Novi koridor povezuje egipatske luke sa Solunom i Srbijom, ali modernizacija pruge Beograd–Bar i dalje ostaje izazov

Egipat je formalno pokrenuo arapsko-balkanski koridor (ABC), čime otvara novu kapiju ka Balkanu i evropskom tržištu. Prema planu, teret iz luka Port Said i Aleksandrija brodom stiže do Soluna, a zatim železnicom duž Paneevropskog koridora X, preko Sofije i Niša, završava na tržištima Balkana i Evropske unije. Ovaj pravac, koji je predstavljen u Kairu 29. i 30. septembra, ima potencijal da smanji troškove i ubrza trgovinu između arapskog i evropskog prostora.

Trgovinski sporazumi i infrastrukturne prepreke

Prvi stub arapsko-balkanskog koridora odnosi se direktno na Srbiju. Sporazum o slobodnoj trgovini, na snazi od septembra 2025, ukinuće carine na gotovo polovinu poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda, dok će u narednih deset godina više od 90 odsto ovih grupa biti oslobođeno carina. Druga dva stuba koridora uključuju povezivanje Soluna sa Koridorom X i razvoj institucionalnog i digitalnog sloja transporta. S druge strane Balkana, razmatra se i paralelni projekat kroz Luku Bar i prugu Beograd–Bar, ali taj pravac je za sada tek memorandum dve vlade, bez imenovanih prevoznika i reda plovidbe. Iako je tokom posete predsednika Jakova Milatovića potpisan dogovor o direktnoj liniji Aleksandrija–Bar, egipatski uvoz iz Crne Gore je u 2025. godini iznosio svega 542,9 hiljada dolara, gotovo isključivo u drvetu.

Pitanje konkurencije i stanja infrastrukture

Prema analizi Volfganga Lehmahera, analitičara lanaca snabdevanja, u Baru već postoji interesovanje EU, Kine, Turske i Zalivskih zemalja, dok je egipatski memorandum, kako ocenjuje, najlakši instrument. Lehmaher ističe da uspeh koridora zavisi od učestalosti linija, brzine carinjenja i polazaka vozova ka Beogradu. Direktor kompanije Vespucci Maritime, Lars Jensen, smatra da samo šire evropsko zaleđe može opravdati ulaganje u Luku Bar, jer samo crnogorsko tržište nije dovoljno veliko, a konkurencija iz luka Pirej, Đoja Tauro, Kopar i Rijeka je veoma jaka. S obzirom na to, Bar bi mogao biti koristan za Srbiju, Kosovo, Albaniju i deo Bosne i Hercegovine.

Modernizacija pruge Beograd–Bar i rivalski pravci

Kritično pitanje za barski pravac ostaje stanje pruge Beograd–Bar, duge 476 kilometara, od kojih 301 kilometar prolazi kroz Srbiju. Pruga nije temeljno obnavljana od 1970-ih, a na sedam deonica brzina je ograničena na 30 km/h, dok na još 25 deonica važi ograničenje od 50 km/h. Putovanje do Bara traje oko jedanaest i po sati, iako je nekada trajalo sedam sati. U prvom kvartalu 2026. godine teretni saobraćaj je pao na 233 hiljade tona, sa 308 hiljada u istom periodu prošle godine. Evropska unija ulaže 175,6 miliona evra kroz kredit Evropske investicione banke i grant Komisije u deonicu Bar–Golubovci, vrednu 230,8 miliona evra, dok Kina finansira autoput Bar–Boljare sa 687 miliona evra. Prema ranijim procenama, rekonstrukcija pruge kroz Srbiju zahtevaće ulaganja od 1,5 do dve milijarde evra, kako bi do 2040. godine brzina dostigla 160 km/h.

Rivalski projekti i ekonomske perspektive

U isto vreme, Grčka, Bugarska i Rumunija pokrenule su zajednički plan vredan 22,8 milijardi evra za 25 prioritetnih infrastrukturnih projekata, među kojima je elektrifikacija pruge Ruse–Đurđu–Bukurešt i novi most preko Dunava. Prednost ove rute je što zaobilazi granice van EU, ali je duža za 180 do 200 kilometara, što povećava troškove vožnje za 150 do 400 evra. Beogradska Pupin Initiative procenjuje da je Koridor X i dalje najkraći i najbrži pravac, ali napominje da je reč o planu sa rokovima do 2030. i 2032. godine.

Suecki kontekst i budući izazovi

Okretanje Balkanu deo je šire strategije Kaira zbog pada prihoda od Sueckog kanala, gde je tranzitni obim i dalje oko 40 odsto ispod predkriznog nivoa. Analitičar Lehmaher zaključuje da je za uspeh pravca kroz Bar potrebno ispuniti tri uslova: funkcionalnu vezu sa Beogradom, dovoljan industrijski obim Srbije i dugotrajan poremećaj na Sueckom kanalu. “Danas nijedan od tih uslova nije ispunjen”, navodi Lehmaher. Konačan uspeh arapsko-balkanskog koridora zavisiće od tempa modernizacije infrastrukture, konkurencije novih ruta i ekonomske dinamike regiona.

