Investitori planiraju najmanje 1 GW novih solarnih projekata na golf terenima, dok vlada cilja 29% električne energije iz solarnih izvora do 2040.

Japanski solarni sektor intenzivno ulaže u kupovinu golf terena kako bi povećao proizvodne kapacitete obnovljive energije. Prema analizi Bloomberg NEF-a, oko 9% postojećih velikih solarnih elektrana u Japanu već je izgrađeno na nekadašnjim golf terenima. Investitori su najavili ili započeli izgradnju najmanje 1 GW novih solarnih projekata na sličnim lokacijama, dok se očekuje dalji rast ovog trenda u narednim godinama.

Zašto golf tereni postaju centar za solarne elektrane

U zemlji sa ograničenim ravnim površinama i visokim stepenom urbanizacije, investitori sve teže nalaze pogodne lokacije za velike solarne elektrane. Golf tereni predstavljaju rešenje jer nude velike, otvorene površine sa blagim nagibima, dovoljno sunčeve svetlosti i često dobar pristup elektroenergetskoj mreži. Na primer, kompanija Kamisato Kensetsu kupila je teren sa 27 rupa u prefekturi Gunma, oko dva sata od Tokija, i planira izgradnju solarne elektrane snage 152 megavata. To bi bila jedna od najvećih planiranih solarnih elektrana u zemlji. Kompanija trenutno nastavlja da upravlja golf terenom, dok traju pripreme i procene uticaja na životnu sredinu, što može potrajati do četiri godine. Zatvaranje terena i početak izgradnje očekuje se do 2030. godine.

Solarna energija i izazovi razvoja u Japanu

Japan je značajno ubrzao razvoj solarne energije nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine, kada je zatvorio svih 54 nuklearna reaktora. Vlada je tada uvela izdašne podsticaje za obnovljive izvore, što je pokrenulo investicije. Međutim, poslednjih godina izgradnja velikih solarnih elektrana usporava zbog smanjenja subvencija i protivljenja lokalnih zajednica, koje izražavaju zabrinutost zbog krčenja šuma, klizišta i promena pejzaža. S druge strane, vlada želi da solarna energija do 2040. godine učestvuje sa do 29% u ukupnoj proizvodnji električne energije, što je skoro tri puta više nego danas. Taj cilj zahteva nove strategije iskorišćavanja zemljišta. Golf tereni su jedan od resursa nastalih tokom investicionog buma 1980-ih, ali opadajuća popularnost u ruralnim oblastima i starenje stanovništva čine ih pogodnim za prenamenu. Takođe, kompanije poput Renova istražuju i manje solarne projekte na napuštenim poljoprivrednim površinama.

Tehnološke inovacije i budući pravci

Pored solarnih elektrana na golf terenima, Japan ulaže i u razvoj nove generacije fotonaponskih ćelija, poznatih kao perovskitne solarne ćelije. Ova tehnologija omogućava postavljanje panela na krovove, zidove i druge površine koje nisu pogodne za tradicionalne panele. Zbog toga se očekuje da će diversifikacija tehnologija doprineti daljem rastu kapaciteta obnovljivih izvora energije. Kao rezultat, japanski solarni sektor nastoji da prevaziđe prostorna ograničenja kroz inovacije i prenamenu zemljišta. To je ključno za ostvarenje nacionalnih energetskih ciljeva i održivu energetsku tranziciju.

Zagrebački električni tramvaj i Čistoća obustavili rad, 20 kamiona angažovano za prioritetne lokacije otpada

Štrajk komunalnih službi u Zagrebu započeo je jutros u 3.30 časova, što je dovelo do potpunog prekida rada tramvaja i autobusa, kao i do obustave rada gradske Čistoće. Prema izjavama sindikalnih predstavnika, odziv radnika je veoma visok, pa vozila Zagrebačkog električnog tramvaja (ZET) i Čistoće nisu izašla na ulice. Kao rezultat štrajka, naplata parkiranja u celom gradu takođe je obustavljena.

Detalji štrajka komunalnih službi u Zagrebu

Vladimir Jozić, predsednik Sindikata vozača i saobraćajnog osoblja ZET-a, potvrdio je da ni tramvaji ni autobusi trenutno ne saobraćaju. Istovremeno, Mumin Hodžić, predsednik Sindikata komunalnih radnika i vozača Čistoće, naglasio je da će tokom štrajka deo poslova ipak biti obavljen. Tačnije, 20 kamiona Čistoće biće angažovano za odvoz otpada sa prioritetnih lokacija. Hodžić je pojasnio da će otpad biti uklanjan iz bolnica, vrtića, škola, domova za starije i sa lokacija na kojima se generišu veće količine otpada. “Organizovaćemo se tako da se što manje oseti taj prvi dan odvoza smeća”, izjavio je on.

Uticaj štrajka na gradske servise i saobraćaj

Zbog štrajka komunalnih službi u Zagrebu, saobraćaj u gradu je značajno otežan, a na ulicama su zabeležene velike gužve. Mediji navode da su cene taksi prevoza za vožnju od sedam kilometara u rasponu od 13 do gotovo 28 evra. Osim toga, radnici preduzeća Zagrebačke ceste izlaziće samo u hitnim slučajevima, kao što su odroni ili druge hitne situacije na putnoj infrastrukturi.

