Pad industrijske proizvodnje u avgustu iznosio je 0,5 odsto u poređenju sa prošlom godinom, dok je rudarstvo zabeležilo rast od 6,7 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2026. godine pala je za 0,5 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. Ovaj podatak saopštio je Republički zavod za statistiku, naglašavajući da je pad industrijske proizvodnje u avgustu u poređenju sa prosekom iz 2025. godine iznosio 4,6 odsto. Kao rezultat, ova promena signalizira nastavak izazova u domaćem industrijskom sektoru.

Detaljni podaci o industrijskoj proizvodnji u Srbiji

U periodu januar–avgust 2026. godine, industrijska proizvodnja povećana je za 0,1 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Međutim, tekući desezonirani indeks za avgust 2026. godine, posmatrano u odnosu na jul iste godine, pokazuje pad od 0,6 odsto za ukupnu industriju. U sektoru prerađivačke industrije zabeležen je veći pad, od 1 odsto. Ovi trendovi ukazuju na promene u dinamici industrijske aktivnosti na mesečnom nivou.

Rudarstvo beleži rast, prerađivačka industrija i energetika sa promenama

Posmatrano prema sektorima, industrijska proizvodnja u sektoru rudarstva u avgustu 2026. godine porasla je 6,7 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine. S druge strane, prerađivačka industrija zabeležila je pad od 1,8 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom povećao je proizvodnju za 0,8 odsto. Ovakve razlike po sektorima pokazuju da pojedini delovi industrije, kao što je rudarstvo, beleže pozitivne trendove, dok su drugi, poput prerađivačke industrije, pod pritiskom.

Tržišni kontekst i implikacije za industriju

Pad industrijske proizvodnje u Srbiji u avgustu može biti posledica globalnih i domaćih ekonomskih izazova. Pre svega, prerađivačka industrija često je oslonjena na izvozna tržišta i inpute iz inostranstva, što je čini osetljivom na promene u međunarodnim tokovima. U međuvremenu, rast rudarstva može ukazivati na povećanu tražnju za sirovinama ili investicije u ovaj sektor. Kao rezultat, ukupni industrijski rezultat zavisi od balansa između sektora koji beleže rast i onih koji se suočavaju sa padom.

Statistički trendovi i značaj za srpsku privredu

Desezonirani indeks omogućava poređenje učinka industrije u različitim mesecima, otklanjajući uticaj sezonskih promena. Pad od 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec ukazuje na usporavanje aktivnosti. Istovremeno, blagi rast industrijske proizvodnje u prvih osam meseci 2026. godine, od 0,1 odsto, pokazuje da industrijski sektor još uvek pokušava da konsoliduje oporavak. Sve ove promene važne su za ukupnu ekonomiju Srbije jer industrijska proizvodnja direktno utiče na zaposlenost, izvoz i bruto domaći proizvod.

Cene energenata pokreću inflaciju širom EU, Italija dostiže najviši nivo inflacije u poslednje tri godine

Inflacija u Nemačkoj prema preliminarnim podacima Saveznog zavoda za statistiku (Destatis) ubrzala je u septembru na 3,3 odsto. To je značajan rast u odnosu na 2,9 odsto u avgustu i najviši nivo od decembra 2023. godine. Potrošačke cene u Nemačkoj porasle su 0,6 odsto na mesečnom nivou, pre svega zbog skoka cena energenata. Cene energije u Nemačkoj bile su u septembru za 14,9 odsto više nego godinu dana ranije. U avgustu je rast iznosio 10,5 odsto.

Inflacija u EU: Italija i Španija sa izraženim rastom cena

S druge strane, sektor usluga u Nemačkoj beleži blago usporavanje inflacije sa 2,8 na 2,7 odsto. Cene hrane su porasle za 0,4 odsto, dok je bazna inflacija (bez hrane i energenata) ostala na 2,4 odsto, što je isto kao u avgustu. Inflacija mereno harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), koji omogućava poređenje između članica EU, takođe je iznosila 3,3 odsto međugodišnje i 0,6 odsto na mesečnom nivou. Italija je u septembru, prema Nacionalnom institutu za statistiku (Istat), zabeležila godišnju inflaciju od 4,2 odsto, što je rast u odnosu na avgustovskih 3,3 odsto. Ovo je najviši nivo inflacije u Italiji u poslednje tri godine. Najveći doprinos rastu dali su regulisani energenti sa skokom cena sa 18,6 na 25,9 odsto i neregulisani energenti sa 17 na 22,2 odsto.

