Izvoz sirove nafte porastao 80 odsto uprkos zatvaranju naftovoda i napadima, tržište reaguje na nove izvozne tokove

Saudijska Arabija povećala je izvoz sirove nafte na 6 miliona barela dnevno u septembru, što je najviši nivo od početka rata sa Iranom pre oko sedam meseci. Ključni podatak je da izvoz nafte iz Saudijske Arabije ovog meseca beleži rast od gotovo 80 odsto u poređenju sa avgustom, kada je izvezeno 3,4 miliona barela dnevno. Ovim potezom Saudijska Arabija vraća izvoz na prosečan mesečni nivo iz 2025. godine, uprkos izazovima na tržištu energije i regionalnim sukobima.

Tokom septembra, Saudijska Arabija suočila se sa otežanim okolnostima zbog eskalacije sukoba sa militantima koje podržava Iran. Istovremeno, ključni naftovod Istok–Zapad bio je zatvoren usled oštećenja u napadu dronom iz Iraka. Međutim, saudijske vlasti su uspele da reorganizuju izvozne tokove i prilagode se novim uslovima.

Izvoz nafte kroz alternativne rute i uticaj na tržište

Naftovod Istok–Zapad, koji povezuje istočna naftna polja Saudijske Arabije sa terminalom Janbu na Crvenom moru, imao je ključnu ulogu u izvozu tokom rata sa Iranom. Ovaj naftovod omogućava izvoz nafte bez prolaska kroz Ormuski moreuz, koji je bio rizičan zbog iranskih napada na tankere. Nakon oštećenja naftovoda, Saudijska Arabija je preusmerila deo izvoza kroz Ormuski moreuz, koristeći plovni koridor koji je uspostavila američka vojska duž obale Omana. Pored Saudijske Arabije, druge zemlje Persijskog zaliva mesecima koriste ovu rutu, iako prolazak i dalje nosi određene rizike.

Kako su naveli izvori iz sektora, naftovod Istok–Zapad je početkom nedelje ponovo pokrenut u ograničenom kapacitetu. Kompanija Saudi Aramco testirala je naftovod i postepeno povećava pritisak u njemu, sa ciljem da do kraja sedmice uspostavi značajniji protok. Ova operacija omogućava Saudijskoj Arabiji veću fleksibilnost u izvozu, što je važno za stabilnost globalnog tržišta nafte.

Potezi Saudijske Arabije i posledice za snabdevanje

Pokretanje naftovoda daje Saudijskoj Arabiji mogućnost da koristi alternativnu rutu za izvoz, dok se isporuke kroz Ormuski moreuz nastavljaju. Kao rezultat, može se očekivati dodatno povećanje izvoza i olakšavanje snabdevanja ključnih kupaca. Ipak, problemi sa snabdevanjem nisu u potpunosti rešeni, jer su neki evropski klijenti već obavešteni da u narednom mesecu neće dobiti sve ugovorene količine, uprkos obnovljenoj funkcionalnosti naftovoda.

Ove promene u izvoznim tokovima pokazuju koliko je tržište sirove nafte osetljivo na geopolitičke događaje i infrastrukturne izazove. Saudijska Arabija, kao jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte, ima značajan uticaj na globalnu energetsku stabilnost. Uprkos napadima i oštećenjima naftovoda, Saudijska Arabija je potvrdila sposobnost da održava visok nivo izvoza i prilagođava logistiku u kriznim uslovima.

Potrošači koji su čekali kasnu kupovinu suočavaju se sa cenama peleta i drva na prošlogodišnjem vrhuncu, dok se očekuju nove tarife za grejanje i struju

Cene ogreva u Srbiji pred početak grejne sezone dosegle su nivo do 48.000 dinara po toni za pelet, što je izjednačeno sa najvišim vrednostima iz perioda prošlogodišnje nestašice. Prema aktuelnim podacima, potrošači koji su odlagali kupovinu peleta sada plaćaju od 42.000 do 48.000 dinara po toni u Beogradu, dok je u drugim delovima zemlje cena od 37.000 do 48.000 dinara. Ova situacija podseća na januar prethodne sezone, kada je tona peleta koštala 44.000 dinara, a nestašica u februaru dovela je do individualne prodaje „na džakove”, sa cenama i do 52.000 dinara u Pirotu.

Cene ogreva i poređenje sa prošlom sezonom

S druge strane, drva za ogrev — bukva, hrast i cer — u Beogradu se prodaju po ceni od 10.500 do 11.700 dinara za kubni metar, dok je iscepana bukva sa prevozom 11.700 dinara. U unutrašnjosti su cene niže: u Kraljevu od 6.500 do 10.000 dinara, u Prokuplju oko 8.500 dinara, dok je Subotica sa 10.500 do 11.000 dinara blizu beogradskih cena. Tradicionalni energent, ugalj, ostao je cenovno najstabilniji. Pljevaljski ugalj prodaje se za 21.000 dinara po toni, a „stanari” za 19.500 dinara. Koks i visokokalorični ugalj skoro da nisu dostupni, dok se briketi nude po ceni od 35.000 do 40.000 dinara po toni.