Ograničen rad i prioriteti komunalnih službi tokom štrajka

Tokom trajanja štrajka, prioritet je dat odvozu otpada sa ključnih javnih lokacija, dok će ostale zone morati da sačekaju nastavak redovnog rada. Štrajk komunalnih službi u Zagrebu ističe značaj ključnih javnih servisa i njihov uticaj na svakodnevni ekonomski život grada. S obzirom na obustavu javnog prevoza i poremećaje u odvozu otpada, očekuje se da će ekonomske posledice biti vidljive kroz povećane operativne troškove građana i privrede, kao i kroz potencijalne poremećaje u funkcionisanju ostalih sektora.

Šira ekonomska slika i implikacije za Zagreb

Ovakvi štrajkovi često ukazuju na duboke probleme u sektoru javnih službi, uključujući pitanje radnih prava, uslova rada i finansiranja komunalnih preduzeća. Uporedo sa tim, prekid osnovnih servisa može uticati i na produktivnost drugih sektora, naročito u urbanim sredinama gde je javni prevoz ključan za dnevnu mobilnost radne snage. Iako deo poslova Čistoće funkcioniše ograničeno, štrajk komunalnih službi u Zagrebu naglašava zavisnost grada od efikasnog funkcionisanja ovih sistema i potrebu za dijalogom između zaposlenih i uprave radi stabilnosti javnih servisa.

Korisnici tuže OpenAI, Google, Anthropic i SpaceXAI zbog navodnog dogovora o usporavanju razvoja, tražeći zaštitu konkurencije

OpenAI, Google, Anthropic i SpaceXAI našle su se na udaru kolektivne tužbe zbog toga što su, prema navodima korisnika, usporile razvoj naprednih veštačkih inteligencija. Tužba je podneta 18. septembra 2026. godine, a korisnici servisa ChatGPT, Claude, Gemini i Grok tvrde da bi bez međusobnog dogovora kompanija napredak bio brži. Ova situacija izazvala je debatu o tome da li napredak AI sektora treba usporiti radi bezbednosti ili je reč o zaštiti dominantne pozicije na tržištu.

Dogovor o usporavanju razvoja naprednih modela

Prema tužbi, četiri američka korisnika smatraju da najveće AI kompanije usporavaju razvoj najmoćnijih modela kroz zajedničke odluke. Oni navode da bi servisi koje plaćaju mogli brže da napreduju da nema ograničenja. Zahtjevaju sudsku zabranu svakog sporazuma koji ograničava razvoj i objavljivanje novih modela. Za sada, međutim, nije dokazano da je postojao formalan dogovor. Sud tek treba da utvrdi da li je došlo do usaglašavanja poslovnih planova i da li je to uticalo na tržišnu dinamiku.

Motivi za zajedničko usporavanje razvoja

Povod za tužbu bio je javni poziv Daria Amodeija, direktora kompanije Anthropic, koji je 12. septembra istakao da je neophodno usporiti razvoj najnaprednijih AI sistema. On je predložio da nezavisni stručnjaci učestvuju u proverama i da kompanije prihvate zajednička ograničenja koja bi se kasnije mogla regulisati na međunarodnom nivou. Njegov predlog podržali su i Sam Altman iz OpenAI, Ilon Mask iz SpaceXAI i Demis Hasabis iz Google DeepMind-a. Ipak, tužioci ističu da su kontakti počeli još u julu, pre Amodeijevog javnog istupa, što ukazuje na mogućnost prethodnog dogovora. Razlog za zajednički dogovor leži u tome što bi kompanija koja prva uspori razvoj izgubila deo korisnika i prihoda, dok bi konkurenti mogli da preuzmu tržište.

Tržišni efekti i uticaj na konkurenciju

Usporavanje razvoja, prema analizi korisnika, ne pogađa sve kompanije isto. Najveći proizvođači kao što su OpenAI, Anthropic, Google i SpaceXAI već poseduju naprednu infrastrukturu i bazu korisnika. Zbog toga im sporiji razvoj odgovara jer otežava konkurentima da ih sustignu. Osim toga, veće kompanije lakše mogu da ispune stroža pravila, finansiraju dodatna testiranja i angažuju pravnike za usklađivanje sa propisima. S druge strane, mlađe firme često nemaju dovoljno sredstava za dugotrajna ispitivanja i mogu biti prinuđene da se povuku ili prodaju većim rivalima.

Regulatorni i tržišni izazovi u AI sektoru

U centru spora nalazi se pitanje ko određuje pravila za razvoj veštačke inteligencije. Ako vodeći proizvođači kreiraju regulativu, mogu je prilagoditi sopstvenim kapacitetima, što dodatno otežava ulazak novih igrača. Takođe, troškovi provera i usklađivanja nisu jednaki za sve, što dodatno favorizuje velike kompanije. Konačnu ocenu o postojanju dogovora i njegovom uticaju na konkurenciju daće sud. Do tada, tržište AI ostaje pod znakom pitanja, a korisnici nastavljaju da traže brži napredak i veću raznolikost ponude.