Rast energenata i hrane utiče na inflaciju

Cene neprerađene hrane u Italiji ubrzale su rast sa 3,8 na 5,5 odsto. Usluge vezane za rekreaciju, popravke i ličnu negu porasle su 2,9 odsto, dok su transportne usluge poskupele 1,6 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje energente i neprerađenu hranu, iznosila je 1,7 odsto, što je rast u odnosu na 1,5 odsto iz avgusta. Na mesečnom nivou, potrošačke cene porasle su 0,7 odsto. Prema HICP metodologiji, godišnja inflacija u Italiji iznosila je 4,1 odsto, dok je mesečno povećanje cena bilo 2 odsto. Španija je u septembru registrovala godišnju inflaciju od 4,9 odsto, što je najviši nivo od februara 2023. godine, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INE). Prethodni mesec inflacija je iznosila 4,3 odsto.

Španija beleži rekordni rast cena energenata

Glavni uzrok rasta inflacije u Španiji bio je snažan skok cena goriva. Ministarstvo privrede navelo je da je poskupljenje posledica energetskog šoka izazvanog ratom na Bliskom istoku. Cene neprerađene hrane porasle su 5,8 odsto, dok su energenti poskupeli 21,6 odsto, uprkos subvencijama za dizel. Usluge su poskupele 3,9 odsto, što je stabilna stopa rasta još od maja. Bazna inflacija u Španiji, koja isključuje nestabilne kategorije hrane i energenata, iznosila je 3,1 odsto u septembru, što predstavlja rast u odnosu na 2,9 odsto u avgustu. Na mesečnom nivou, potrošačke cene porasle su za 0,3 odsto, dok je prema HICP metodologiji godišnja inflacija dostigla 5 odsto. Mesečni rast po HICP iznosio je 0,6 odsto.

Uzroci i posledice rasta inflacije u EU

Kao rezultat, rast cena energenata i hrane ostaje glavni pokretač inflacije u svim analiziranim članicama Evropske unije. Italija i Španija beleže najveće stope rasta, dok Nemačka i dalje oseća posledice energetskih šokova. Ovakva kretanja utiču na životni standard građana i poslovanje kompanija. Očekuje se da će dalja kretanja inflacije biti pod snažnim uticajem globalnih energetskih tržišta i geopolitičkih tenzija.

Srbijagas i ruski Gasprom dogovorili nastavak isporuka, skladišta rekordno puna sa 704 miliona kubnih metara gasa

Gasprom je produžio gasni aranžman Srbiji do kraja ove godine po istim uslovima, potvrdio je Srbijagas. Ključni podatak za domaće tržište je da će snabdevanje biti nastavljeno bez promena cena, što je presudno u trenutku kada su cene gasa u Evropi iznad 800 evra za 1.000 kubnih metara. Ovu informaciju potvrdio je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, navodeći da ugovor predviđa nastavak isporuka po “najboljoj ceni” za Srbiju.

Produženje gasnog aranžmana i sigurnost snabdevanja

Prema izjavi ministarke rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravke Đedović Handanović, potpisivanje produženja gasnog aranžmana sa Rusijom obezbeđuje Srbiji dovoljne količine gasa za predstojeću zimsku sezonu. “To će obezbediti Srbiji da ima neophodne i dovoljne količine gasa i ove zimske sezone, po najboljim uslovima”, istakla je Đedović Handanović u Vladi Srbije. Takođe je naglasila da su trenutne cene gasa na evropskom tržištu izuzetno visoke, dok aranžman sa Gaspromom Srbiji daje povoljnije uslove. S druge strane, ovo omogućava stabilnost za domaće građane i privredu.

Rekordne rezerve gasa i značaj za privredu

Srbija trenutno raspolaže sa 704 miliona metara kubnih gasa u rezervama, što je rekord u poslednje četiri godine. Deo ovog gasa skladišti se u Banatskom dvoru, a deo u Mađarskoj. “Dobro smo se spremali, pažljivo smo planirali i radili da obezbedimo da, ukoliko dođe do poremećaja na globalnom nivou, u Srbiji ne bude nikakvih problema u snabdevanju i ove zimske sezone”, navela je Đedović Handanović. Aranžman sa Gaspromom funkcioniše na osnovu tromesečnih produženja, nakon što je dugoročni ugovor iz 2022. godine istekao krajem maja 2025. godine. Taj ugovor je obezbeđivao stabilne isporuke od 2,5 milijarde kubnih metara godišnje. Kao rezultat, svako produženje aranžmana direktno utiče na sigurnost energetskog sistema i finansijsku stabilnost zemlje. Osim toga, nastavak isporuka gasa po povoljnim uslovima smanjuje troškove za domaćinstva i industriju, što je posebno važno u periodu visokih evropskih cena energenata. Srpska skladišta su puna, ali nastavak tromesečnih dogovora ostaje ključan za sigurnost tokom zime.