Najavljene promene cena daljinskog grejanja i struje

Kada je reč o daljinskom grejanju, toplane još nisu objavile nove cene, ali Beogradske elektrane su zatražile saglasnost za novi cenovnik od 1. oktobra. Predlog predviđa pad varijabilnog dela za 5,57 odsto (sa 8,21 na 7,76 dinara po kilovat-satu bez PDV-a), dok bi fiksni deo porastao za 18,02 odsto. Kao rezultat toga, naplata po zagrevanoj površini poskupela bi za 9,5 odsto, a topla voda za 10 odsto. Takođe, u sektoru električne energije procenjuje se mogućnost poskupljenja struje od oktobra, ali konačna odluka još nije doneta. Medijske procene ukazuju na povećanje od 3,7 do 4,7 odsto.

Širi ekonomski kontekst i uticaj na potrošače

Vlada Srbije je ranije dala „obećanje” Međunarodnom monetarnom fondu da će regulisana cena struje za domaćinstva biti povećana najkasnije do 1. oktobra 2026. godine. Moglo bi doći i do promene praga za skuplje zone potrošnje, što bi najviše pogodilo zimske račune. Prošle jeseni struja je poskupela za 6,6 odsto, dok ove godine, zbog izbora, konačna odluka kasni. Uporedo sa tim, potrošači koji koriste pelet ili drva suočavaju se sa cenama koje su već na prošlogodišnjim rekordima. Ova situacija potvrđuje da se kasna nabavka energenata često pokazuje kao skuplja opcija. Ujedno, tržište ogreva u Srbiji pokazuje snažnu osetljivost na sezonsku potražnju i promene u snabdevanju.

Valuta evrozone dostigla najniži nivo od maja 2025, investitori traže sigurnost u dolaru usled poremećaja na tržištu

Evro je danas pao na 1,135 dolara, što je najniži nivo u odnosu na dolar od maja 2025. godine. Prema aktuelnim podacima sa valutne berze Foreks, evro se u 10.10 sati prodavao po kursu od 1,13465 dolara. Ključni razlog za pad vrednosti evra jesu tenzije oko Ormuskog moreuza i rast cena nafte, što je navelo investitore da traže sigurnije utočište u američkoj valuti.

Razlozi pada evra i oscilacije na valutnom tržištu

Tržište valuta beleži značajne oscilacije usled globalnih geopolitičkih tenzija, posebno oko Ormuskog moreuza, strateški važnog prolaza za transport nafte. Kao rezultat, tražnja za američkim dolarom porasla je jer investitori smatraju dolar sigurnom lukom u periodima neizvesnosti. Povećanje cena nafte dodatno je pojačalo pritisak na evro, dok su pregovori o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza u zastoju. Evropska centralna banka (ECB) i njena predsednica Kristin Lagard ostaju pod pažnjom tržišta. Lagard je izjavila da aktuelni rast inflacije u evrozoni za sada ne stvara dodatne pritiske na cene. Zbog toga ECB ne mora žuriti sa podizanjem kamatnih stopa. Inflacija u evrozoni već je iznad 3 odsto, a tržišna očekivanja ukazuju da bi do kraja godine mogla da se približi četiri odsto.

Izjave ECB i očekivanja investitora

Investitori pažljivo prate projekcije inflacije i izveštaje ECB. “Nedavni rast inflacije nije doveo do značajnijih dodatnih pritisaka na cene širom evrozone”, ocenila je Kristin Lagard, predsednica ECB. To sugeriše da centralna banka može zadržati trenutne kamatne stope, bar do sastanka 29. oktobra. Većina ekonomista očekuje da će ECB tada zadržati kamatnu stopu nepromenjenom, dok bi novo pooštravanje monetarne politike moglo uslediti u decembru, kada budu objavljene nove ekonomske projekcije.

Implikacije za tržište i investitore

Zbog trenutne situacije, investitori nastavljaju da favorizuju američki dolar kao sigurnu imovinu. Pad vrednosti evra u odnosu na dolar može uticati na evropske izvoznike, jer slabiji evro povećava konkurentnost njihovih proizvoda na svetskom tržištu. S druge strane, rast inflacije i promena monetarne politike ECB ostaju ključni faktori koje tržišni učesnici pažljivo analiziraju. Osim toga, poremećaji u snabdevanju energentima i neizvesnost oko Ormuskog moreuza dodatno komplikuju ekonomsku sliku evrozone. Iako ovakvi događaji često dovode do kratkoročnih fluktuacija na deviznim tržištima, dugoročni trendovi zavisiće od razvoja geopolitičke situacije i ekonomskih odluka vodećih centralnih banaka.