RZS navodi da su električna energija, goriva i ugostiteljske usluge najviše doprinele rastu cena u prvoj polovini 2026.

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je da su potrošačke cene u Srbiji porasle za 2,9 odsto u prvoj polovini 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Glavni pokretači ovog rasta bile su kategorije energenata, lekova i ugostiteljskih usluga, što dodatno potvrđuje trend koji inflacija pokazuje u domaćoj ekonomiji.

Najveći doprinos inflaciji: energenti i stanovanje

Grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva učestvovala je sa čak 42,9 odsto u ukupnom rastu potrošačkih cena. Električna energija sama je doprinela sa 17 odsto, dok su goriva i maziva za vozila imala udeo od 10,3 odsto. Pored toga, duvan je učestvovao sa 9,3 odsto, lekovi sa 7,9 odsto, a vodosnabdevanje sa 7,7 odsto. U kategoriji „Energija“, međugodišnji rast cena ubrzao je sa četiri na 6,8 odsto u drugom kvartalu 2026. godine, što je prvenstveno rezultat prelivanja poskupljenja struje iz oktobra prethodne godine i povećane nestabilnosti cena goriva.

Uticaj fiskalnih i administrativnih mera

U oblasti alkoholnih pića i duvana zabeležen je međugodišnji rast cena od 5,4 odsto, dok je kod duvana ta stopa iznosila 6,1 odsto. RZS naglašava da je prvi kvartal 2026. godine obeležen „trostrukim fiskalnim šokom“ kroz novi akcizni kalendar, redovno usklađivanje sa inflacijom i vanredno povećanje minimalne državne akcize. Zdravstvo je takođe značajno uticalo na inflaciju, sa rastom cena od 7,8 odsto, pri čemu su lekovi poskupeli 7,7 odsto. Povećani troškovi uvoza i poskupljenje farmaceutskih sirovina dodatno su doprineli ovom trendu.

Administrativne korekcije i sektor ugostiteljstva

Grupa „Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi sa stanovanjem“ zabeležila je dvocifren rast od 15,4 odsto. Posebno se izdvaja rast cena vodosnabdevanja, koji je iznosio 20,3 odsto, što je posledica snažnih administrativnih korekcija na nivou lokalnih samouprava. U sektoru „Restorani i hoteli“ međugodišnji rast cena iznosio je 6,4 odsto. Najveći pojedinačni uticaj imalo je poskupljenje „pljeskavice u lepinji“, sa učešćem od 21,5 odsto u ukupnom rastu te grupe. Hrana u klasičnim restoranima i pice učestvovale su sa 14,9, odnosno 9,3 odsto. Pića u ugostiteljskim objektima doprinela su sa ukupno više od 17 odsto, pri čemu su bezalkoholna pića imala učešće od 9,9, a alkoholna pića od 7,7 odsto.

Šira ekonomska slika i očekivanja za nastavak godine

Prema analizi RZS, rast cena energenata u prvoj polovini godine predstavlja prelaznu fazu kontrolisanog usklađivanja cena u okviru obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu. Očekuje se da će puni statistički efekat tih korekcija biti vidljiv u drugoj polovini godine, posebno nakon predviđenog povećanja cena tokom jeseni. U međuvremenu, inflacija u Srbiji ostaje pod snažnim uticajem administrativnih i fiskalnih mera, kao i promena na tržištu energenata i farmaceutskih proizvoda. Na taj način, kretanje potrošačkih cena i dalje reflektuje kompleksne odnose između globalnih faktora i domaće ekonomske politike.

Valuta evrozone dostigla najniži nivo od maja 2025, investitori traže sigurnost u dolaru usled poremećaja na tržištu

Evro je danas pao na 1,135 dolara, što je najniži nivo u odnosu na dolar od maja 2025. godine. Prema aktuelnim podacima sa valutne berze Foreks, evro se u 10.10 sati prodavao po kursu od 1,13465 dolara. Ključni razlog za pad vrednosti evra jesu tenzije oko Ormuskog moreuza i rast cena nafte, što je navelo investitore da traže sigurnije utočište u američkoj valuti.

Razlozi pada evra i oscilacije na valutnom tržištu

Tržište valuta beleži značajne oscilacije usled globalnih geopolitičkih tenzija, posebno oko Ormuskog moreuza, strateški važnog prolaza za transport nafte. Kao rezultat, tražnja za američkim dolarom porasla je jer investitori smatraju dolar sigurnom lukom u periodima neizvesnosti. Povećanje cena nafte dodatno je pojačalo pritisak na evro, dok su pregovori o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza u zastoju. Evropska centralna banka (ECB) i njena predsednica Kristin Lagard ostaju pod pažnjom tržišta. Lagard je izjavila da aktuelni rast inflacije u evrozoni za sada ne stvara dodatne pritiske na cene. Zbog toga ECB ne mora žuriti sa podizanjem kamatnih stopa. Inflacija u evrozoni već je iznad 3 odsto, a tržišna očekivanja ukazuju da bi do kraja godine mogla da se približi četiri odsto.

