Medijalna neto plata iznosila je 95.036 dinara, a najbrži rast plata zabeležen je kod preduzetnika i zaposlenih kod njih.

Prema podacima koje je saopštio Republički zavod za statistiku, prosečna neto zarada u julu 2026. godine iznosila je 121.346 dinara. Ovaj podatak potvrđuje da su neto zarade nastavile rast u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, što je važan pokazatelj dinamike tržišta rada u Srbiji. Prosečna bruto zarada za isti period iznosila je 167.402 dinara, što ukazuje na odnos između bruto i neto primanja zaposlenih.

U odnosu na period januar–jul 2025. godine, prosečna bruto zarada u Srbiji u prvih sedam meseci 2026. godine povećana je za 11,3 odsto nominalno, odnosno 8,4 odsto realno. Takođe, prosečna neto zarada u istom periodu porasla je za 11,4 odsto nominalno, odnosno 8,5 odsto realno. Kada se posmatra samo jul 2026. godine, prosečna bruto zarada bila je nominalno viša za 11,1 odsto, a realno za devet odsto u odnosu na jul prethodne godine. Prosečna neto zarada u julu 2026. godine nominalno je rasla 11,3 odsto, dok je realni rast iznosio 9,2 odsto.

Prosečna neto zarada u julu i medijalna plata

Medijalna neto zarada u julu 2026. godine iznosila je 95.036 dinara. Ovaj podatak znači da je polovina zaposlenih ostvarila neto primanja do tog iznosa, dok je druga polovina ostvarila zaradu iznad navedene vrednosti. Pored toga, prosečna neto zarada u julu ostaje važan indikator za analizu životnog standarda i kupovne moći građana Srbije.

Kao rezultat pomenutih kretanja, vidljivo je da se jaz između prosečne i medijalne zarade nastavlja, što ukazuje na neujednačenu raspodelu prihoda unutar radne populacije. Ovakve razlike često se koriste u ekonomskim analizama za procenu socijalne strukture i planiranje fiskalne politike.

Rast plata po sektorima i ekonomski kontekst

Prosečna neto plata u javnom sektoru u periodu januar–jul 2026. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, porasla je za 12,2 odsto. U privatnom sektoru u istom periodu rast je iznosio 11,1 odsto. Najbrži rast plata zabeležen je kod preduzetnika i zaposlenih kod njih, gde je povećanje iznosilo 15,8 odsto. Ovi podaci potvrđuju da se dinamika rasta zarada razlikuje po sektorima, što dodatno utiče na ukupnu ekonomsku sliku i konkurentnost tržišta rada.

Pored toga, rast plata prati i rast troškova života, što ima uticaja na realnu kupovnu moć zaposlenih. U međuvremenu, povećanje neto plata može doprineti većoj potrošnji i podstaći ekonomski rast, ali i izazvati pritiske na inflaciju ako produktivnost ne prati rast zarada.

Na kraju, podaci o prosečnoj neto zaradi u julu 2026. godine i njenom rastu važni su za poslodavce, zaposlene i donosioce odluka. Oni omogućavaju bolje planiranje u pogledu upravljanja troškovima, određivanja plata i izrade socijalnih politika. Izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pruža ključne informacije za razumevanje aktuelnih trendova na domaćem tržištu rada.

Broj noćenja dostigao 12,28 miliona, Beograd i Zlatibor ostaju najposećenije destinacije prema zvaničnim podacima

Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, turizam u Srbiji zabeležio je ukupno 4.346.691 turista tokom 2025. godine. Prosečno zadržavanje turista bilo je 2,8 dana, a ključni podatak je da su najviše noćenja ostvarili državljani Turske. Ukupan broj noćenja iznosio je 12.282.212, što potvrđuje rast turističke aktivnosti.

Beograd je i dalje vodeća destinacija po broju noćenja, sa 52,2 odsto udela. Novi Sad je zauzeo drugo mesto sa 7,9 odsto, dok je Niš treći sa 4,8 odsto. Ove brojke pokazuju kontinuiranu privlačnost urbanih centara za strane i domaće goste. Planinski centri su, međutim, imali značajan udeo: Zlatibor je ostvario 45 odsto svih noćenja u toj kategoriji, Kopaonik 20,4 odsto, a Fruška Gora osam odsto.

Turizam u Srbiji: detaljna struktura poseta i poređenje destinacija

Kada su u pitanju banjski centri, Vrnjačka banja je bila najposećenija sa 28 odsto od ukupnog broja noćenja u banjama. Sokobanja je ostvarila 19 odsto, a Banja Vrdnik 9,7 odsto. Ove destinacije ostaju ključne za razvoj zdravstvenog i rekreativnog turizma. Turizam u Srbiji beleži rast zahvaljujući raznovrsnoj ponudi i atraktivnosti kako urbanih, tako i prirodnih centara.