Analiza IT sistema i bezbednosti postaje ključna pre investicija u AI, posebno kod firmi sa više od 50 zaposlenih

Kompanije koje planiraju ulaganja u veštačku inteligenciju sve češće prvo analiziraju IT troškove i stanje infrastrukture. Prema rečima Vladimira Pavlovića, senior biznis analitičara iz kompanije Egzakta, procena IT sistema direktno utiče na to da li će ulaganja u AI doneti stvarnu poslovnu vrednost ili ostati skup eksperiment. U većini firmi sa više od 50 zaposlenih, IT sistemi su često razvijani bez jedinstvenog plana, što može povećati troškove i stvoriti dodatne rizike za buduće AI projekte.

Procena IT sistema i ciljevi ulaganja

Troškovi IT sistema, uključujući licence, održavanje i rad sa dobavljačima, rastu iz godine u godinu. Međutim, uprave kompanija retko imaju preciznu sliku šta zaista dobijaju za taj novac. Finansijski izveštaji se prate redovno, ali IT sektor često ostaje van sistematske kontrole, pa se odluke o novim tehnologijama donose bez jasnog sagledavanja infrastrukture. Pavlović ističe da je za uspešno uvođenje veštačke inteligencije potrebno analizirati podatke, bezbednost i odgovornost za ključne sisteme, jer AI ne može da prikrije postojeće slabosti u IT okruženju. Naprotiv, može ih dodatno istaći i ubrzati negativne posledice.

Bezbednost i spremnost na AI projekte

Dodatne izazove predstavljaju sajber pretnje i sve stroži standardi zaštite podataka, naročito u saradnji sa partnerima iz Evropske unije. Pre nego što uprava donese odluku o sledećoj velikoj investiciji u IT ili AI, preporuka je da postavi pet ključnih pitanja: koliko ukupno košta IT, da li su prioriteti usklađeni sa poslovnim ciljevima, gde su ključni podaci i ko je za njih odgovoran, koliko vremena je potrebno za oporavak od sajber napada i gde bi AI mogao doneti poslovnu vrednost. Ako kompanija na više od dva pitanja ne zna odgovor, prema Pavloviću, vreme je za sveobuhvatnu analizu IT sistema.

IT Health Check kao alat za procenu

Kompanija Egzakta razvila je IT Health Check, alat koji procenjuje stanje IT sistema kroz devet oblasti, uključujući usklađenost sa poslovanjem, infrastrukturu, sajber bezbednost i spremnost za AI. Osnovna verzija ovog alata omogućava besplatnu procenu u jednoj oblasti, dok standardna i premium verzija pokrivaju kompletnu analizu i poređenje sa konkurencijom u industriji. Pavlović naglašava da procena ne treba da završi kao izveštaj u fioci, već kao lista praktičnih preporuka i prioriteta za ulaganje. Planiranje obuhvata i definisanje ciljeva za naredne tri godine, što pomaže kompanijama da IT razvoj i AI integraciju uključe u širu poslovnu strategiju.

Nemački telekomunikacioni gigant najavljuje značajno povećanje prihoda od veštačke inteligencije i automatizacije do 2030. godine

Dojče Telekom, vodeća nemačka telekomunikaciona kompanija, namerava da primenom veštačke inteligencije smanji troškove za 2,5 milijardi evra do 2030. godine. Ova ambiciozna inicijativa ima za cilj optimizaciju posrednih godišnjih troškova na osnovu rezultata iz 2023, prema zvaničnom saopštenju kompanije. Istovremeno, planira se rast prihoda od AI sa ovogodišnjih 50 miliona evra na 800 miliona evra do 2030.

Upotreba veštačke inteligencije u poslovanju

Kompanija koristi veštačku inteligenciju za unapređenje rada mreže, korisničkog servisa, razvoja softvera i administrativnih procesa. Takođe, AI ranije prepoznaje tačke opterećenja u mobilnoj mreži i pomaže zaposlenima u korisničkom servisu da efikasnije rešavaju klijentske zahteve. U prvoj polovini 2026. godine četbot kompanije preuzeo je oko 2,6 miliona poziva korisničkom servisu. U Sjedinjenim Američkim Državama, broj poziva korisničkom servisu smanjen je za 55 odsto, dok AI agenti obrađuju 40 odsto kontakata sa klijentima.

Rast prihoda od AI i strateške izjave rukovodstva

Plan Dojče Telekoma predviđa povećanje prihoda od veštačke inteligencije na 800 miliona evra do 2030. godine, što je značajan rast u odnosu na sadašnjih 50 miliona evra. „Veštačka inteligencija iz osnova menja Telekom. Ona naše mreže čini boljim i pametnijim, servis ličnijim i otvara nove poslovne modele, od asistenta za AI u razgovoru do suverene infrastrukture za evropsku industriju“, izjavio je Tim Hetges, direktor kompanije, povodom Dana investitora. U sektoru poslovanja sa privatnim korisnicima, AI omogućava nove usluge, uključujući prevod razgovora uživo, što dodatno doprinosi rastu prihoda.

Implikacije za sektor i širi ekonomski kontekst

Prema navodima kompanije, primena veštačke inteligencije omogućava automatizaciju velikih ponavljajućih poslova, uključujući podršku timovima programera pri razvoju softvera i zameni starijih IT sistema. Ovakav pristup ima potencijal da značajno utiče na efikasnost poslovanja i konkurentnost unutar celokupnog telekomunikacionog sektora. S obzirom na to da Dojče Telekom posluje u više zemalja, ovakve inovacije mogu poslužiti kao primer za druge velike operatere u Evropi i šire. Kao rezultat, kompanija očekuje dugoročnu održivost i jačanje svoje tržišne pozicije kroz digitalnu transformaciju koja uključuje AI.