Izjave ECB i očekivanja investitora

Investitori pažljivo prate projekcije inflacije i izveštaje ECB. “Nedavni rast inflacije nije doveo do značajnijih dodatnih pritisaka na cene širom evrozone”, ocenila je Kristin Lagard, predsednica ECB. To sugeriše da centralna banka može zadržati trenutne kamatne stope, bar do sastanka 29. oktobra. Većina ekonomista očekuje da će ECB tada zadržati kamatnu stopu nepromenjenom, dok bi novo pooštravanje monetarne politike moglo uslediti u decembru, kada budu objavljene nove ekonomske projekcije.

Implikacije za tržište i investitore

Zbog trenutne situacije, investitori nastavljaju da favorizuju američki dolar kao sigurnu imovinu. Pad vrednosti evra u odnosu na dolar može uticati na evropske izvoznike, jer slabiji evro povećava konkurentnost njihovih proizvoda na svetskom tržištu. S druge strane, rast inflacije i promena monetarne politike ECB ostaju ključni faktori koje tržišni učesnici pažljivo analiziraju. Osim toga, poremećaji u snabdevanju energentima i neizvesnost oko Ormuskog moreuza dodatno komplikuju ekonomsku sliku evrozone. Iako ovakvi događaji često dovode do kratkoročnih fluktuacija na deviznim tržištima, dugoročni trendovi zavisiće od razvoja geopolitičke situacije i ekonomskih odluka vodećih centralnih banaka.

Srpski stočari plasirali 6.000 jagnjadi iz Vojvodine u Izrael, uz podršku države i stabilne otkupne cene

Srbija je danas nastavila izvoz jagnjadi u Izrael, kada je iz mesta Adorjan kod Kanjiže otpremljeno 6.000 grla u četrnaest kamiona. Ova pošiljka jagnjadi iz vojvođanskih sela potvrđuje da izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael ostaje značajan kanal za domaće stočare, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael poslednji put je realizovan 2023. godine, kada je u dve odvojene isporuke izvezeno 5.000 grla. U 2025. godini izvoz nije sproveden, jer dokumentacija o zdravstvenoj bezbednosti nije bila pravovremeno obezbeđena. Sada, uz podršku Uprave za veterinu i zajednički rad privatnog i javnog sektora, tržište je ponovo otvoreno i plasman je nastavljen.

Stabilne cene i podsticaji za proizvođače

Prema rečima ministra u tehničkom mandatu Dragana Glamočića, izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael ne samo da donosi devizni priliv, već direktno utiče na stabilizaciju otkupnih cena i podstiče rast stočarske proizvodnje. On je naveo da je Srbija tokom ove godine otvorila još četiri tržišta za izvoz stoke: Libiju, Liban, Alžir i Egipat. “Ove godine je već otišlo preko 12.000 ovaca u Libiju i Alžir. Danas će otići 6.000 jagnjadi u Izrael, a sledeća isporuka planira se za polovinu decembra”, izjavio je Glamočić.

Direktor kompanije Kontakt iz Adorjana naglasio je da izvoz omogućava proizvođačima stabilnu otkupnu cenu. “Prošle godine cena je pala na 300 dinara zbog bolesti. Ove godine, zahvaljujući izvozu, najniža cena je 450 dinara, dok je otkup počeo sa 500 dinara po kilogramu”, rekao je direktor Boroš. Pored toga, država isplaćuje 3.000 dinara subvencije po svakom jagnjetu, dok kvalitetne priplodne ovce donose 10.000 dinara godišnje. Za kupovinu kvalitetnih ovaca i ovnova, proizvođači mogu dobiti 50 do 65 odsto bespovratnih sredstava.

S obzirom na ove podsticaje, broj priplodnih ovaca u Srbiji porastao je sa 50.000 grla 2012. godine na više od 620.000 danas. To pokazuje koliko državna podrška i izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael doprinose širenju domaće stočarske proizvodnje.

Dalji razvoj i širenje izvoznog asortimana

Ministar Glamočić je istakao da Srbija ima potencijal da proširi izvoz i na druge vrste stoke, pre svega na tovnu junad. Usklađeni su sertifikati, što omogućava da izvoz junadi može početi početkom naredne godine. Tržište mleka, prema njegovim rečima, nije konkurentno zbog pritiska velikih evropskih proizvođača, ali Srbija zadovoljava domaće potrebe i radi na povećanju produktivnosti i modernizaciji sektora.

Kao rezultat povećanja izvoza, proizvođači dobijaju sigurnost plasmana i podsticaje za dalje ulaganje u stočarstvo. Ova strategija doprinosi rastu proizvodnje i održavanju stabilnih cena na domaćem tržištu. S obzirom na rast tražnje iz inostranstva, očekuje se da će izvoz jagnjadi iz Srbije u Izrael i druge zemlje Bliskog istoka ostati važno tržište za domaće stočare.