Turski državljani su ostvarili 10,2 odsto od ukupnog broja noćenja. Na drugom mestu su gosti iz Rusije sa 8,9 odsto, dok su Kinezi ostvarili 7,8 odsto. Zatim slede posetioci iz Bosne i Hercegovine sa šest odsto i Severne Makedonije sa 4,9 odsto. Ova struktura pokazuje da Srbija ostaje atraktivna za goste iz regiona i šireg međunarodnog okruženja.

Zanimljivo je napomenuti da su, osim velikih gradova, i planinske i banjske destinacije u Srbiji zadržale visoku popularnost. To ukazuje na diverzifikaciju turističke ponude i potencijal za dalji razvoj sektora.

Trendovi i značaj turističkog sektora za srpsku privredu

Turistički sektor ima značajnu ulogu u ukupnoj ekonomiji Srbije, posebno u kontekstu rastućeg broja stranih gostiju. Broj noćenja, kao jedan od ključnih indikatora uspešnosti, povećava prihod ugostiteljske i hotelske industrije, ali i podstiče razvoj povezane infrastrukture. Beograd, Novi Sad i Niš predstavljaju centre koji generišu više od 60 odsto ukupnih noćenja, što dodatno naglašava njihov značaj za turizam u Srbiji.

S druge strane, popularnost planinskih i banjskih centara, kao što su Zlatibor, Kopaonik, Fruška Gora, Vrnjačka banja i Sokobanja, doprinosi ravnomernijoj geografskoj distribuciji turističkih prihoda. To omogućava razvoj manjih lokalnih zajednica i povećava ukupnu konkurentnost sektora.

Povodom Svetskog dana turizma, Republički zavod za statistiku naglašava važnost daljih ulaganja u inovacije i promociju, kako bi se očuvao i ojačao pozitivan trend. Kao rezultat toga, turizam u Srbiji može očekivati dalji rast i diversifikaciju ponude u narednim godinama.

Poresko rasterećenje od 16,7 centi po litru važiće od oktobra do decembra, fiskalni gubitak 2,485 milijardi evra

Nemačka vlada odlučila je da od 1. oktobra do kraja decembra privremeno smanji porez na gorivo za 16,7 centi po litru. Ova mera, koja obuhvata i benzin i dizel, ima za cilj da ublaži pritisak visokih cena goriva na domaće vozače. Prosečan vozač mogao bi da uštedi između 32 i 36 evra tokom tri meseca, pokazuje aktuelna analiza.

Porez na gorivo privremeno smanjen

Smanjenje poreza na gorivo iznosiće 14,04 centa po litru. Kada se uračuna i PDV koji se više neće obračunavati na ukinuti deo poreza, ukupno poresko rasterećenje dostizaće 16,7 centi, odnosno oko 17 centi po litru. Prema procenama, prosečan automobil u Nemačkoj prelazi oko 900 kilometara mesečno. Uz prosečnu potrošnju od sedam do osam litara na 100 kilometara, vozači sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem mogu da očekuju ukupnu uštedu do 36 evra za ceo period trajanja mere. Međutim, realna korist zavisiće od pređene kilometraže, potrošnje vozila i načina na koji će benzinske stanice preneti ovo smanjenje na maloprodajne cene.

Fiskalni efekti i kritike mera

Očekuje se da će država zbog ove mere izgubiti oko 2,485 milijardi evra prihoda u navedenom tromesečju. Benzinske stanice nisu u obavezi da u potpunosti prenesu smanjenje poreza na cene goriva. Ipak, iskustva iz prethodnih sličnih mera, sprovedenih u maju i junu, pokazuju da su cene goriva brzo padale, delom pod uticajem konkurencije i očekivanja potrošača. Pored toga, ekonomisti uglavnom kritikuju meru kao skupu i nedovoljno ciljanu. Navode da poresko rasterećenje koristi i domaćinstvima koja ne zavise direktno od pomoći, dok oni bez automobila, ali sa visokim troškovima energije, nemaju direktnu korist. Takođe, kritičari ističu da niže cene goriva smanjuju motivaciju za štednju i efikasniju potrošnju.

Uticaj na tržište goriva i potrošače

Ova mera dolazi u trenutku kada su cene goriva u Nemačkoj i regionu na rekordnim nivoima. Poresko rasterećenje ima za cilj da delimično zaštiti potrošače od posledica globalnih skokova cena energenata. Ipak, na tržištu ostaje neizvesnost u vezi sa daljim kretanjem cena, jer je deo efekta uslovljen konkurencijom među prodavcima i globalnim trendovima. Kao rezultat, potrošači u narednim mesecima mogu očekivati izvesno olakšanje na pumpama, iako konačna ušteda zavisi od više faktora. Takođe, ekonomska debata o efikasnosti ovakvih mera ostaje otvorena, posebno s obzirom na veliki fiskalni trošak za državu.