Prosečna inflacija u evrozoni prognozirana na 2,6 odsto u 2026. godini, moguća recesija u slučaju poremećaja snabdevanja energijom

Evropska centralna banka (ECB) zadržala je sve tri ključne kamatne stope nepromenjene, uključujući referentnu kamatnu stopu na depozite od 2 odsto, kamatu na glavne operacije refinansiranja od 2,15 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju od 2,4 odsto, dok je upozorila na potencijalne ekonomske rizike izazvane ratom na Bliskom istoku. Prema navodima upućenih izvora, ECB bi mogla da poveća kamatne stope već na sastanku 29. i 30. aprila, ukoliko porast cena energenata, poremećaji u snabdevanju i sekundarni inflatorni efekti dodatno poguraju inflaciju.

Iako još nije doneta konačna odluka, pojedini članovi ECB-a smatraju da je realnije očekivati promenu kamata u junu, s obzirom na to da tokom aprilskog sastanka neće biti objavljene nove makroekonomske projekcije. Investitori trenutno predviđaju najmanje dva povećanja kamata do kraja godine, uz procenjenu verovatnoću od oko 60 odsto da će doći do povećanja od 25 baznih poena već u aprilu.

Prema najnovijim projekcijama ECB, koje uključuju podatke do 11. marta, očekuje se da će prosečna inflacija u evrozoni iznositi 2,6 odsto u 2026, 2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. U najnepovoljnijem scenariju, inflacija bi mogla da dostigne 6,3 odsto u prvom kvartalu 2027, uz moguć ulazak privrede evrozone u recesiju tokom 2026. godine. Ovaj scenario podrazumeva ozbiljne poremećaje u snabdevanju energijom, kao i oštećenje energetske infrastrukture, bez monetarnog ili fiskalnog odgovora.

Kao primer uticaja aktuelnih dešavanja na života građana, izdvajaju se podaci iz Finske – cena benzina i dizela premašila je dva evra po litru, a kamatne stope vezane za jednogodišnji Euribor skočile su na više od 2,5 odsto, što povećava mesečne troškove kredita za desetine evra. Cene mlaznog goriva gotovo su udvostručene, što se reflektuje na cene avio-karata kod kompanija kao što su SAS i Finnair. Porast cena fosilnih goriva povećava i troškove hrane i transporta, dok su poljoprivrednici dodatno opterećeni prekidima u transportu đubriva.

Analitičari upozoravaju da će nastavak rasta cena i troškova dodatno smanjiti kupovnu moć potrošača i povećati opterećenje za preduzeća.

Nemačka farmaceutska grupa investirala u modernizaciju Hemofarma iz Vršca, dok globalni prihodi STADA grupe dostižu 4,3 milijarde evra

Nemačka farmaceutska kompanija STADA investirala je više od 50 miliona evra u Hemofarm iz Vršca tokom 2025. godine, saopštila je grupa. Ova investicija obuhvatila je nabavku nove opreme i inovativnih mašina, kao i ulaganja u registracije i licence, čime je potvrđena strategija širenja i modernizacije Hemofarma, vodeće farmaceutske kompanije u Srbiji. Od 2006. godine, kada je STADA preuzela Hemofarm, ukupna ulaganja u ovu kompaniju dostigla su gotovo 530 miliona evra.

Na globalnom nivou, STADA grupa ostvarila je korigovane prihode od 4,3 milijarde evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Korigovana EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosila je 961 milion evra, što je poboljšanje od 8 odsto kada se posmatraju konstantni devizni kursevi.

Generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger naveo je da je kompanija tokom godine u Srbiji preuzela brendove “Fortacell” i “Biota Intima”, dok je na tržištu Bosne i Hercegovine lansiran brend “EUNOVA”. Zeliger je istakao nastavak snažnog rasta STADA grupe u regionu zapadnog Balkana zahvaljujući novim investicijama.

