoa. Zbog toga je važno da žene čitaju deklaracije i biraju proizvode sa jasnim poreklom.

Konačno, za žene koje ne žele ili ne mogu da jedu ribu, postoje alternative. Omega-3 masne kiseline mogu se uneti i kroz proizvode na bazi mikroalgi. Ove opcije postaju sve dostupnije i predstavljaju bezbedan izbor, posebno za trudnice i dojilje koje brinu o unosu teških metala.

Kako sigurno uživati u ribi na tanjiru svakodnevno

Na kraju, riba na tanjiru svakodnevno može doprineti zdravlju, ali zahteva odgovoran pristup. Preporučuje se da ribu jedete jednom do dva puta nedeljno. Birajte manje vrste ribe i povremeno zamenite ribu proizvodima na bazi mikroalgi. Ako ste trudni ili dojite, obavezno se posavetujte sa lekarom o izboru ribe. Tako ćete uživati u prednostima koje riba pruža, a smanjiti rizik od štetnih materija.

Studija pokazuje da odluka kada započeti hormonsku terapiju tokom menopauze može uticati na zdravlje srca kod žena

Istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država nedavno su analizirali kako vreme početka hormonske terapije utiče na rizik od srčanih bolesti kod žena u menopauzi. Studija je pratila više od 2.700 žena tokom skoro 20 godina. Ključna tema bila je kako vreme početka hormonske terapije utiče na rizik od kardiovaskularnih problema. Rezultati su pokazali da žene koje ranije započnu hormonsku terapiju mogu imati manji rizik od srčanih događaja.

Vreme početka hormonske terapije utiče na rizik od srčanih bolesti

Žene u menopauzi često se suočavaju sa simptomima poput valunga i noćnog znojenja. U ovoj studiji, istraživači su pratili žene koje nisu imale bolesti srca niti su ranije koristile hormonsku terapiju. Prosečna starost u trenutku početka terapije bila je 53,7 godina. Tokom praćenja, zabeleženo je 224 slučaja ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, uključujući srčani udar i moždani udar. Međutim, najvažniji nalaz studije odnosi se na razliku u riziku u zavisnosti od vremena početka terapije.

Naime, žene koje su počele hormonsku terapiju u prvih deset godina od ulaska u menopauzu imale su 22 odsto manji rizik od srčanih događaja u poređenju sa onima koje nisu koristile terapiju. S druge strane, kod žena koje su terapiju počele kasnije, ovaj zaštitni efekat nije bio izražen. Ipak, istraživači naglašavaju da rezultati nisu dovoljno precizni za univerzalne preporuke.

Individualni pristup ključan za žene u menopauzi

Ova studija ne preporučuje rutinsko uvođenje hormonske terapije radi prevencije srčanih bolesti. Umesto toga, naglašava da vreme početka terapije može biti važan faktor koji zaslužuje dodatna istraživanja i razgovor sa lekarom. “Naš cilj nije da damo univerzalnu preporuku svima, već da ukažemo na značaj individualnog pristupa”, istakli su autori studije.

Osim toga, hormonska terapija se prvenstveno koristi za ublažavanje simptoma menopauze, kao što su valunzi i noćno znojenje. Ovi simptomi pogađaju do 80 odsto žena i kod nekih mogu trajati godinama. Iako prethodna istraživanja nisu bila saglasna oko koristi i rizika, ova nova saznanja donose dodatnu jasnoću.

Konsultacija sa lekarom pre odluke o terapiji

Na kraju, odluku o početku hormonske terapije žene treba da donesu zajedno sa svojim lekarom. Važno je uzeti u obzir ličnu medicinsku istoriju, sadašnje simptome i moguće rizike. “Svaka žena ima drugačije iskustvo menopauze i terapiju treba prilagoditi njenim potrebama”, navodi prof. dr Ana Petrović, specijalista endokrinologije. Pored toga, potrebno je više istraživanja kako bi se preciznije utvrdila veza između vremena početka terapije i zdravlja srca. Svakoj ženi koja razmatra hormonsku terapiju savetuje se da dobro prouči sve aspekte tretmana i da zajedno sa lekarom proceni najbolje rešenje. Na taj način, možete unaprediti kvalitet života i smanjiti rizik od komplikacija koje menopauza može doneti.