Strana avio-kompanija nastavlja rad iz Beograda do kraja zimske sezone, 150-200 radnih mesta ostaje sačuvano

Wizz Air, mađarska niskotarifna avio-kompanija, zadržaće bazu u Beogradu do 28. marta 2027. godine. Odluka Direktorata civilnog vazduhoplovstva da odloži primenu sporne regulative omogućila je nastavak poslovanja tokom cele zimske sezone 2026/27. Ključna izmena pravilnika, objavljena u Službenom glasniku RS broj 93/2026, predviđa da se relevantna odredba ne primenjuje na letove do početka letnje sezone 2027. godine.

Wizz Air u Beogradu: brojke i pravni okvir

Tokom letnje sezone 2026. godine, Wizz Air je iz beogradske baze prevezao 700.000 putnika na više od 3.000 letova. U bazi je stacionirano četiri aviona, dok broj zaposlenih prema dostupnim podacima iznosi između 150 i 200. Kompanija posluje u Srbiji od 2010. godine, a do danas je kroz njene letove prošlo više od 14 miliona putnika. Nova prelazna odredba, član 15a, propisuje da se član 3 stav 4 pravilnika ne primenjuje na letove stranih prevoznika koji počinju i završavaju u Srbiji, sve do 28. marta 2027.

Regulatorni spor i ekonomske posledice

Sporna odredba pravilnika, usvojena 27. marta 2026, predviđa da avio-kompanije iz Evropske unije mogu obavljati redovan prevoz po pravima treće i četvrte slobode samo za letove koji počinju i završavaju u zemlji iz koje dolazi prevoznik. To znači da Wizz Air, sa mađarskim operativnim sertifikatom, ne bi mogao da započinje rotacije iz Beograda. Kompanija je u junu naglasila da bi novi propis doveo do zatvaranja baze već u novembru. Međutim, odlaganje primene stvorilo je dodatnih šest meseci neizvesnosti za putnike i zaposlene. Pravni okvir ostaje predmet tumačenja između Srbije i Evropske komisije, posebno u delu prava na otvaranje stranih baza i slobode poslovanja u skladu sa ECAA sporazumom.

Pozadina odluke i tržišni značaj

Odlaganje primene regulative usledilo je nakon sastanka ECAA Zajedničkog komiteta u Briselu, gde su predstavnici Srbije i Evropske komisije razmatrali spor oko baze. Prema nezvaničnim informacijama, zahtev za odlaganje potekao je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a zvanične izjave kompanije i regulatora nisu objavljene. Wizz Air za sada odbacuje mogućnost dobijanja srpskog operativnog sertifikata, navodeći visoke troškove i pravnu nesigurnost. Nastavak rada kompanije u Srbiji znači očuvanje radnih mesta i redovnih linija, ali i privremeno rešenje dok se ne postigne dogovor o budućem režimu. Ukoliko do 28. marta 2027. ne dođe do promene propisa ili novog odlaganja, bazu bi mogao zadesiti prekid rada, što bi uticalo na putnike, zaposlene i konkurenciju na tržištu avio-saobraćaja u Srbiji.

Naftovod Istok-Zapad ponovo u funkciji posle napada, što ublažava pritisak na kupce nafte u Evropi i globalno

Saudijska Arabija obnovila je izvoz nafte kroz naftovod Istok-Zapad, ključnu energetsku infrastrukturu koja sada omogućava protok nafte od oko 3,5 miliona barela dnevno. Ovaj naftovod je ponovo pušten u rad nakon što je oštećena deonica popravljena posle napada dronovima početkom septembra, navodi izvor upoznat sa situacijom. Kapacitet naftovoda iznosi oko sedam miliona barela dnevno, dok je u uobičajenim okolnostima izvoz kroz njega iznosio oko pet miliona barela dnevno.

Protok nafte i značaj naftovoda Istok-Zapad

Naftovod Istok-Zapad omogućava Saudijskoj Arabiji da deo izvoza preusmeri sa Persijskog zaliva na luku Janbu na Crvenom moru. Na taj način se izbegava Ormuski moreuz, jedno od najvažnijih svetskih energetskih čvorišta. Kao rezultat, ponovna operativnost naftovoda obezbeđuje Saudijskoj Arabiji alternativnu rutu za izvoz, što je posebno značajno u trenutku kada se deo regiona suočava sa geopolitičkim tenzijama.

Uticaj obnove na globalno tržište nafte

Obnova izvoza nafte kroz naftovod Istok-Zapad doprinosi stabilizaciji isporuka ka evropskim i svetskim kupcima, smanjujući rizik od prekida snabdevanja. Zbog toga se očekuje da će kupci u Evropi imati veću sigurnost u pogledu dostupnosti dodatnih količina nafte. U međuvremenu, tržište nafte ostaje pod pritiskom zbog političke nesigurnosti na Bliskom istoku.

Cena nafte Brent i očekivanja za naredni period

Cena nafte Brent u Londonu kretala se oko 107 dolara za barel u ponedeljak, što odražava zabrinutost tržišta zbog neizvesnosti oko dogovora između Irana i Sjedinjenih Američkih Država. Prema procenama, za povratak izvoza preko naftovoda Istok-Zapad u punom kapacitetu biće potrebno oko šest nedelja. U međuvremenu, obnovljeni protok predstavlja pozitivan signal za tržište i doprinosi diverzifikaciji izvoznih pravaca.

Šira ekonomska slika i značaj za Saudijsku Arabiju

Naftovod Istok-Zapad je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata Saudijske Arabije. On omogućava zemlji da smanji zavisnost od jedne izvozne rute i poveća fleksibilnost u snabdevanju globalnog tržišta energentima. Takođe, ubrzana popravka oštećenja pokazuje sposobnost Saudijske Arabije da reaguje na krizne situacije i očuva stabilnost izvoza u uslovima geopolitičke neizvesnosti. Očekuje se da će ponovna potpuna funkcionalnost naftovoda dodatno osnažiti poziciju Saudijske Arabije kao ključnog snabdevača nafte na svetskom tržištu.

Od špijuniranja tuđeg profila do čitanja poruke tri puta pre nego što odgovorimo.

Kažemo da nas nije briga ko nam je pogledao story, a proverimo listu gledalaca čim objavimo. Kažemo da smo slučajno ušli na nečiji profil, a završimo na fotografiji iz 2018.

Svi imamo svoje male tajne. Samo je pitanje ko će prvi da prizna.

👉 Šta vi radite, a nikada ne biste priznali?