Prema saopštenju STADA grupe, rast prihoda u 2025. zabeležen je u svim segmentima poslovanja: specijalitetima, zdravstvenim proizvodima široke potrošnje i generičkim lekovima. Prihodi segmenta specijaliteta, predvođeni biosimilarima i inovativnim lekovima, prvi put su premašili milijardu evra uz rast od 17 odsto i sada čine skoro četvrtinu ukupnih prihoda grupe. Istovremeno, segment generičkih proizvoda porastao je za 5 odsto, dok je tržišna pozicija STADA grupe dodatno ojačana na ključnim evropskim tržištima, uključujući Srbiju.

Generalni direktor STADA grupe Peter Goldšmit naglasio je da je rast iznad industrijskog proseka rezultat uspešnih lansiranja novih proizvoda u sva tri poslovna segmenta. “Tokom 2025. godine obogatili smo naš portfolio sa više od 110 novih licenciranih proizvoda, dodatno osnažujući razvojni pajplajn i temelje za budući rast”, izjavio je Goldšmit. On je najavio i planirano lansiranje pet novih biosimilara, kao i proširenje portfolija u segmentima dermatologije, preventivnog zdravlja i velnesa.

Van kategorije prehlade i kašlja, STADA je ostvarila rast prometa u srednjem jednocifrenom rasponu, a eCommerce prodaja kompanije skoro je udvostručena između 2022. i 2025. godine. Goldšmit je naveo da STADA aktivno analizira potencijalne akvizicije na globalnom nivou radi daljeg jačanja segmenta zdravstvenih proizvoda široke potrošnje.

Pored toga, STADA grupa ulaže i u onkološki razvojni pajplajn, uključujući molekule kao što su enzalutamid i ruksolitinib, kao i inovativne terapije za dijabetes poput empagliflozina. Uprava ističe da je strategija jasno usmerena na iskorišćavanje prilika nastalih istekom ekskluzivnosti GLP-1 terapija u oblastima dijabetesa i gojaznosti.

Indeks DAX porastao na 23.093,55 poena, zlato ispod 4.700 dolara, a evro oslabio za 0,09 odsto

Cene brent nafte danas su pale na 107,236 dolara po barelu, dok su ključni evropski berzanski indeksi zabeležili rast, prema najnovijim podacima sa tržišta. Nafta tipa brent je, uprkos današnjem padu, tokom ove nedelje porasla za više od 5 odsto, a na mesečnom nivou beleži skok od gotovo 50 odsto. Tržište energenata i dalje je pod pritiskom zbog sukoba na Bliskom istoku, što je dovelo do ozbiljnih poremećaja u snabdevanju, navode ekonomske analize.

Prema izveštajima, izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da Izrael neće nastaviti napade na iransku energetsku infrastrukturu, što je donekle stabilizovalo tržišta. Netanjahu je istakao da je Iran izgubio sposobnost obogaćivanja uranijuma i proizvodnje balističkih raketa, uz napomenu da bi sukob mogao biti okončan brže nego što se očekivalo.

Cena američke sirove nafte WTI iznosila je 94,336 dolara po barelu u 9.30 časova. Istovremeno, evropski fjučersi gasa za april na TTF čvorištu u Amsterdamu otvorili su se na 60,825 evra za megavat-sat. Na berzama, indeks DAX u Frankfurtu porastao je za 1,01 odsto na 23.093,55 poena, francuski CAC 40 za 0,75 odsto na 7.866,89 poena, dok je britanski FTSE 100 zabeležio rast od 0,42 odsto na 10.105,64 poena. Moskovski indeks MOEX porastao je za 0,44 odsto na 2.881,87 poena.

Na tržištu plemenitih metala, cena zlata je nastavila pad, sa početnih gotovo 5.300 dolara početkom meseca na ispod 4.700 dolara po trojskoj unci. Cena pšenice pala je na 6,0579 dolara za bušel (27,216 kg). Na deviznom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,15781 dolar, što je pad od 0,09 odsto od početka trgovanja.

Na američkom tržištu, Dow Jones indeks na zatvaranju trgovanja u četvrtak pao je za 0,44 odsto na 46.021,43 poena, S&P 500 za 0,27 odsto na 6.606,49 poena, a Nasdaq za 0,28 odsto na 22.090,69 poena.